MEDICINA

Gordana Tomljenović

Dugovečnost

Kako produžiti (zdrav) životni vek?

U poređenju sa vremenom samo par vekova unazad, životni vek čoveka je danas značajno duži, što dokazuje i sve veći broj stogodišnjaka širom sveta. U SAD, na primer, početkom 18. veka ih je (prema zvaničnim podacima Biroa za popis stanovništva SAD) bilo 90, ili po jedan stogodišnjak na svakih 189.000 ljudi, a danas ih ima više od 53.000, što je po jedan na svakih 5.800 stanovnika Amerike. Ali, produženje životnog veka je pokazalo i svoje drugo lice, povećanjem stope hroničnih i degenerativnih bolesti, sa srčanim oboljenjima na vrhu te liste, te čovek nije zainteresovan samo za duži život, već prvenstveno za duže “očekivano trajanje zdravog života“.  

Naoružani najsavremenijim naučno-tehnološkim inovacijama u medicini, za zdravu dugovečnost se posebno zanima medicinska nauka: proučava ljude u devetoj i desetoj deceniji života, kako bi se utvrdilo šta je to što doprinosi da oni dugo ostanu vitalni. Američki Nacionalni istitut za proučavanje starenja (National Institute on Aging - NIA), koji se tom temom bavi već punih pet decenija, podržao je i istraživanja američkog National Geographic-a, o životu u nekoliko geografskih tačaka sveta u kojima ljudi kao po pravilu zalaze u veoma duboku ali aktivnu starost. Priča o Blue Zones, Plavim zonama zdrave dugovečnosti, iz 2005. godine, i danas je u središtu anti-ageing pokreta/anti-aging medicine koja starenje (ageing) smatra bolešću i traži “lek” koji bi je zaustavio ili odložio…

Način života…

Životni vek čoveka je pod uticajem genetike, uslova životne sredine i individualnog načina života.
Od kako je rani tehnološki napredak s početka 19. veka omogućio bolje uslove života - dostupnost čiste vode i smanjenu izloženost zaraznim bolestima, medicinsku negu i bolje uslove stanovanja, očekivani životni vek je značajno produžen. Imajući u vidu podatak da se u razvijenom delu sveta očekivani životni vek tokom 20. veka značajno uvećao, sa 55 za muškarce i 58 godina za žene, na 78 i 83 godine koliko iznosi danas, može se reći da je to jedno od najvećih dostignuća stoleća koje je za nama.
U početku, povećanje dužine života bilo je rezultat zauzdavanja zaraznih bolesti i smrtnosti odojčadi i male dece. Nakon što je, u narednim decenijama, eliminisana i većina zaraznih uzročnika smrtnosti, u fokusu nauke i medicine su uglavnom kardiovaskularne i tumorske bolesti, koje su dominirale drugom polovinom 20. veka. Veliki broj kancera još izmiče sasvim izvesnom izlečenju, ali se smanjuje smrtnost od srčanih bolesti, te očekivani životni vek nastavlja da raste u prethodnim decenijama; a s obzirom na to da srčana oboljenja prvenstveno uzrokuju smrt kod starijih odraslih osoba, dolazi do povećanja očekivane dužine života i za najstariju populaciju.  

Proučavajući ljude u devedesetim godinama, stogodišnjake, takozvane polu-superstogodišnjake (starosti od 105 do 109 godina), pa i superstogodišnjake (starosti 110 plus), naučnici su konstatovali da dugovečni pojedinci imaju malo zajedničkog u obrazovanju, profesiji i prihodima, ali mnogo zajedničkog u individualnom načinu života: mnogi su nepušači, ne pate od gojaznosti i dobro se nose sa stresom. Zahvaljujući svojim zdravim navikama, bili su pod manjim rizikom da razviju hronične bolesti povezane sa starenjem, kao što su visok krvni pritisak, srčana oboljenja, rak i dijabetes. Takođe, većina njih su žene.
Kako navodi američki MedlinePlus, i najbliži srodnici (rođena braća i sestre, i deca) dugovečnih pojedinaca verovatno će duže ostati zdravi i doživeće dublju starost u poređenju sa svojim vršnjacima. Čak i ako razviju bolesti povezane sa poznim godinama, kao što su hipertenzija, kardiovaskularna oboljenja, rak ili šećerna bolest, one će se kod njih razviti kasnije nego u opštoj populaciji. Činjenica da se duži životni vek obično beleži u porodicama sugeriše da zajednička genetika ili sličan način života, ili oboje, igraju važnu ulogu u određivanju dugovečnosti.

… ili genetika?

