MEDICINA
D.M.
Rendgenologija
Od digitalnog do dinamičkog 3D snimka
Pre tačno dvadeset godina dok je svetska digitalna rendgenologija bila u povoju, napravljen je prvi domaći digitalni rendgen. Rađanje i razvoj digitalne radiologije u Srbiji su u bliskoj vezi sa nastankom i delovanjem kompanije „Visaris“, koja je od male porodične firme prerasla u međunarodno poznati brend, čiji su proizvodi prisutni širom sveta.
Te 2003. godine je „Visaris“, u saradnji sa niškim „Jugorendgenom“ konstruisao prvi srpski digitalni rendgen „Digraf C“, koji je uspešno testiran na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Iza ovog uspeha su stajali mladi srpski stručnjaci sa znanjem i iskustvom prethodnih generacija u oblasti razvoja metode snimanja X-zracima - počev od prvih eksperimenata i snimaka X-zraka koje je načinio Nikola Tesla krajem 19. veka, preko pronalaska profesora Rendgena i razvoja tehnike rendgenskog snimanja Mihajla Pupina, pa do prvih domaćih analognih rendgenskih aparata, konstruisanih polovinom 20. veka u „Jugorendgenu“. Razvoj „Visarisove“ pionirske tehnologije je počeo dobijanjem pojedinačnog digitalnog rendgenskog snimka, a stigao je do dinamičkog 3D snimka (rendgenskog video-snimka).
Tim predvođen prof. dr Vladimirom Petrovićem je, tokom dve decenije, usavršavao i razvijao proizvodni portfolio koji se sastoji od podnih i plafonskih digitalnih rendgena, mobilnih i veterinarskih uređaja, kao i vrhunskih softvera za digitalnu obradu slike. Do sada je u bolnicama koje se nalaze u više od trideset zemalja na svim kontinentima, instalirano preko hiljadu i po „Visarisovih“ uređaja. Višedecenijsko aktivno korišćenje „Visarisovih“ uređaja iz kog su proistekli milioni digitalnih snimaka, potvrđuju kvalitet, pouzdanost i brzinu digitalnih rendgenskih aparata, koji se proizvode u fabrici u Zemunu, gde je zaposleno devedeset inženjera i programera.
- „Visaris“ poseduje sopstvenu tehnologiju koja se koristi širom sveta u našim uređajima, ali i ostalim kompanijama iz branše. Naša odlika je ulaganje u nove ideje i projekte, kao i stručan tim inženjera i programera koji može da ih ostvari. Naši sistemi se neprekidno unapređuju u skladu sa zahtevima korisnika, a u naše proizvode se svakodnevno ugrađuju najsavremenija inovativna rešenja, koja već dve decenije pokazuju svoju izuzetnu vrednost u bolnicama širom sveta - kaže prof. dr. Vladimir Petrović, direktor razvoja u kompaniji „Visaris“.
Sadašnji „Visarisovi“projekti, koji se realizuju u saradnji sa evropskim univerzitetima i partnerskim kompanijama, tiču se istraživanja i razvoja veštačke inteligencije (Artificial Intelligence - AI) u okviru radioloških sistema. Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i „Visaris“ su deo konzorcijuma od trideset partnera u okviru projekta „Horizon 2020 INCISIVE“, koji je usmeren na razvoj veštačke inteligencije u procesima dijagnostikovanja, predikcije i praćenja patoloških promena kod onkoloških pacijenata.
Saradnja „Visarisa“ sa Muzejom nauke i tehnike u Beogradu, u proteklom periodu, iznedrila je dve značajne izložbe za javnost i edukaciju dece i mladih: „Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba - od Tesle i Pupina do danas“ (2021), i izložbu „Gola tehnologija“ (2023). Više o tome na visaris.com.
Snimanje anatomije u pokretu
Dinamička digitalna radiografija je omogućila vizualizaciju anatomije u pokretu. To je tehnika rendgenskog snimanja niske doze koja operateru i lekaru omogućava da vide kosti, mišiće i pokrete mekog tkiva. „Visarisov“ softver za dinamičko snimanje omogućava dobijanje do trideset kadrova u sekundi, pomoću dinamičkog detektora. Softverski algoritam sa odgovarajućim dinamičkim detektorom pruža korisnicima jednu od najboljih dostupnih vizualizacija.
Potvrđena pouzdanost u oblasti digitalne radiografije i dinamičke slike predstavlja jednu od glavnih prednosti i vrednosti „Visarisovih“ sistema. Pomoću Dinamic Imaging-a se mogu dobiti informacije o povredama koje MRI i CT skener ne mogu da obezbede; umesto da samo „zna“ da povreda postoji, on pokazuje i šta je povreda, i kako ona utiče na telo. Takođe, Dinamic Imaging prikuplja informacije koje tradicionalni rendgenski zraci mogu da propuste. |
D.M.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
