ASTRONOMIJA

Z.B.

Voda u svemiru

Uslov za nastanak života i planeta

Jedna od tajni Sunčevog sistema: odakle voda u svemiru, možda je otkrivena pomoću jedne zvezde udaljene 1.300 svetlosnih godina od Zemlje. To je mlada zvezda V883 Orionis. Okružena je ogromnim diskom materijala, koji će se jednog dana spojiti u planete u njenoj orbiti. Astronomi su u tom disku otkrili prisustvo vodene pare koja kruži oko nje zajedno sa prašinom i gasovima a što će, verovatno, postati egzoplaneta.

Ovo otkriće naučnika iz američke Nacionalne astronomske opservatorije, objavljeno u časopisu „Nejčr“ (“Nature”), upućuje na pretpostavku da je voda našeg Sunčevog sistema, zajedno sa vodom koja je sada na Zemlji, postojala u gasovitoj „kolevci“ iz koje je nastalo Sunce i da je bila prisutna u svemiru pre Zemlje i pre Sunca.
Voda širom svemira, osim što je deo života kakvog poznajemo, ima ulogu i u formiranju planeta. Danas se zna de se zvezde rađaju iz oblaka prašine i gasova u svemiru, gde na taj materijal deluje gravitacija. Pod njenim uticajem prikuplja se materijal iz okoline koji se potom oblikuju u disk. Tako nastaju mlade zvezde.
Kada se zvezda formira, drugi delovi planetarnog sistema nastaju iz ostataka tog diska. Zrnca prašine spajaju se stvarajući sve veće celine - sve dok objekat ne postane dovoljno veliki da ga preuzme gravitacija. Stručnjaci smatraju da voda prekriva zrnca prašine u obliku leda, čime se drugim česticama omogućava da se spajaju u prvim fazama planetarnog rasta.

Voda i teška voda

Na osnovu prisustva izotopa vodonika, moguće je odrediti gde i kako nastaje voda u svemiru. Vodonik nema neutrone u svom jezgru, a teški vodonik, poznat i kao deuterijum, ima jedan neutron u svom jezgru. Molekuli vode koji uključuju teški vodonik, tj. oni pod nazivom teška voda, nastaju u uslovima koji se razlikuju od onih koji čine normalnu vodu.
Naučnici zasad mogu da prate trag vode do kometa jer su razmere izotopa vode i teške vode slične. To sugeriše da voda može da se održi u kometama i asteroidima i da na taj način može da dođe do neke od planeta u svemiru.
Za sada, nema odgovora na pitanje: kako je voda dospela u komete, ali su, proučavanjem V883 Orionis, naučnici došli do praga i te tajne. Naime, V883 Orionis je pokazao da molekuli vode u nekom planetarnom sistemu imaju sličan odnos deuterijuma i vodonika. Pri tome,
V883 Orionis je mlada zvezda koja i dalje raste pošto je okružena ogromnim diskom. Proučavanjem svetlosti koja potiče iz tog diska, utvrđeno je delovanje vodene pare, tj. identifikovan je odnos izotopa vodonika. Sastav vode u disku oko V883 Orionisa sličan je onome koje imaju komete u našem Sunčevom sistemu. To potvrđuje tezu da je voda u planetarnim sistemima nastala nekoliko milijardi godina pre Sunca, u međuzvezdanom prostoru. Nasledili su je komete i Zemlja, u gotovo nepromenjenom sastavu.
V883 Orionis je sada u fazi ubrzanog rasta, što znači da je ta zvezda sada toplija nego inače. Inače, većina vode u diskovima oko protozvezda je smrznuta i kao para postoji samo u blizini zvezde, gde ju je teško uočiti.

Nastali pre našeg Sunca

Astronomi lakše analiziraju vodenu paru nego led, tako da im je uspelo da izmere izotopski sastav vode u disku V883 Orionisa i da, potom, odrede njegovu količinu. Prema tom nalazu, zapremina vode oko V883 Orionisa je 1.200 puta veća od zapremine vode u Zemljinim okeanima! Ta voda  sada lebdi u obliku pare, što upućuje na mišljenje da sva voda u planetarnom sistemu V883 Orionisa dolazi iz oblaka iz kojih nastaje pomenuta zvezda.
Na osnovu ovoga može sa zaključiti da diskovi nasleđuju vodu direktno iz oblaka koji stvara zvezde. Ta voda se ugrađuje u, recimo, komete - bez značajnijih hemijskih promena. O načinu isporuke vode na Zemlju i dalje se raspravlja, tj. da li su u pitanju komete i/ili asteroidi, a odnos izotopa vodonika pronađen u V883 Orionisu dokazuje da su molekuli vode u našem Sunčevom sistemu nastali u hladnom međuzvezdanom prostoru pre formiranja Sunca!

Z.B.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"