Kad je reč o genima koji možda definišu životni vek, genetika još nema mnoge odgovore na pitanje koji geni doprinose dugovečnosti, i na koji način. Iako je, na primer, u genima APOE, CETP i FOKSO3 uočeno nekoliko uobičajenih varijacija koje se dovode u vezu sa dugim životnim vekom, te varijacije nisu nađene kod svih pojedinaca sa izuzetnom dugovečnošću. Pretpostavlja se, na osnovu toga, da superstogodišnjaci imaju i mnoge druge, još neidentifikovane varijante gena koje promovišu dugovečnost.
Apolipoprotein E (APOE) se kao gen kandidat za dugovečnost izdvojio u istraživanjima nakon što su Schachter i saradnici još 1994. pokazali da francuski stogodišnjaci imaju veoma nisku učestalost jedne varijante tog gena koja je istovremeno povezana i sa povećanim rizikom za Alchajmerovu bolest i vaskularna oboljenja; od tad se proučavanje APOE i njegovih izoformi proširilo na sve studije o genetici ljudske dugovečnosti, i to je jedan od prvih gena koji se analizira u genomima različitih ljudskih populacija.
Gen CETP - protein za prenos holesteril estra - odgovoran je za kontrolu nivoa holesterola i masnoća u krvi, i može da pomogne u uklanjanju viška holesterola iz organizma. Preciznije govoreći, njegova smanjena aktivnost je ono što se povezuje sa dugovečnošću, kardiovaskularnim zdravljem i održavanjem dobrih kognitivnih sposobnosti, pri čemu je otkriveno nekoliko genetskih varijanti CETP koje se povezuju sa dugovečnošću. Zanimljivo je da miševima nedostaje gen koji kodira CETP, i da oni, u poređenju sa ljudima, imaju veoma nizak nivo LDL čestica.

Gen ForkHead Box O3 (FOKSO3) smatra se regulatorom homeostaze, sposobnim da se suprotstavi štetnim efektima spoljašnjih promena, kao što su oksidativni stres, metabolički stres i nedostatak faktora rasta. Varijacije FOKSO3 povezuju se sa ekstremnom ljudskom dugovečnošću, a nova istraživanja pokazuju da taj gen igra ključnu ulogu u starenju krvnih sudova, s obzirom na to da je inaktivacija FOKSO3 uključena u nekoliko vaskularnih bolesti povezanih sa starenjem. U eksperimentalnim studijama, iz matičnih ćelija izvedene vaskularne ćelije koje su “pojačane” genom FOKSO3 poboljšavaju vaskularnu homeostazu i odlažu starenje krvnih sudova.
Takođe, smatra se da dugovečnost promovišu čitav niz gena/genskih varijacija koje su uključene u popravku DNK, održavanje krajeva hromozoma (regiona koji se nazivaju telomeri) i zaštitu ćelija od oštećenja izazvanih nestabilnim molekulima koji sadrže kiseonik (slobodnim radikalima). Uzgred, to potvrđuje teoriju o vezi između neadekvatnog odgovora na oštećenje DNK i preranog starenja: ukoliko je protein za popravku DNK deficitaran, nepopravljena oštećenja DNK imaju tendenciju da akumuliraju, i da se te akumulacije manifestuju simptomima preranog starenja. Takvi proteini/geni su ATR, ERCC (pet varijanti), GTF2H5, LMNA, SIRT6, SIRT7, i drugi.

Naučnici, međutim, već dugo tvrde da genetika ima tek oko 25 odsto uticaja na ljudski životni vek i spekulišu da je, u prvih sedam decenija, način života od presudnog značaja za dugovečnost, dok genetika ima sve važniju ulogu u osamdesetim godinama i dalje. Pravilna ishrana, vrlo umerena upotreba alkohola, izbegavanje pušenja i kontinuirana fizička aktivnost omogućavaju mnogim pojedincima da dostignu zdravu prosečnu i duboku starost; pritom, mnogi devedesetogodišnjaci i stogodišnjaci nastavljaju da žive samostalno i da izbegnu bolesti povezane sa starošću sve do poslednjih godina života.
Proučavajući starenje, američki istraživači su, pre oko dve decenije, otkrili nekolicinu zajednica širom planete, u kojima većina ljudi doživi devedesete, a mnogi i pređu stotu godinu života. Isprva su pažnju privukla tri mesta na planeti: ostrvo Okinava, u Japanu, ostrvo Ikarija, u Grčkoj, i deo italijanskog ostrva Sardinija. Ova tri regiona su slična po tome što su relativno izolovani od šire populacije u svojim zemljama, imaju niže prihode, gotovo da su bez industrijalizacije, i teže tradicionalnom načinu života neopterećenom potrošačkim i drugim navikama uobičajenim za zemlje Zapada.

