DUBOKI SVEMIR
Nedostajuća karika
Posle eksplozije velike zvezda
Nedavno se astronomima pružila prilika da posmatraju i dokažu direktnu vezu između razarajuće eksplozije zvezda ogromne mase i nastanka najzagonetnijih, a istovremeno najkompaktnijih nebeskih tela - crnih rupa i neutronskih zvezda. Zahvaljujući teleskopu u Opservatoriji južne Evrope (ESO’s VLT) i najsavremenijem teleskopu Evropske svemirske agencije (smeštenom u pustinji Atakama, u Čileu), dva tima astronoma uspela su da prate posledice eksplozije supernove u obližnjoj galaksiji, našavši dokaz o potonjem nastanku zagonetnog, kompaktnog nebeskog tela.
Kada zvezde velike mase dosegnu kraj životnog veka, kolabiraju pod uticajem sopstvene gravitacije toliko brzo da usledi veoma snažna eksplozija. Naučnici veruju da, posle takvog događaja, preostane jedino središte zvezde, koje karakteriše izuzetna gustina. U zavisnosti od veličine zvezde koja nestaje, taj “ostatak” može biti neutronska zvezda - nebesko telo tolike gustine da bi mala kašika njenog “materijala” dosezala težinu od oko trilion kg na Zemlji, ili pak crna rupa - nebesko telo iz koga čak ni svetlost ne može da “pobegne”.
Do sada je bilo teorijskih i posrednih dokaza o takvom sledu događaja, ali su astronomi veličanstvenu svemirsku eksploziju ne tako davno prvi put pratili u realnom vremenu, čemu je posvećen naučni rad u časopisu “Nature”.
“Srećni trenutak” za nauku dogodio se u maju 2022, kada je jedan astronom-amater iz Južne Afrike otkrio supernovu SN 2022jli u spiralnom kraku obližnje galaksije NGC 157, udaljene 75 miliona svetlosnih godina od Zemlje.
U većini slučajeva, sjaj supernove posle eksplozije postepeno bledi s prolaskom vremena i vidi se ravnomerno “svetlosne krive”. Međutim, kod SN 2022jli bilo je uočeno nešto drugo: intenzitet svetlosti , dok je opadao, oscilirao je gore-dole u periodima od približno 12 dana. Tome je posvećen rad objavljen krajem prošle godine u publikaciji “Astrophysical Journal”.
Dva naučna tima misle da bi prisustvo više od jedne zvezde u sistemu SN 2022jli moglo da objasni neobičnu pojavu da se masivne zvezde kreću orbitom uz svog pratioca, čineći tako binarni sistem. U pomenutom slučaju, zvezda-pratilac izgleda je preživela kolaps svog partnera, te su najverovatnije ostatak guste mase prve zvezde i pratilac nastavili kretanje. Oba tima se načelno slažu da, kada zvezda-pratilac stupi u interakciju sa materijalom koji je izbačen tokom eksplozije supernove, njena atmosfera bogata vodonikom postaje još “vazdušastija”. Potom, kada kompaktno telo - ostatak eksplozije - ubrzano prođe kroz atmosferu pratioca, “ukrade” mu gasoviti vodonik, obrazujući oko sebe vrući disk materije. Ta periodična “krađa” materije oslobađa veliku količinu energije koja je registrovana kao pravilno variranje sjajne svetlosti. Mada astronomi nisu direktno videli svetlost koju emituje samo kompaktno telo, zaključili su da se uočena pojava može objasniti jedino nastankom (nevidljive) neutronske zvezde, a možda i crne rupe, koja snažno privlači materiju iz atmosfere prateće zvezde.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
