TEMA BROJA
Dubravka Marić
Biotehnologija u ishrani
„Žuta“ biotehnologija hrani i štiti
Biotehnologija insekata, koju nazivaju i „žuta“ biotehnologija, podrazumeva primenu biotehnoloških metoda radi iskorišćavanja insekata ili molekula, ćelija, organa ili mikroorganizama dobijenih od insekata, kao proizvoda za primenu u medicini, zaštiti bilja ili proizvodnji. Postalo je jasno da med, propolis, vosak i svila nisu jedini proizvodi insekata koji mogu da posluže čoveku.
Insekti su često predmet našeg gađenja i straha koji mogu da prerastu u fobiju; mnoge od njih svrstavamo u štetočine. Izmereno količinama upropašćenih namirnica na njivama, u magacinima i domaćinstvima, zaista se može reći da su insekti naši glavni konkurenti kada je reč o hrani. Osim toga, milioni ljudi svake godine se razboljevaju i umiru od bolesti koje prenose insekti, i to ne samo u egzotičnim krajevima. Međutim, iz ugla biodiverziteta, insekti su daleko najbrojnija i najuspešnija grupa organizama, koji su kroz proces evolucije stvorili ogroman broj aktivnih sastojaka i enzima za odbranu od grabljivaca i bolesti, ili im oni služe za otkrivanje novih izvora hrane.
Njima kao izvor hrane odgovara skoro svaki organski supstrat: od stabala do uginulih životinja. Neki od specijalizovanih enzima, koje insekti koriste, mogu se upotrebiti prilikom biokonverzije organskog otpada. To znači da su insekti važni i za bioekonomiju. Na primer, sposobnost larve crne vojničke muve (Hermetia illucens) da staro ulje iz friteze ili silažni otpad pretvori u masti i proteine, važna je za stvaranje hrane koja će se koristiti za prehranu ribe gajene u veštačkim uslovima. Biotehnologija insekata, ili „žuta“ biotehnologija, ima zadatak da omogući da ovaj rezervoar korisnih prirodnih supstanci postane dostupan za bioekonomiju. Na taj način biodiverzitet ulazi u službu bioekonomije, naročito u Aziji, gde po novčanim izdvajanjima prednjače Kina, Japan i Južna Koreja.
Insekti su ubedljivo najbolji izvor najrazličitijih molekula koji se mogu suprotstaviti mikrobima-uzročnicima zaraznih bolesti. Iako razvoj takvih supstanci u nove antibiotike predstavlja skup i visokorizičan poduhvat, naučnici i farmaceutske kompanije već rade na stvaranju antibiotika na bazi insekata. Istraživači sada uče i od tradicionalne medicine. Tako je, pre nekoliko godina, odobreno da se crvi muve zlatare (Lucilia sericata), čiju je vrednost mnogo ranije prepoznala narodna medicina, koriste za lečenje hroničnih rana i rana koje teško zarastaju, kao i za tretman sindroma dijabetesnog stopala. Supstance koje proizvode larve, dezinfikuju ranu i ubrzavaju zarastanje, a mogu i da svare nekrotično tkivo i da pri tom ne oštete ostalo. Iako baš svi pacijenti nisu voljni da se na njima primeni ovakvo lečenje, a odbegle larve će se pretvoriti u muve koje će širiti bolest u bolnici, nesumnjivo je reč o važnom napretku u medicini.
Na narodnoj tradiciji se zasniva još jedan aspekt primene žute biotehnologije. Reč je o tome da se u siromašnim zemljama jede oko 2.100 vrsta insekata. Smatra se da više od dve milijarde ljudi svakodnevno konzumira insekte koji su im jedini izvor proteina, masti, šećera i vitamina. Posmatrano iz zapadnjačkog ugla, možda je ipak najvažnije to što insekti predstavljaju ekološki održivu zamenu za meso. „Žetva“ u obliku insekata znatno manje utiče na životnu sredinu u odnosu na stočarstvo, koje je zaslužno za emitovanje oko 14,5 procenata gasova staklene bašte, a posledica su ljudske aktivnosti. Osim toga, na Zapadu raste i potražnja za alternativama mesu, o čemu svedoči i podatak da je 2018. prodaja biljne hrane premašila vrednost od tri milijarde dolara.
Naročito je na ceni „brašno“ od cvrčaka koje smatraju kompletnim proteinom, zato što sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina. Iako su kolačići sa prahom od cvrčaka (umesto pšeničnog brašna) imali veći sadržaj proteina i manje ugljenih hidrata, tekstura i izgled konačnog proizvoda su bili izmenjeni, što se potrošačima nije dopalo. Iz toga su naučnici zaključili da brašno od insekata može postati prihvatljivije ako se postigne sličnost sa konvencionalnim brašnom. Ali, to zahteva optimizaciju procesa proizvodnje i stvaranje konačne formule brašna od insekata. U međuvremu, postojeće „brašno“ od kućnog cvrčka (95 procenata praha se dobija od njega, jer je blažeg ukusa u odnosu na druge cvrčke) i dalje je skupo. I dok 100 gr cvrčkovog praha košta između 13 i 16 dolara, obični proteinski praškovi od surutke koštaju između dva i tri dolara.
Dve muve jednim udarcem
Industrija hrane za životinje je znatno pre žute biotehnologije počela sopstvenu potragu za što kvalitetnijim i jeftinijim proteinskim dodacima i pri tom uvidela vrednost insekata. Čak je i Nikola Tesla 1938. kao robni znak registrovao hranu za ptice i živinu pod nazivom „Factor Auctus“ ili „faktor rasta.“ Planeta je pre nekoliko godina objavila da je Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, pod pokroviteljstvom Muzeja Nikole Tesle, ispitao i dokazao visoku vrednost proteinima bogatog dodatka hrani za živinu u obliku brašna proizvedenog od dva dana starih larvi domaćih muva sušenih u peći.
Dehidrovano brašno od larvi domaćih muva je zbog povoljnog sastava i međusobnog odnosa aminokiselina, koji se približavaju idealnom aminokiselinskom profilu mesa tovnih pilića, uveliko ispitivano u svetu, s tim da ti rezultati nisu konzistentni. U ovaj eksperiment je bio ubačen i premiks, čiji je sastav formulisan na bazi sastava Factora Auctusa, a koji sam po sebi - bez dodatka brašna, ne bi bio dovoljan da obezbedi postignute rezultate: veću telesnu masu, manju potrošnju hrane i ukusnije meso. Ništa manje nije vredna ni činjenica da je ovakva upotreba larvi domaće muve, kao najrasprostranjenijeg insekta na Zemlji, korisna i zato što rešava veliki ekološki problem postojanja organskih deponija na farmama. |
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