Već i na osnovu ovog kratkog opisa zajedničkih imenitelja za tri ostrva može da se nasluti u čemu je tajna dugovečnosti ljudi koji tamo žive, a to sugerišu i istraživanja: oni se sa gotovo religioznom posvećenošću drže zdrave ishrane, uglavnom biljne, veoma su fizički aktivni i dobro spavaju, i obavezno odvajaju vreme za uživanje u malim stvarima i za negovanje bliskih društvenih veza. Budući da je reč o ostrvima sa blagom mediteranskom/suptropskom klimom koju karakterišu duga sunčana leta, ovom nizu treba dodati da žitelji ostrva redovno dobijaju lepu dnevnu dozu sunca, u okruženju u kome je zdrav izbor hrane i izbor prevashodno fizičkih aktivnosti zapravo najlakši, ako ne i jedini izbor.

Okinava je najveće ostrvo u suptropskom arhipelagu južno od Japana, poznato kao dom najstarijih žena na svetu. Njihov jelovnik bogat je jelima sa sojom, slatkim krompirom, dinjom, kurkumom kao začinom… Žitelji Okinave ređe obolevaju od raka, srčanih bolesti i demencije u poređenju sa Amerikancima, a pritom ih odlikuje i velika posvećenost porodici i prijateljima. Oliastra - “divlje srce Sardinije” - deo je tog mediteranskog ostrva poznat po nekim od najstarijih muškaraca na svetu. Oni uglavnom rade na svojim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama, u proseku dnevno prepešače najmanje 10 planinskih kilometara, hrane se biljnim proteinima i uživaju u domaćem crnom vinu. Ikarija, malo ostrvo u Egejskom moru, ima jednu od najnižih stopa smrtnosti i demencije u srednjim životnim godinama na svetu. Njihov prosečan životni vek od 90 godina povezuje se sa tradicionalnom mediteranskom ishranom, koja je bogata povrćem i zdravim mastima sa relativno malo mlečnih proizvoda i mesa. Pored toga, pravoslavni hrišćani na Ikariji strogo poštuju dane posta, ne mereći vreme, uživajući u sporom tempu života i domaćem crnom vinu. 

Ovim inicijalnim “Plavim zonama”, koje u istoimenoj knjizi opisuje Dan Betner iz “National Geographic”-a, kasnije su pridružene još dve: Nikoja, u Kostariki, i Loma Linda, u Kaliforniji (SAD). Poluostrvo Nikoja, u Kostariki, ima drugu najveću stopu najdugovečnijih muškaraca na svetu, koji žive do 100 i više godina, kao i najmanju učestalost smrtnosti u srednjim godinama. Istraživači su uvereni da je njihova dugovečnost rezultat snažne društvene (i verske) povezanosti, i neprestane fizičke aktivnosti niskog intenziteta. Loma Linda je mala adventistička zajednica istočno od Los Anđelesa, sa oko desetak hiljada ljudi koji žive vrlo blisko povezani i hrane se isključivo vegetarijanskom hranom. Oni ne puše i ne piju alkohol, i životni vek im je 10 godina duži od prosečnog životnog veka u SAD.

Kad je reč o ishrani, očigledno je da svaka “Plava zona” ima svoje specifičnosti, ali i da je ishrana iz biljnih izvora, kao što je lokalno uzgajano povrće, voće i mahunarke, svima zajednička. Na Okinavi je, na primer, značajan unos flavonoida iz ljubičastog slatkog krompira, soje i povrća, koji su blagotvorni za kardiovaskularno zdravlje. U Nikoji, potrošnja lokalno proizvedenog pirinča i pasulja se povezuje sa povoljnim delovanjem na dužinu hromozomskih telomera, koji štite genetski materijal. Ali, ishrana na biljnoj bazi nije jedini odgovor. Na Sardiniji se, na primer, pored lokalno uzgajanog povrća i tradicionalne hrane kao što su hlebovi od žira i hleb od kiselog testa, umereno konzumiraju meso i riba, med i meki sirevi, kao i maslinovo ulje, i vrlo umerene količine domaćeg vina. Sve ovo, uključujući i čajeve od lekovitog bilja, sadrži moćne antioksidante koji mogu da pomognu u zaštiti ćelija od oštećenja. Pored toga, ishrana prirodnom, celovitom biljnom hranom, podržava i raznovrsnost crevnog mikrobioma, koji se takođe povezuje sa zdravim starenjem.
Pažnju privlači i podatak da se u Plavim zonama obroci, kao po pravilu, pripremaju kod kuće, u domaćoj kuhinji, od namirnica iz kućne bašte. Tamo nema ultra-prerađene industrijske hrane, takozvane brze hrane, ili slatkih pića, te je očigledno važno uzeti u obzir ne samo ono što ove dugovečne populacije rade već i ono što ne rade; u ovo se uklapa i obrazac ishrane do 80 procenata sitosti, kojim se redukuje kalorijski unos.

Gordana Tomljenović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"