MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 117 | VASIONA, LJUDI I VANZEMALJCI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

AI & LJUDI

 

D. M.

Čovečanstvo pred skok u budućnost

Piter, ljudski kiborg


„Piter 2.0 je sada onlajn“, objavio je 2019. britanski robotičar dr Piter Skot-Morgan posle niza operacija, čiji je cilj bio da postane „prvi potpuni ljudski kiborg na svetu.“ To mu je omogućilo da se oslanja na veštački sintetizovan govor, a sam je razvio realistični avatar svog lica za efikasniju komunikaciju sa drugim ljudima.

AI & LJUDI

Piter Skot-Morgan je preminuo juna 2022, u 64. godini života. Bilo je to pet godina nakon što mu je dijagnostikovana bolest motornih neurona (MND), retki neurološki poremećaj koji  paralizuje sve mišiće, uključujući i one koji omogućavaju disanje i gutanje, a od koje je bolovao i Stiven Hoking. Piter Skot-Morgan je dve godine ranije dospeo u centar pažnje javnosti kada je u Velikoj Britaniji emitovan dokumentarni film „Piter: ljudski kiborg.“ Tada je izjavio: „Nastaviću da se razvijam, umirući kao čovek, živeći kao kiborg.“
U tome mu je, osim sopstvenih ideja, pomogao i tim „Intelovih“ inženjera, predvođen Lamom Nahman. Tim je prethodno razvio softver ACAT (Assistive Context-Aware Toolkit) za Stivena Hokinga, koji je i sam dao ključni doprinos dizajnu i ostvarenju projekta. Kada je „Intel“ postavio sistem za Hokinga, okrenuo se ka široj zajednici i nastavio sa pokušajima da ACAT prilagodi tako da postane podrška većem broju korisnika.
Ovaj softver pomaže ljudima sa teškim invaliditetom da komuniciraju putem simulacije tastature, predviđanja reči i sinteze govora. Za Hokinga je to bio tanani mišić na njegovom obrazu, koji bi trznuo da bi pokrene senzor na naočarima koje su omogućavale interakciju sa njegovim računarom i kucanje rečenica. „Intelov“ tim je zbog Pitera Skot-Morgana dodao i nove mogućnosti: on je mogao da se smeje i izražava svoja osećanja, iako su mu otkazivali mišići lica. Imao je govornu kutiju sa snimcima svog govora, koristio je tehnologiju praćenja očiju za upravljanje računarima, a invalidska kolica koja su mu omogućavala da stoji i leži u ravnom položaju.

AI & LJUDI

Stiven Hoking je želeo da kontroliše komunikaciju. Piter Skot-Morgan je zbog brze komunikacije bio spreman da tu kontrolu prepusti veštačkoj inteligenciji. Tako je razvijen sistem koji je mogao da kreira odgovore na osnovu razgovora koje je slušao, da predlaže odgovore koje će onda brzo sam da odabere, ili da odluči da nastavi razgovor u novom pravcu.
„Nije reč samo o bolesti motornih neurona nego o svakom invaliditetu, bilo da je posledica nesreće, bolesti, genetike ili, prosto, starosti i demencije. Naposletku, reč je o tome da se svi ljudi na Zemlji oslobode svojih nemoći. Imam dovoljno sreće da budem prototip i novi-čovek, rani eksperiment u tome kako čovečanstvo može da izvede ogroman skok u budućnost“, govorio je on. Njegov krajnji cilj bio je da reformiše značenje pojma čovek. „Trenutno nismo u mogućnosti da evoluiramo. U međuvremenu, veštačka inteligencija i robotika ubrzavaju napred. Želim da uskočimo u to dok još možemo“, smatrao je Piter Skot-Morgan.

 KIBORZI / Prvo „AI dete“ na svetu

Krajem januara, na izložbi „Frontiers of General Artificial Intelligence“ koja je održana u Pekingu, predstavljena je “devojčica” po imenu Tong Tong.  U stvari, reč je o virtuelnom kiborgu zasnovanom na veštačkoj inteligenciji koji ima sposobnosti slične onima koje ima dete od tri-četiri godine. Kineski list „South China Morning Post“ navodi da Tong Tong “može da uči, da pokazuje osećanja, dodeljuje sebi obaveze i izvršava zadatke… Ona poseduje umne sposobnosti, razlikuje dobro od zla, ume da izrazi svoje stavove pa čak i da oblikuje svoju budućnost.” Iza ovog najnovijeg virtuelnog dostignuća stoji Pekinški institut za opštu veštačku inteligenciju (BIGAI).
Posetioci pomenute izložbe su posmatrali Tong Tong dok podešava okvir za slike, čisti prosuto mleko i obavlja druge zadatke. Stručnjaci navode da se lako može desiti da, u skoroj budućnosti, ova “devojčica živi zajedno sa ljudima i sa njima koegzistira kao svako živo biće!”
U Institutu ističu da je cilj ovakvih eksperimenata da se postigne neosetna integracija veštačke inteligencije u ljudsko okruženje pošto je reč o ispitivanju praktičnih mogućnosti veštačke inteligencije za potrebe ljudi.

AI & LJUDI

 

D. M.

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA