TESLA

Vladimir Jelenković

Boravak u Beogradu

Poslednji put, u Evropi

Četiri meseca posle izuzetno uspešnih predavanja, u kojima je naučnicima i inženjerima Velike Britanije i Francuske predstavio rezultate svojih najnovijih istraživanja, Nikola Tesla dolazi u posetu Lici, Zagrebu i Budimpešti. U glavnom gradu Mađarske posećuje ga delegacijaBeogradske opštine i Inženjerskog udruženja i poziva da poseti Beograd. Tesla sa radošću prihvata ovaj poziv i dolazi u prestonicu Kraljevine Srbije1. juna (20. maja po starom julijanskom kalendaru, prema kome i sve tadašnje srpske novine koriste datume) 1892. godine. U Beogradu će provesti samo 31 sat, ali će njegov boravak biti ispunjen brojnim susretima i sadržajima, koji će ostati kao svojevrsno svedočanstvo o Teslinom ogromnom ponosu na srpsko poreklo ali i o izuzetnom uvažavanju koje su pripadnici srpske državne i intelektualne elite, kao i najugledniji profesori beogradske Velike škole, studenti i brojni Beograđani iskazali prema uglednom naučniku i pronalazaču.

Nikola Tesla u jednoj od svojih laboratorija

Zahvaljujući brojnim novinama koje su izlazile u to vreme kao što su: Srbobran, Srpske novine, Branik, Trgovinski glasnik, Beogradske opštinske novine, Naše doba, Srpska zastava, Pobratimstvo, moguće je do najsitnijih detalja rekonstruisati Teslin kratak ali bogat i sadržajan boravak u Beogradu tog 2. juna 1892. godine. 
Pre svega, list Srbobran je 17. maja (29. maja po novom kalendaru) sa dosta emotivnog nacionalnog naboja najavio Teslin dolazak u Beograd: „Nikola Tesla, slavni svetski naučenjak, Srbin iz srpske Like, dolazi koliko sutra u prestonicu srpsku. Pred njega su u Peštu otišle deputacije od strane vlade, Beogradske opštine i raznih društava, da ga dovedu da vidi kolijevku svojih prađedova. Toj želji odazvao se Srbin Tesla i sprema mu se sjajan doček. Njegovoj učenosti, koja pronosi srpsko ime po svijetu i slave mu stiče  - pokloniće se veliko i malo. Sve je oduševljeno i nestrpljivo očekuje čas da vidi toga svjetskog velikana Srbina. Raduj se, Liko, likuj Krbavo! Tvoga sina, čedo srpsko, dočekuje radosno sav svijet, pa i cijelo Srpstvo. Živio Tesla i dobro nam došao! ”
U broju koji je izašao neposredno pre Teslinog dolaska u Beograd, isti list osvrće se na reakciju velikog naučnika “kad je deputacija srpske vlade, opštine i društva došla pred Teslu u Peštu i zamolila ga da posjeti i srpsku prijestonicu, kolijevku njegovih pradjedova”.
“Sva slava, koju sam doživio osobito u poslednje vrijeme u Londonu i Parizu”, navodi Srbobran Teslin emotivni odgovor, “nije mi ništa, sićušno je sve ono prema odlikovanju vašem, gospodo. Kolijevka mojijeh djedova, Kraljevina Srbija... prijestonica Srbinova poziva me - to je odlikovanje za mene veliko i ništa mi na svijetu, u životu mome, neće biti draže od ovog odlikovanja. Ja sam srećan što sam Srbin, i tijem imenom ponosiću se do vijeka.”
“Ovako je u glavnom Nikola Tesla odgovorio deputaciji”, započinje novinar svoj završni komentar. “Nema se što ovom dodati, do to da se krajiška Srbadija ugleda na svog zemljaka, koji u najudaljenijim krajevima svijeta ne zaboravlja ime srpsko, već ljubi svekoliko Srpstvo svim srcem. Živio Nikola Tesla!“

Slavni elektrotehničar prispeo je u Beograd u sredu, 1. juna, oko pola jedanaest uveče. Na železničkoj stanici dočekali su ga predsednik Beogradske opštine Milovan Marinković sa časnicima suda, inženjeri, državni činovnci, kao i članovi Odbora za doček, među kojima su bili Marko Leko, hemičar, Milan Andonović, profesor više i niže geodezije s topografskim crtanjem, direktor Geodetskog zavoda i član uprave Inženjerskog udruženja, i Milan Kapetanović, arhitekta, profesor nacrtne geometrije, perspektive i projektovanja zgrada na Velikoj školi. Osim njih, oduševljeno ga je dočekala i brojna omladina sa Velike škole, Bogoslovije i Učiteljske škole, kao i veliki broj građana prestonice.

Doček je bio veličanstven, a posle pozdrava koji mu je uputio Odbor za doček, Tesla je seo u kola sa profesorom Ljubomirom Klerićem, članom Srpske kraljevske akademije, i predsednikom Beogradske opštine i odvezao se u hotel “Imperijal”, koji se nalazio na mestu današnjeg prolaza iz Vasine u Čika Ljubinu i Knez-Mihailovu ulicu.
Uz detaljan izveštaj sa ovog dočeka, list Branik donosi i zanimljiv opis dragog gosta: “G. Tesla je lep, crnomanjast čovek, malih tankih brkova, visoka i lepa stasa, vedra čela, izgleda mlađi no što je; pri tome je vrlo prijatan i simpatičan, a njegov blag osmeh privlači čoveka da mu odma pokloni svoje simpatije”.

Susret sa kraljem i srpskim državnicima

Kako su javile Srpske novine, sledećeg dana pre podne, Tesla je otišao kod Andre Nikolića, ministra prosvete i crkvenih dela. Tom prilikom Tesla mu je obećao da će iduće godine doći u Beograd da drži nekoliko predavanja o svojim eksperimentima. Ujedno je izjavio i da će svaki rad o svojim elektrotehničkim pronalascima štampati prvo na srpskom jeziku.

U pratnji ministra, Nikolića Tesla je potom otišao na audijenciju kod kralja Aleksandra I Obrenovića u kojoj se zadržao oko sat vremene.
Posle toga Tesla je posetio Jovana Ristića, jednog od kraljevskih namesnike, kod koga se zadržao izvesno vreme razgovarajući o svojim pronalascima. Potom je u Teslinu čast, u hotelu “Imperijal”, priređen ručak, na kome su bili opštinski odbornici, nekoliko profesora Velike škole, kao i ugledni građani srpske prestonice.

Poseta Velikoj školi

Posle ručka Tesla je došao u Veliku školu, gde ga je srdačno dočekao ceo profesorski kolegijum. U njihovom društvu, oko 15 časova, najpre je posetio Narodni muzej, a zatim obišao kabinete Velike škole i tom prilikom video i najnoviji pronalazak profesora istorijske mehanike Ljubomira Klerića - polipantograf. Tesla je izrazio zadovoljstvo i zahvalnost profesoru Kleriću što je i on kao Srbin, u isto vreme kad i sam čini znamenite elektrotehničke opite, “uspeo da u mehaničkoj nauci načini jedan korak dalje i pronađe spravu, koja će takođe brzo pripomoći naprednom gigantskog koračanju čovečanstva”.

Praćen svim profesorima Velike škole, tačno u 16 časova, Tesla je stupio u dvoranu oduševljeno pozdravljen od omladine gromoglasnim uzvicima: “Živeo... živeo!“ A zatim je nastala tišina, koju je prekinuo duboko uzbuđeni profesor fizike i rektor Velike škole, Kosta Alković: “Gospodine, smatrao sam za svoju prijatnu dužnost, a držao sam da ću ugoditi želji i osećajima vašim, ako vam predstavim našu univerzitetsku omladinu, našu uzdanicu, našu budućnost i da ću odgovoriti želji njihovoj kad sam vas doveo da vas predstavim onima na koje mi danas sve nade polažemo.”

Kako beleže tadašnje novine, „Tesla je bio tronut, potresen dočekom svoje mlade braće. Pun minut g. Tesla nije mogao ni reči progovoriti od silnog uzbuđenja, dok blagi i mio glas Teslin prekide ćutanje ovim rečima: Gospodo i braćo! Neobično sam ushićen oduševljenjem kojim me vi predusretate, i oduševljenjem svojim, kad se ja posle toliko godina moga bavljenja na strani, u dalekom svetu, daleko od svoje otadžbine, daleko od vas gospodo, moja mila braćo, nalazim ovoga momenta ovde, među vama. Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svoje svagda najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više. Dešava se, gospodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smetne s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može nikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltaru srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakva uspeha u mom radu, i ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast još više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao.”

Posle ovog Teslinog uvodnog obraćanja, kako piše novosadski list Srbobran, „na molbu rektora Koste Alkovića, omladina se utišala, tako da je Tesla nastavio govor upoznajući ih sa svojim osmogodišnjim radom u elektrotehnici, sa najnovijim istraživanjima i pronalascima, o čemu je četiri meseca ranije govorio u Londonu i Parizu“. Jedan od prisutnih novinara ovako je opisao utisak koji je Tesla ostavio na slušaoce: „Vredno je bilo videti fizionomije lica sviju slušalaca, kad je Tesla govorio o svojim elektro­tehničkim pronalascima i uspesima, to se ne da opisati, to bi se samo moglo snimiti‘.“

Obilazak Kalemegdana

Iz Velike škole Tesla je, u društvu profesora, otišao na Kalemegdan koji ga je zadivio položajem i lepotom. U njegovu čast, na istorijskoj beogradskoj tvrđavi priređen je koncert na kome je vojna muzika Dunavske pukovnije izvela stare srpske marševe. Izvođenjem je dirigovao Davorin Jenko, slovenački kompozitor i dirigent, poznat i kao autor kompozicije „Bože pravde“. Nastupao je i hor Akademskog pevačkog društva „Obilić“ kojim je dirigovao Josif Marinković, jedan od najvećih srpskih kompozitora s kraja 19. i početka 20. veka, a izvođena su dela Stanislava Biničkog, Josifa Marinkovića, Stevana Mokranjca i Davorina Jenka.

Banket na „Smutekovcu“

Tesli je uveče priređen banket u kafani „Smutekovac“, u bašti Vajfertove pivare, gde je i pored insistiranja slavnog gosta srpske prestonice da se prijateljskom dočeku da što skromniji oblik, osim profesora Velike škole došlo i oko stotinu odabranih i uglednih građana, kao i predstavnika raznih korporacija.

Prvu zdravicu održao je predsednik Beogradske opštine u čast Njegovog Veličanstva Kralja, poželevši „da ga Bog poživi na sreću zemlje i naroda, a na korist nauke, kojoj je poklonio pažnju primivši neobično ljubazno i radosno našega dragoga gosta“. Kako detaljno o tome pišu Srpske novine, “posle ove, došle su mnoge divne i lepe zdravice, koje su učinile, te je ovo veče odista bilo jedna oduševljena ovacija jednome velikome Srbinu, koji je ime srpsko urezao na polju najvećih pronalazaka ovog veka zlatnim slovima.”
Prvu zdravicu, upućenu lično Tesli, održao je profesor Kosta Alković. U svom govoru napomenuo je, između ostalog, da se u ime najvećeg prosvetnog zavoda u Srbiji raduje što je Teslino srpsko ime steklo takav glas u naučnom svetu da se svi Srbi njime mogu ponositi.

Usledio je Teslin nadahnuti odgovor:

“Gospodo i braćo!
Ne bih bio Srbin, i ne bih srpski osjećao, kad večerašnje veče ne bi računao u najsretnije i najdragocenije časove u životu.

Od kako sam ostavio otadžbinu svoju i vinuo se u daleki svijet, kao i svaki čovjek, imao sam i uspjeha i neuspjeha, i radosnih i mračnih, i sretnih i nesrećnih trenutaka. No opet, za to mogu reći da mi je sreća bila naklonjena, i da sam imao više radosnih no tužnih dana, jer sam srazmjerno za kratko vrijeme dostigao velike uspjehe i dobitke.

Ali, slobodno, bez ikakva pretjerivanja, mogu reći da nikad nisam bio zadovoljniji, niti sam ikada osjećao ovako slast uspjeha, kao što to osjećam sad ovde, u sredini vašoj, i uz vaše priznanje, mila braćo moja.

Kao i svaki mlad čovjek, ja sam imao i imam puno planova, ideja, zamišljaja i ideala. Čovjek se maša za hiljade stvari, pa od hiljadu može biti samo je jedna dobra, a od hiljadu dobrih samo jedna ostvarljiva.

Goneći se za tim ostvarenjem, moj je život bio neprestano trepetanje između agonije i blaženstva uspjeha. Ja sam se punih osam godina nosio i baktao s izvesnim idejama; bivalo je doba kad sam bio sirotan, kad me je golemih napora stajalo da nabavim najpotrebnije stvari, koje su mi nužne za opit.
Nabavio sam lampu, nabavio potrebno željezo, nabavio druge nužne spreme, trudio sam se da konstruišem jednu mašinu gde je trebalo, kad zagrijem jednu polugu, da nastane kretanje.
Bila je noć. Ja sam pripremio sve i sad je trebalo da izvršim probu. S uzdrhtalom rukom uzeo sam lampu i primakao je železnoj poluzi. Za malo i sprava se počela kretati.
Uspjeh, sreća, blaženstvo!
Ja sam osjećao da sam u raju.
U svima tim trenucima i uspjeha i neuspjeha vazda me je krijepila nada, da će moj rad biti od koristi za Srpstvo, za moj mili narod, u kome sam rođen.
Ja osjećam mnogo više no što mogu da kažem. S toga vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih riječi.
Istrgnut sam iz sred poslova, da amo dođem, i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me evo i ovde prate.
U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala - to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo.
Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednoga Srbina. Živilo Srpstvo!...”
Teslin govor dočekan je burnim i dugotrajnim “živeo!” Potom je Đorđe Stanojević, tada profesor Vojne akademije, održao govor u kome je nastojao da publici približi stručne detalje Teslinog doprinosa u elektrotehnici. Svoju besedu završio je sledećim rečima: „Braćo, juče mi je g. Tesla u razgovoru rekao da će nauka, a naročito elektrotehnika, preobraziti ceo naš društveni život. Svaki, ko malo poznaje napretke naučne za ovo nekoliko poslednjih godina, taj će njegovu zamisao potpuno odobriti. Ali u što sam tvrdo uveren, i u čemu ćete se svi skupa sa mnom složiti, to je, da taj preobražaj neće i ne može niko drugi izvršiti, do jedino naš brat Nikola Tesla.“
Posle ovog govora ustao je veliki srpski pesnik Jovan Jovanović Zmaj i potresnim glasom pročitao svoju pesmu, posebno napisanu za ovu prigodu: “Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd”.

Vidno uzbuđen, Zmaj je jedva pročitao pesmu do kraja. Nikola Tesla, i sam duboko potresen, ustao je za vreme čitanja, grčevito prihvatio Zmajevu ruku i poljubio je. Ovaj dirljivi prizor potresao je i sve prisutne tako da su mnogi od gostiju zaplakali, prožeti osećanjima radosti i zadovoljstva. Jedan novinar je čak zapazio: „Nikad ne viđeh plemenitijih suza u oku čovečijem!“
Odjeknulo je gromoglasno: ”Živeo” i na ovaj pozdrav Tesla je odgovorio ganutim glasom i lepim govorom:
„Opet je bila noć. Držao sam jednu žicu u jednoj a drugu u drugoj ruci, a pogled mi je bio naperen u staklenu cijev. Sastavio sam žice, ali cijev se nije osvijetlila. Ja se u malo nisam srušio. Da mi je topovsko tane grudi probilo, ne bi mi bilo teže i gore. Ali, opet sam se pribrao. Izašao sam ponova da pregledam cijelu spravu i tada sam našao, gdje na jednom mjestu žice nisu bile spojene. Spojio sam ih i cijev je zasvijetlila. Mojoj radosti nije bilo kraja! To su bili trenuci ekstaze.
Takav jedan trenutak za mene je i sad, posle ovoga laskavog pozdrava od čovjeka, koji je jedini u Srpstvu, koga toliko štujem i cijenim, i čije sam pjesme u dalekoj tuđini čitao, ljubio ih i suzama zalijevao.“

Odlazak bez povratka

Dočekan kao veliki nacionalni junak, uz sveopšte duboko poštovanje i iskreno oduševljenje njegovim svetskim dostignućima, Nikola Tesla je 3. juna 1892. godine, u ranim jutarnjim časovima, napustio Beograd i otputovao za Budimpeštu. Nešto kasnije, uputiće se u Francusku, u Avr, gde je već rezervisao kartu za parobrod koji će ga odvesti u Njujork. Tamo su ga već čekali veliki i neodložni poslovi - pripreme za veliki nastup na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, nastavak rada i konsultacija u Vestinghausovoj fabrici u Pitsburgu, rad na projektu električne centrale na Nijagari, kao i nastavak za njega tog trenutka najuzbudljivijih istraživanja u oblasti visokofrekventnih struja.
I pored obećanja da će se u srpsku prestonicu vratiti već sledeće godine, bila je to Teslina poslednja poseta Evropi.

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"