NOVOSTI IZ NAUKE
Takmičenje studenata Elektrotehničkog fakulteta
H-Bridges, tim studenata sa Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Univerziteta u Beogradu tradicionalno predstavlja Srbiju na najvećem svetskom univerzitetskom takmičenju u oblasti inovativnih i energetski efikasnih rešenja - IEEE International Future Energy Challenge (IFEC). Tim ispred ETF-a je u finalu takmičenja, održanom 25-28. jula u Hanoveru, u Nemačkoj, osvojio 2. mesto, i nagradu „Outstanding Performance Award”. Naši studenti su finalnim prototipom postigli efikasnost od 94,1% na 1000W, kao i deset puta manju masu u poređenju sa tržišnim rešenjima.
Konačni plasman timova u finalnoj rundi IEEE IFEC2023. godine je:
- Reutlingen University - Nemačka
- University of Belgrade - ETF, Srbija
- University of Connecticut - SAD
- Utah State University - SAD
- Indian Institute of Technology Bombay & Sardar Patel Institute of Technology - Indija
- TH Koln - University of Applied Sciences - Nemačka
- Hasselt University – Belgija.
|
Ovogodišnja tema takmičenja bila je razvoj monofaznog Solid State transformatora za niske snage. Predloženo rešenje naših studenata pruža mogućnost da se značajno redukuje upotreba teških materijala pri proizvodnji transformatora, a dodatno i monitoring i dijagnostiku sistema u realnom vremenu. Primena ovakvog koncepta bi olakšala integraciju obnovljivih izvora energije i drugih pametnih rešenja u tradicionalni elektroenergetski sistem.
Propozicije takmičenja bile su takve da su timovi imali obavezu da prođu celokupan proces razvoja - od idejnog rešenja do finalnog prototipa kroz više ponavljanja postupaka. Tim ima punu podršku svoje krovne institucije, Elektrotehničkog fakulteta. Vredan rad ovog tima i značaj učešća naše zemlje na IEEE IFEC takmičenju, prihvatile su mnoge domaće i inostrane kompanije.
Više informacija na sajtu: https://h-bridges.etf.bg.ac.rs/
i na društvenim mrežama:
Facebook: https://www.facebook.com/hbridgesetf/
Instagram: https://www.instagram.com/hbridges etf/
LinkedIn: https://www.linkedin.com/company/25028709/
Veštačka inteligencija i autorska prava
Tvorevina „robota“
U poslednje vreme, gotovo svi portali i sajtovi koji obrađuju teme iz oblasti tehnologije pišu o nadolazećoj eri veštačke inteligencije. Međutim, retko se gde mogu pronaći delove koji govore, recimo, o autorskim pravima. Ko je nosilac prava na autorstvo ako je delo napisano ili osmišljeno veštačkom inteligencijom? Koja je i kakva pravna strana pogleda na veštačku inteligenciju prilagođeno današnjim uslovima u Srbiji?
Srpsko pravo propisuje da je autor fizičko lice, a da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora. Tumačenjem ovih zakonskih normi dolazi se do zaključka da veštačka inteligencija ne može biti nosilac autorskog prava u skladu sa srpskim pravom jer nije fizičko lice, a i tvorevina koja nastane nije duhovna - već tvorevima “robota”.
Jedan od razloga postojanja autorskog prava je zaštita duhovne tvorevine u tom smislu da je autor jedini može ekonomski iskorišćavati. Iz ovoga proizlazi da autorsko pravo podstiče ljude da budu kreativni i da stvaraju jer će im zakon dozvoliti da od toga jedino oni imaju ekonomsku korist. Ovakva konstrukcija ima smisla jedino ako je autor čovek jer mašini nije potreban podsticaj - ona može da radi unedogled, zar ne?
Kao posebno pitanje, koje će se verovatno nametati u budućnosti je: da li veština unošenja prompta (adekvatno postavljenog pitanja tj. datog zadatka veštačkoj inteligenciji) i na osnovu toga generisanog teksa ili neke druge tvorevine, može da bude duhovna tvorevina? Ovo najviše zavisi od pravca u kome će se razvijati veštačka inteligencija kao i od brzine zakonodavca da zakon uskladi sa novim pojavama.
Ukoliko unošenje promta bude zahtevalo određene veštine i ako se bude moglo zaključiti da je to duhovna tvorevina, onda je donekle moguće razmatati da li to predstavlja autorsko delo. Međutim, ukoliko veštačka inteligencija bude toliko napredna da svako može bez većih napora da dobije odgovor, onda nema mesta nastanku autorskog dela. Najzad, jasno je da će veštačka inteligencija otvoriti niz pitanja iz raznih oblasti prava. Zakonodavstvo obično ne može da se prilagođava munjevitom brzinom kao novi trendovi, pa za sada ostaje da se pokuša primena postojeće pravne norme, sve dok zakon ne bude evoluirao u novo doba.
Vladimir Nikolić, web developer
Branko Antić, advokat |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|