MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 110 | ASTRONOMIJA - niz neočekivanih saznanja
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 110
Planeta Br 110
Godina XX
Mart - April 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Borka Marinković

Astronomija / Početak velikog osmatranja

Zakoni zvezdanog neba

 

Tema Broja

Apolonijev astrolab

Astronomija (prevod sa grčkog jezika: zakon zvezda) se smatra najstarijom prirodnom naukom. Ta misao ima logično uporište u večitoj potrebi ljudi svih civilizacija za proučavanjem objekata i pojava izvan Zemlje i njene atmosfere.
U antičkoj Grčkoj, naučnici, posebno matematičari, bavili su se i astronomijom koja je bila posmatračka. Oni su izumitelji i prvih astronomskih instrumenata.

 

Astrolab je pronalazak Apolonija iz Perge, između 220. i 150. godine pne. Ovaj instrument  je bio u upotrebi kao navigacioni instrument praktično dve hiljade godina, sve do otkrića sekstanta u 18. veku. Pomorski astrolab, star više od  500 godina, pronađen je 2014. godine u olupini portugalskog broda „Esmeralda” koji je pripadao floti istraživača Vaska de Game. Laserskim skeniranjem ovog astrolabe,  otkrivene su linije koje su bile razdvojene na svakih 5 stepeni. To je omogućavalo pomorcima da mere visinu Sunca iznad horizonta u podne, i time odrede svoju trenutnu lokaciju na  putovanjima.

Apolonijev astrolab se sastojao iz nekoliko delova kružnih oblika, spojenih zavrtnjem u sredini. Na zavrtnju se nalazila alidada, posebne vrste lenjira pomoću kojih su očitavane horizontske visine tela (ugaona udaljenost nebeskog tela od horizonta) u određenom momentu. Na alidadi se nalazilo kućište a na njemu oznake i linije ekvatorskog nebeskog koordinatnog sistema. Preko njega se stavljao timpan na kojem su bile ucrtane linije azimuta (ugao između projekcije posmatrača na horizontalnu ravan i vektora od posmatrača ka severu), zenit (najviša tačka nebeske sfere, vertikalno iznad posmatrača) i ostale važne tačke horizontskog koordinatnog sistema. Na kraju se nalazila vrsta zvezdane karte koja je mogla da rotira oko zavrtnja, a vrhovima šiljaka predstavljene su najsjanije zvezde. 

Hipatija, ili matematika u astronomiji

Autor jednog čuvenog dela o astrolabu je Teon Aleksandrijski. Ovaj naučnik i matematičar je predavao u Aleksandrijskoj školi. Njegovu kći Hipatiju smatraju prvom ženom matematičarkom. Teon je želeo da Hipatiju formira kao „savršeno ljudsko biće”, dajući joj svestrano naučno obrazovanje. Učenje matematike, astronomije i filozofije predstavljalo je fizički trening koji je omogućavao da njeno telo i um ostanu zdravi.
Po stečenom obrazovanju, počela je da predaje. Bila je veoma cenjena kao učitelj. Ćak se mislilo i da je prevazišla svog učitelja - oca. Osim javnih predavanja, često je studente pozivala u svoj dom, gde je dugo s njima ostajala u naučnim raspravama. Imala je veliki ugled u Aleksandriji zbog svog obrazovanja, elokvencije, mudrosti, a kažu i lepote.
Svoje studente je savetovala rečima:„Sačuvaj svoje pravo da misliš jer je bolje i misliti pogrešno, nego ne misliti uopšte.”
Njena prerana  tragična smrt nije narušila ugled i slavu koje su je pratile u životu.
Čak i u srednjevekovnoj Vizantiji, Hipatija je bila primer obrazovane žene, kasnije ovekovečene u umetničkim delima. Naučnici su joj se odužili nazvavši po njoj dva astronomska objekta: Krater Hipatija koji se može uočiti i manjim teleskopom, kao i  238 Hypatia, veoma veliki asteroid.
U naučnim radovima često je sarađivala sa ocem. U astronomiji je koristila svoje znanje iz matematike: „Primenjujem matematiku tako što iz svega što sam izračunala zaključujem o nebeskim telima: položaju, udaljenosti, osobinama...”.
Njen naučni doprinos astronomiji sastoji se iz mnoštva radova, među kojima su značajni prilozi komentarima njenog oca o Ptolomejevom “Almagestu”.

Tema Broja

„Algamest”

Velika knjiga, veliki rasplet

“Algamest” je jedno od najuticanijih dela u istoriji nauke. Bio je osnovni udžbenik astronomije duže od hiljadu godina. “Almagest” (latinski prevod grčkog naziva: velika knjiga) je traktat o geocentričnom Sunčevom sistemu. Sastoji se iz 13 knjiga. Kosmologija “Almagesta” u 5 tačaka data je u I knjizi: Nebeski domen je sferičan i kreće se kao sfera, Zemlja je sfera, Zemlja je u središtu svemira, Zemlja se ne kreće, Zemlja se tretira kao tačka (nema značajnu veličinu) u odnosu na nepokretne zvezde.
U ostalim knjigama opisuju se kretanja i pomračenja Sunca i Meseca i kretanja drugih planeta. Tek u 16. veku, Nikola Kopernik je doveo u sumnju tvrđenja u “Almagestu”. U 17. veku, Galileo Galilej je potvrdio Kopernikovo učenje o heliocentričnom Sunčevom sistemu.

Tema Broja

Hipatia

Tema Broja

Galileo Galilej

Tema Broja

Nikola Kopernik

 

Borka Marinković

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA