MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 113 | NAJVEĆI INŽENJERSKI PODUHVATI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 113
Planeta Br 113
Godina XX
Septembar - Oktobar 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TESLINI DANI U SRBIJI

 

Dubravka Marić

„Dani Nikole Tesle 2023” u Srbiji

Naučnik, Fondacija, narod...

 

TESLINI DANI U SRBIJI


U organizaciji Tesline naučne fondacije iz Amerike i Srbije,
od 8. do 11. jula, na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu, u Srednjoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Sremskoj Mitrovici, Naučnom parku u Šapcu i manastirima Šišatovac i Petkovica, održana je  manifestacija „Dani Nikole Tesle 2023“

 

 

 

Teslina naučna fondacija je osnovana 2010. u Filadelfiji, u Sjedinjenim Američkim Državama, a tri godine kasnije, i u Beogradu. Dva osnovna programa delovanja Fondacije su „Nikola Tesla klubovi“ i projekat „Teslin narod.“ Dva puta godišnje, što znači u januaru u Americi, i u julu u Srbiji, Teslina naučna fondacija organizuje manifestacije na kojima se slave lik, život i delo najvećeg srpskog naučnika. Tokom godina, Teslina naučna fondacija okupila je više od dvanaest hiljada ljudi iz čitavog sveta: istraživača, izumitelja, pedagoga i umetnika, čija je misija - promocija nasleđa koje je veliki naučnik i pronalazač ostavio čovečanstvu. Osnivač ove volonterske organizacije je Nikola Lončar iz Filadelfije, i sam pronalazač, koji je te 2010. okupio druge pronalazače. Potom su se pridružili i svi ostali koji su zainteresovani za Teslina dostignuća, a njegova zaostavština ih je podstakla na delovanje.
Obraćajući se prisutnima na otvaranju na „Kolarcu“, gde su u okviru „Nikola Tesla klubova“ tokom prva dva dana održana brojna predavanja na kojima su govorili predavači iz zemlje i sveta, Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije u SAD, rekao je da za njega ovo nije samo međunarodni skup već i okupljanje Teslinog naroda. Dejvid Vujić, poslednji živi član „srpske sedmorke“ koja je učestvovala u svemirskoj misiji „Apolo“, istakao je da Teslu nazivamo „ocem 21. veka“, ali i da je on „otac robotike“ jer je bio zainteresovan za mašine koje mogu da budu daljinski kontrolisane i da izvršavaju različite zadatke. On je rekao da je Nikola Tesla veoma važan za svemirska istraživanja u Americi i da bez njega ne bi bilo odlaska na Mesec.

TESLINI DANI U SRBIJI

Nikola Lončar i Veselin Jevrosimović

TESLINI DANI U SRBIJI

Dejvid Vujić i saradnik iz Ugande

Osim dva predavanja koja su slušaoce podsetila na Teslin doprinos u oblasti primene elektriciteta (energetike i električnog osvetljenja), kao i predavanja na temu odnosa Nikole Tesle i Milutina Milankovića, za koji je rečeno da je bio pun međusobnog poštovanja (iako se oni nikada nisu sreli), prezentovane su i dve interesantne teme. Prva se odnosila na značaj majčine porodice u životu Nikole Tesle, a druga na razrešenje zagonetke koju to knjigu Tesla drži u ruci dok pozira ispred spiralnog kalema svog visokofrekventnog transformatora. Tog dana je predstavljeno i delovanje onih koji na kojima počiva budućnost - učenika i studenata kod nas i u Holandiji, koji uz podršku svojih mentora kreću Teslinim stopama.

Presudni uticaj majke i ujaka

O značaju majčine porodice (majke Georgine-Đuke i ujaka Petra i Paja) Mandić u Teslinom životu, govorio je prezviter dr Oliver Subotić, paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, autor knjige „Tesla: duhovni lik“ i jedan od osnivača Zadužbine „Petar Mandić“.
On je rekao kako je Teslin ujak Petar bio izuzetno obrazovan sveštenik koji je, između drugih knjiga, imao i sva dela Renea Dekarta. Upravo je Petar bio taj koji je sestrića upoznao sa Dekartovim matematičkim metodom i načinom razmišljanja, i sa njim je vodio prve razgovore na temu nauke i proučavanja prirode. Pošto je Tesli preminuo otac, ujaci su ga pomagali dok je studirao u Pragu. Ujak Pajo je bio pukovnik sa školskim vezama u Budimpešti, i baš zahvaljujući njegovim poznanstvima i preporukama, Tesla je tamo dobio posao na telefonskoj centrali. S druge strane, kada je Teslina kompanija u Americi bankrotirala, Petar je bio taj koji je prvi organizovao finansijsku pomoć.
„Ali, ništa bez majke. Tesla je uvek isticao da je potencijal za genijalnost nasledio od majke. Osim činjenice da ga je ona rodila, ima i druga stvar: da nije bilo njene ljubavi da ga otrgne od pogubne strasti kocke u dvadesetoj godini, mi danas ne bismo imali najvećeg srpskog pronalazača! Majka je ta koja je važna u emocionalnom smislu. Nemojmo zaboraviti da je emocionalna inteligencija daleko važnija od matematičko-logičke inteligencije. Čovek može da bude genije, ali da bude idiot ako nema emocionalnu inteligenciju. Majka je u njega ugradila ljubav, i to je ono što ga je držalo. Kad god je Tesla ‚padao‘ u životu, prisećao se majčinog lika“, ukazao je dr Subotić.

Program „Susret Teslinog naroda u Beogradu“, koji se odvijao sledećeg dana, sufinansirala je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije: njen predstavnik, Miroljub Nestorović pozdravio je učesnike. Tog dana se moglo više čuti o kulturnoj diplomatiji, o očuvanju i promociji srpske kulture, o Srbima u Americi i radu Teslinih klubova u SAD, o Srbima u Australiji i delovanju Tesla foruma iz Perta, ali i o Tesli i Smiljanu. Pažnju je privuklo i izlaganje Vladimira Jelenkovića, dugogodišnjeg direktora Muzeja Nikole Tesle, koji je govorio o Teslinim pronalascima u medicini, kao zanimljivoj i inspirativnoj temi, koja je već podstakla učesnike i pronalazače koji su govorili prethodnog dana i prikazali svoje izume na pratećoj izložbi.

Prilika za mlade istraživače

Dr Dragiša Stoiljković je penzionisani profesor Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, čije je dodatno polje interesovanja (uz sintetičke polimere kao uže polje delovanja), bila istorija i filozofija prirodnih nauka. Budući da se već bavio Ruđerom Boškovićem, bio je podstaknut idejom svog kolege dr Aleksandra Petrovića, profesora Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „da bi bilo veoma zanimljivo tragati za Boškovićevom filozofijom u Teslinim radovima i načinom na koji Boškovićevo shvatanje prirode i sveta određuje metodologiju Teslinih ogleda“.
To ga je odvelo do proučavanja dve poznate fotografije na kojima je Tesla prikazan kako čita  u laboratoriji, kao i do saradnje sa britanskim istraživačem Rodžerom Andertonom. Za obe knjige se smatra da prikazuju Teslu dok čita delo Ruđera Boškovića „Teorija prirodne filozofije.“ Zajedno su  utvrdili da je prva fotografija na kojoj je Tesla u širem planu, a iznad njega sevaju varnice, i zaista nastala u Kolorado Springsu, ali ne i da li je to stvarno Boškovićeva knjiga.
Istraživači su otkrili da na drugoj fotografiji, nastaloj u Njujorku, gde je Tesla snimljen u krupnom planu sa debelom knjigom u ruci, koja je duža od njegove podlaktice, po profesoru Stoiljkoviću, nije prikazana Boškovićeva knjiga nego delo Džejmsa Maksvela.
„Nakon intervjua koji je Anderton uradio sa mnom 2015. i postavio ga na Jutjub, dobili smo anonimni komentar da je u časopisu ‚Electrical Review‘,  dvadesetog maja 1896. objavljen članak pod naslovom ‚Važna dostignuća Nikole Tesle.‘ Tu je on izjavio, kada je objašnjavao ovu fotografiju, da čita jednu od Maksvelovih knjiga, koju mu je u znak prijateljstva darovao profesor Djuar. Pronašli smo taj članak, i u njemu se stvarno nalazi ova fotografija. Ova povelika knjiga se zaista čuva u Teslinoj zaostavštini u Muzeju Nikole Tesle, i to je njeno prvo izdanje. U 20. veku se pojavilo mnogo njenih izdanja, ali su malog formata. Takođe, velika i debela knjiga koju Tesla drži, objavljena je pre nastanka ove fotografije. Došli smo i do elektronske verzije pomenutog izdanja, gde Tesla na kolenu drži knjigu i gleda poslednje stranice. Kada smo pregledali taj PDF fajl, zaista smo na tim poslednjim stranicama otkrili da Maksvel objašnjava i tumači Boškovićevu teoriju! U stvari, to su poglavlja u kojima on razmatra pitanje atomizma pre nego što je otkrivena struktura atoma, i poredi Boškovićevo shvatanje sa gledištima drugih autora i iznosi svoje mišljenje. Ovde smo zastali sa radom još pre nekoliko godina, i ja bih želeo da pomognem nekome ko bi bio voljan da ga nastavi“, ponudio se profesor Stoiljković.

U Sremskoj Mitrovici, fruškogorskim manastirima Šišatovac i Petkovica, i u Šapcu, tokom naredna dva dana je realizovan bogat i raznovrstan program. U holu Srednje tehničke škole u Sremskoj Mitrovici, postavljena je Teslina bista od poludragog kamena koju je poklonio njen autor Radovan Ždrale, dok je u Naučnom parku u Šapcu postavljena Teslina bista, koja je rad akademskog vajara Bojana Mikulića i dar Tesline naučne fondacije. Ne treba zaboraviti ni da su, kao i svake godine, dodeljena priznanja i nagrade ljudima koji šire slavu Nikole Tesle u zemlji i svetu, čime doprinose i uspešnom radu Tesline naučne fondacije iz SAD i Srbije.

