ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Fosfor na Saturnovom mesecu Enceladusu

Nova nada u svemiru

Enceladus je, sa 500 km u prečniku, šesti po veličini Saturnov mesec i drugi po udaljenosti od Saturna ako se računaju samo veliki Saturnovi meseci (veliki meseci su oni koji su dovoljno veliki i masivni da imaju pravilan sferni oblik, Saturn ih ima 7). Međutim, ono što je karakteristično za ovaj mesec je njegova snažna geološka i kriovulkanska (lednovulkanska aktivnost, gde umesto istopljenih stena izbija tečna voda). Ova neobična geološka aktivnost uzrokovana je najverovatnije plimskim dejstvom Saturna u kombinaciji sa plimskim dejstvom ostalih velikih meseca koji stvaraju dovoljno toplote u unutrašnjosti Enceladusa za pokretanje geološke aktivnosti.

Kao i sve ledene mesece unutrašnju strukturu Enceladusa čine: stenovito jezgro, vodeno-ledeni omotač i ledena kora. Zbog veoma niskih temperatura na površini, oko -, uzrokovanih velikom udaljenošću od Sunca - nalazi se na oko deset puta većoj udaljenosti od Sunca nego Zemlja, i prima oko sto puta manje Sunčeve energije od Zemlje - voda je tvrda kao kamen. Pošto je vodeni led ekvivalent stena, onda je ekvivalent istopljenih stena (magma/lava) tečna voda, koja je neophodna za svaki oblik života na Zemlji i, potencijalno, vanzemaljski život sličan ovom na Zemlji.
Hemijski elementi od kojih se sastoji svako poznato živo biće na Zemlji su: vodonik, ugljenik, kiseonik, azot, sumpor i fosfor (H, C, O, N, S, P). Do sada su na Enceladusu, u raznim hemijskim jedinjenjima, što organskim što neorganskim, otkriveni svi ovi hemijski elementi, među kojima i skoro otkriveni fosfor.

Fosfor je otkriven u obliku fosfata, odnosno kiselinskog ostatka fosforne kiseline (H3PO4).  Interesantna hemijska jedinjenja koja su otkrivena a koja bi mogla biti produkt potencijalnih živih organizama su i metan (CH4) i amonijak (NH3). Mada, ova jedinjenja mogu nastati i nebiološkim putem... Takođe, postojanje fosfata nije dokaz postojanja života, jer i oni mogu nastati i nebiološkim putem. Ipak, svi ovi podaci zajedno značajno povećavaju mogućnost postojanja vanzemaljskog života na pomenutom mesecu. Nije sasvim razjašnjeno ni da li se radi o globalnom vodenom okeanu kao posebnom sloju između stenovitog jezgra i ledene kore ili se radi o velikim džepovima vode okruženim, sa jedne strane, stenovitim jezgrom, a sa druge ledenim omotačem-korom, kao nekom vrstom pećine, sve u zavisnosti od kombinacije pritiska i temperature u unutrašnjosti.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"