Prvi ukazao na štetnost izlaganja X-zracima

„Iako se Tesla, uglavnom, nije bavio biofizičkim i biomedicinskim istraživanjima, njegov doprinos u medicini je nesumnjiv. Eksperimenti i članci koje je objavio ukazuju na to da su ga zaista duboko zanimali uloga elektriciteta u telu, a naročito uticaj veštački proizvedenih struja, kao i kako one utiču na tkiva i fiziološka stanja u organizmu. Iskustva koja je stekao eksperimentišući sa različitim frekvencijama struje, Tesla je objavio 21. februara 1891. u časopisu ‚Electrical World‘ u čuvenom članku pod naslovom ‚Fenomeni naizmeničnih struja veoma visoke frekvence‘, gde je između ostalog napisao: ‚Pražnjenje čak i veoma velikog kalema ne može da proizvede ozbiljne povrede, ali ako isti kalem radi sa strujom niže frekvenicije, iako je elektromotorna sila mnogo manja, pražnjenje bi sigurno izazvalo povrede. Ovaj rezultat jednim delom potiče od visoke frekvencije. Autorovo iskustvo ima nameru da pokaže da što je frekvencija veća, utoliko veća količina električne struje može da prođe kroz telo bez ozbiljnijeg osećanja neprijatnosti. Na osnovu svega, čini se izvesnim da ljudska tkiva deluju kao kondenzatori“, naveo je Tesline reči Vladimir Jelenković, nekadašnji direktor Muzeja Nikole Tesle i jedan od najvećih poznavalaca Teslinog dela.
„Naravno, ne treba zaboraviti da je u to vreme plamteo onaj čuveni rat između Edisonovog koncepta primene jednosmerne struje i Teslinog zastupanja da je naizmenična struja jedina koja može da osvetli svet i da se prenese na velike udaljenosti bez gubitaka, tako da su ove Tesline tvrdnje o neškodljivosti tih njegovih visokofrekventnih struja bile prevashodno objavljene u nameri da u tom ratu struja na neki način oprovrgne Edisonove tvrdnje. I bez obzira na to što je možda cilj bio usmeren ka tome, ta činjenica dala je veliki podsticaj brojnim naučnicima da započnu eksperimente sa visokofrekventnim strujama u medicinske svrhe. Tako je, na kraju krajeva, pokrenuta i nova terapijska metoda, koja će kasnije postati poznata kao dijetermija. U svom doprinosu medicini, Tesla je otišao još dalje otkrićem X-zraka pre Rentgena. On je i prvi naučnik koji je ukazao na štetnost izlaganja rendgenskim zracima po ljudski organizami. U članku pod nazivom ‚Štetno delovanje Lenardovih i Rendgenovih cevi‘, koji je objavio petog maja 1897. u časopisu ‚Electrical Review‘, on upozorava na opasnosti od ovog novog i moćnog medicinskog sredstva i vrlo temeljno objašnjava posledice koje mogu da nastanu primenom X-zraka. Iako mu je Nobelova nagrada više puta izmakla, za utehu je činjenica da je dobio možda i najveće priznanje za jednog naučnika, a to je da se jedna od jedinica mere u međunarodnom sistemu, nazove po njegovom imenu“, istakao je Vladimir Jelenković.

TESLINI DANI U SRBIJI

Zoran Bulović

TESLINI DANI U SRBIJI

Nikola Lončar, Milan Knežević, Vladimir Jelenković i Zoran Bulović

TESLINI DANI U SRBIJI

Aleksandar Gaon

TESLINI DANI U SRBIJI

TESLINI DANI U SRBIJI

Milan Knežević

Fondacija i Planeta su na istom zadatku

Dr Dragiša Stoiljković je penzionisani profesor Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, čije je dodatno polje interesovanja (uz sintetičke polimere kI „Planeta“, koju izdaje „Belmedija d.o.o“, imala je svoju promociju u vidu brojeva podeljenih kao poklon. Milan Knežević, direktor „Belmedije“ je rekao da je „Planeta“ časopis za popularizaciju nauke, koji ima i svoj veb-sajt. Najzanimljivije u vezi sa njim jeste to što dve trećine njegovih posetilaca dolazi upravo iz dijaspore. Zbog toga je ta „simbioza“ sa Teslinom naučnom fondacijom i popularnom naukom, doprinela da naši mladi naraštaji imaju na šta da se ugledaju. Aleksandar Gaon, glavni i odgovrni urednik „Planete“, ocenio je da je ona uspela u nameri da se predstavi najširoj čitalačkoj publici govoreći jasnim i jednostavnim jezikom, ali ne samo zbog sopstvene doslednosti već i zato što, objektivno, u našoj sredini postoji interesovanje za naučne i istraživačke teme kojima se ovaj časopis bavi.

 

 

 

 



Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 115
Planeta Br 115
Godina XXI
Januar - Februar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA