TESLA

Vladimir Jelenković

Šta sve nosi ime Tesla

Od merne jedinice do elektroautomobila

Za mnoge kompanije kod nas i u svetu poneti Teslino ime značilo je pitanje ponosa, prestiža, ali uvek i iskazivanja ogromnog poštovanja prema velikom delu koje je iza sebe ostavio srpsko-američki naučnik, inženjer i pronalazač. U isto vreme, mnoge robne marke ponele su, a mnoge i danas nose naziv „Tesla“. Ovom spisku treba dodati i društva širom sveta koja nose Teslino ime i promovišu njegov rad kroz različite aktivnosti, izložbe i konferencije, kao i nagrade i priznanja koja dodeljuju njegovim uspešnim sledbenicima

Tesla automobil

Nikola Tesla je tokom života dobio brojna i značajna priznanja, medalje i ordenje, kao i počasne doktorate brojnih američkih i evropskih univerziteta. Iako je za svoja otkrića i brojne tehnološke pronalaske i inovacije svakako zaslužio i nekoliko Nobelovih nagrada, a nije dobio nijednu, njegovo ime je ipak ovenčano najvećom slavom koju može steći jedan naučnik. Odlukom 11. generalne konferencije za tegove i mere, održane u Parizu od 11. do 20. oktobra 1960. godine, usvojena je Rezolucija kojom se jedinica magnetne indukcije u Međunarodnom sistemu jedinica naziva tesla.

Put do ove Odluke započeo je na zasedanju Tehničkog komiteta 24 (Tecnical Committee No. 24) Međunarodne elektrotehničke komisije (International Electotechnical Commission, IEC), 10. i 11. septembra 1954. godine u Filadelfiji, kada je odlučeno da se Nacionalnim elektrotehničkim komitetima podnese sledeća Rezolucija: “IEC preporučuje usvajanje naziva tesla za jedinicu gustine magnetnog fluksa u Đorđijevom sistemu”.

Ovu preporuku prihvatio je Akcioni komitet na zasedanju u Minhenu, jula 1954. godine i prosledio je Međunarodnom komitetu za tegove i mere. Posle 6 godina, pomenuta konferencija u Parizu, koja je okupila delegacije 34 države potpisnice Metarske konvencije, usvaja konačnu Rezoluciju o usvajanju naziva tesla za jedinicu magnetne indukcije
Tako se Tesla našao u društvu najslavnijih naučnika kao što su: Njutn, Amper, Kelvin, Herc, Paskal, Džul, Vat, Kulon, Om, Faradej, Simens, Veber, Henri, Celzijus, Bekerel, Grej i Sivert, po čijim su imenima nazvane pojedine jedinice Međunarodnog sistema - SI. I ne samo to. Među ovim pripadnicima najrazvijenijih zemalja u svetu, kada je bar nauka u pitanju, gde se našlo šest Britanaca, četiri Francuza, četiri Nemca, dva Šveđanina, jedan Amerikanac i jedan Italijan, u ovaj hram nauke ušao je i Nikola Tesla kao jedini Sloven, srpskog porekla, i tako za sva vremena ostao upisan u istoriju svetske nauke.

Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“ 

Ono što ovu naučno-istraživačku ustanovu izdvaja od ostalih institucija koje nose Teslino ime jeste činjenica da je Institut osnovan za Teslinog života i da mu je kao osnovna delatnost bilo namenjeno izučavanje života i rada srpskog naučnika, kao i promovisanje svih njegovih izuma i inovativnih rešenja u brojnim oblastima elektrotehnike i mašinstva.
Akademik Bogdan Gavrilović proglasio je, 28. maja 1936. Godine, osnivanje Instituta „Nikola Tesla“, u svečanoj sali Kolarčevog univerziteta. Ovo je učinjeno povodom obeležavanja osamdesetogodišnjice Teslinog rođenja, a za korišćenje Teslinog imena osnivači su tražili njegovu ličnu dozvolu. Dozvola je stigla u obliku telegrama, koji je Tesla uputio svom prijatelju i velikom pokloniku, inž. Slavku Bokšanu: „Slažem se sasvim jer sam osvedočen sudeći po sličnom amerikanskom iskustvu da će institut biti od velike koristi... Vaš prijatelj u duhu, Nikola Tesla.“
Društvo za podizanje Instituta „Nikola Tesla“ dobilo je milionske priloge iz zemlje i inostranstva. Za Institut je pred rat građena zgrada na uglu Karnegijeve i Bitoljske ulice (danas Ulica Ilije Garašanina).
Vlada donosi uredbu o osnivanju i uređenju Instituta „Nikola Tesla“ 10. maja 1939, a 20. novembra iste godine za prvog direktora Instituta izabran je Slavko Bokšan. Do 1941. godine Institut je bio smešten u zgradi u ulici Kralja Aleksandra br. 18.
Vlada FNRJ je svojom odlukom od 2. juna 1948. preimenovala ustanovu u Institut za elektroprivredu saveznog ministarstva. Premešta se u ulicu Bulevar Vojvode Mišića 43. Godine 1950. Institut prelazi u nadležnost Srpske akademije nauka i dobija naziv Institut za ispitivanje električnih pojava „Nikola Tesla“.

Izvršno veće Narodne Republike Srbije, 1960. Godine, donosi rešenje kojim Institut konačno dobija današnji naziv Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“ i osamostaljuje se.
Godine 1990. Institut se seli u svoje sadašnje prostorije u ulici Koste Glavinića br. 8a, na Senjaku, a 2006. godine akreditovan je kao istraživačko-razvojni institut u oblasti tehničko-tehnoloških nauka po važećem Zakonu o naučnoistraživačkom radu.
Američka kompanija „Tesla“ i njeni istoimeni električni automobili
Firmu pod imenom „Tesla Motors“ osnovali su 2003. godine inženjeri Martin Eberhard i Mark Tarpening. Uskoro im se pridružio i Ilon Mask, koji je bio odgovoran za 98% početnog finansiranja. U prvoj etapi finansiranja, 2004. godine, kompaniji su se, osim Maska, pridružili i J. B. Straubel i Ijan Rajt, kojima je retroaktivno dozvoljeno da se nazivaju suosnivačima kompanije. Mask, koji je danas generalni izvršni direktor, izjavio je da je „Tesla Motors“ zamislio kao tehnološku kompaniju i kao nezavisnog proizvođača automobila, sa konačnim ciljem da nudi električne automobile po pristupačnim cenama za prosečnog potrošača. „Tesla Motors” skratila je svoje ime na “Tesla” u februaru 2017.

Nazivi kompanije i njenih modela električnih automobila uzeti su jer je Nikola Tesla, pre gotovo 140 godina, sam proizveo asinhroni trofazni motor, koji je mogao da se ponaša i kao generator naizmenične struje. Baš takav motor iskoristili su inženjeri u nastajanju svojih prvih proizvoda. U početku su to bila samo podvožja sa motorom i baterijama za razne mašine. Kasnije, na red je došao i njihov prvi auto, Tesla Roudster, nastao u saradnji sa firmom Lotus gde je njihov model Elise uzet kao osnova u izgradnji i projektu prvog sportskog električnog automobila. Ovim autom pokrenuta je tiha automobilska revolucija, koja se kasnije proširila preko „Teslinog“ novog Modela S, luksuzne limuzine više klase, napravljene kao dokaz da elektro automobil može biti luksuzan i prestižan auto. Familiji automobila iz Silicijumske doline 2015. godine pridružio se još jedan član, kompaktni SUV Tesla Model X, a 2017. Tesla Model 3. Početkom 2020. godine započela je i proizvodnja novog Tesla Modela Y.

U 2019. godini, nakon samo 11 godina provedenih na tržištu, kompanija “Tesla” je postala svetski proizvođač sa najviše prodatih električnih putničkih automobila u svim kategorijama - i kao brend, i po automobilskoj grupi, i sa tržišnim učešćem od 17% od prodaje u električnom segmentu. Kompanija je u 2019. godini dobila i odobrenje za početak proizvodnje u Kini. Na osnovu poslovnog izveštaja s početka 2023. godine, kompanija “Tesla” je 2022. godine prodala rekordnih 1,3 miliona električnih vozila. Ova brojka nadmašila je prethodni rekord od 936.000 vozila isporučenih 2021. godine.
Ova velika popularnost i svetski uspeh brenda „Tesla“ naveli su čuvenog američkog psihologa i grafologa, autora čuvene knjige „Čarobnjak: Život i vremena Nikole Tesle“, da izjavi da je „činjenica da je Ilon Mask korišćenjem imena Tesla lansirao Nikolu Teslu u stratosferu. Tesla je ponovo izronio na površinu i sada dobija ono što je oduvek zasluživao.“
Kako je u početku razvoja kompanije stajalo na njenom sajtu: „Bez Tesline vizije i brilijantnosti, naš auto ne bi bio moguć. Sigurni smo da bi, da je danas živ, Nikola Tesla pogledao naš stoprocentno električni automobil i klimnuo glavom u znak razumevanja i odobravanja.“ Međutim, kratka izjava Ilona Maska, koja se našla na Jutjubu 2022. godine, svakako je bila iznenađenje za dobre poznavaoce istorijata kompanije „Tesla Motors“, današnje „Tesla Inc.“ Mask naime priznaje da on i njegovi suosnivači nisu smislili ime Tesla, čak nisu posedovali ni pravo na njegovo korišćenje. Zapravo, ime je postojalo, ali pravo na njegovo korišćenje zaštitio je jedan momak iz Sakramenta, čije ime Mask ne navodi. Naravno, Mask je po svaku cenu želeo da dobije pravo na ime Tesla. Prvobitno je momku ponudio 75.000 dolara, međutim, ovaj uopšte nije želeo da ga proda. Mask je potom rekao da je smislio strategiju kako da privoli vlasnika prava da ipak dobije ono što želi. Poslao je najfinijeg, najsimpatičnijeg i najljubaznijeg saradnika koga je imao u kompaniji da ode i sedi na pragu čoveka sve dok mu ovaj ne proda ime. Bio je to momak na koga niko nije mogao da se naljuti, pa je Mask zaključio da nema šanse da se strategija završi loše. Kako se ispostavilo, Mask je bio u pravu i na kraju je momak iz Sakramenta odlučio da mu proda pravo na ime. To je značilo da može da započne sa korišćenjem imena Tesla. Sve ostalo je istorija kratkog puta do jedne od najvećih i najprofitabilnijih kompanija na svetu.

Češki „Tesla“

„Tesla“ (stilizovan kao TESLA) je češki brend elektronskih uređaja. Naziv je prvobitno koristio državni koncern koji je bio monopolski proizvođač elektronskih uređaja i komponenti u bivšoj Socijalističkoj Republici Čehoslovačkoj. Koncern je osnovan 1946. godine i radio je do 1991. godine, kada je privatizovan. Do tada je okupljao desetine pojedinačnih nacionalnih preduzeća širom Čehoslovačke za proizvodnju najrazličitijih proizvoda - od malih proizvoda u domenu elektrotehnike, preko potrošačke elektronike, do elektronike za profesionalnu i vojnu upotrebu. Danas ime „Tesla“ koristi kompanija naslednica i bivše podružnice u Češkoj i Slovačkoj.
Preduzeće je osnovano kao „Elektra“, 18. januara 1921. i preimenovano u TESLA, 7. marta 1946. godine. Svečanost povodom osnivanja kompanije održana je 10. avgusta 1946. u fabrici „Mikrofon“ u Strašnicama, a prisustvovali su joj ministri vlada Čehoslovačke i Jugoslavije. S obzirom na njenu liniju proizvoda, kompanija TESLA nije mogla dobiti bolje ime, ali komunističkom režimu, koji je preuzeo vlast u Čehoslovačkoj 1948. i za koga je ovaj brend trebalo da predstavlja sliku socijalističke tehnologije i napretka, nije se dopala veza sa srpsko-američkim naučnikom, inženjerom i pronalazačem. Kako su proizvodi kompanije TESLA već stekli popularnost, nije bilo uputno menjati ime i zato je nađeno solomonsko rešenje. Ime kompanije objašnjeno je kao skraćenica od TEchnika SLAboprouda, što znači „slabostrujna tehnologija“.

Kompanija TESLA imala je nekoliko proizvodnih lokacija, uključujući Hradec Kralove, Pardubice i Ždjar na Sazavi u Češkoj, i Liptovski Hradok, Bratislavu i Njižnu u Slovačkoj.
Originalni koncern TESLA razvio je širok asortiman proizvoda uključujući televizore, radio prijemnike, tranzistore, integrisana kola, vizuelne displej jedinice, zvučnike, gramofone, kasetofone, kompakt disk plejere i video-kasete. Međutim, proizvedena količina često je bila nedovoljna za industrijske kupce, a neki proizvodi su zastareli jer nisu inovirani. Tako se, na primer, jedan određeni tip dioda proizvodio više od 30 godina bez modifikacija. S druge strane, neki proizvodi bili su uporedivi sa onima koje su proizvodile renomirane inostrane kompanije, kao što su bili silicijumski kontrolisani ispravljači ili tranzistori snage i TESLA ih je izvozio u druge zemlje Istočne Evrope. Nekoliko proizvoda izvezeno je u zapadne zemlje, kao što je bio gramofon NC 470 , preimenovan u NAD 5120, a gramofoni NC 450, NC 452, NC 430 prodavani su pod trgovačkim imenom „Lenco“.

Kompanija TESLA brzo se razvijala i u oblasti radio i televizijskog emitovanja i bila je glavni dobavljač za zemlje komunističkog bloka. Postepeno je instalirala radio i televizijske predajnike na teritoriji tadašnje Čehoslovačke da bi kasnije proširila svoje delovanje i u drugim zemljama prodajući predajnike, antenske sisteme i drugu opremu rađenu po zahtevima kupaca. Na svom vrhuncu kompanija je isporučila i instalirala više od 1.500 TESLA predajnika na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza i svih država Istočnog bloka. Mnogi radio-predajnici prodati su i u Egiptu, Alžiru, Jemenu i Siriji, uprkos konkurentnim ponudama drugih proizvođača
Godine 1953. u Strašnicama je počela proizvodnja prvog čehoslovačkog televizora TESLA 4001A, a prvi čehoslovački televizor u boji, TESLA 4401A, počeo je da se proizvodi 1974. godine.
Najpoznatiji TESLINI proizvodi na međunarodnom nivou bili su bakelitni radio 308U „Talisman“, kao i „Sonet“, čuveni magnetofon koji se proizvodio između 1959. i 1965. godine i mogao se naći i na jugoslovenskom tržištu, pre nego što su ga potisli moderni i uspešno dizajnirani tranzistorski magnetofoni japanske proizvodnje.
TESLA je bio poznat i po svom vojnom pasivnom radaru KRTP-86 Tamara (TESLA Pardubice, 1986), za koji se tvrdilo da je jedini u svetu u stanju da otkrije stelt avione.

Nakon pada komunizma u Čehoslovačkoj, kompanija TESLA pokušala je da se takmiči sa firmama u zemlji i inostranstvu, ali bez velikog uspeha. Usledilo je dramatično smanjenje proizvodnje i privatizacija većine TESLINIH prodavnica i proizvodnih pogona. TESLIN logo je redak prizor u današnjoj Češkoj i Slovačkoj, pošto je sačuvano samo nekoliko njegovih filijala. Jedna od njenih bivših filijala, slovačka JJ Electronic u Čadci, poznata je po proizvodnji vakumskih cevi, a SEV Litovel proizvodi vrhunske gramofone za austrijsku kompaniju Pro-Ject.
Naziv kompanije je opstao kao TESLA a.s.. U pitanju je privatna kompanija čijim se akcijama trguje na Praškoj berzi. TESLA a.s. proizvodi radio i sigurnosnu opremu za vojnu i komercijalnu upotrebu. Ova kompanija u svom asortimanu ima i set-top boksove, antene, robotske usisivače, zvučne trake, detektore pokreta i multifunkcionalne lonce pod pritiskom, a 2015. godine uvrstila je u svoju ponudu i baterije za kućnu i industrijsku upotrebu.

Posebno je zanimljivo da je TESLA a.s., koja je nasledila pravo korišćenja zaštitnog znaka svog prethodnika, pokrenula niz sudskih sporova protiv američke kompanije Tesla Inc. (ranije Tesla Motors Inc.), što je rezultiralo sporazumom u oktobru 2010. kojim se uspostavlja koegzistencija zaštitnih znakova „Tesla“ i regulišu odnosi između dve kompanije. Naime, na osnovu obavljenih pregovora dveju kompanija, Tesla Motors je morao da modifikuje svoj zaštitni znak kako bi odgovorio na primedbe češke kompanije. Svaki znak treba da „odražava različite poslovne fokuse naših kompanija“, objasnio je suštinu zahteva tadašnji generalni direktor češke kompanije, Robert Nemec.

Domaće kompanije i “Tesla” kao brend 

Svakako najpoznatija i najdugovečnija firma koja je nosila Teslino ime kod nas bila je Fabrika sijalica “Tesla” u Pančevu. Pod nazivom „Tesla - prva jugoslovenska industrija sijalica i metalotehničkih izrađevina”, fabriku je 1931. godine osnovao beogradski trgovac Jaša Alkalaj. Razumevajući potrebe tržišta, država je želela da stimuliše ovu proizvodnju i zato je Alkalaju tada dato besplatno zemljište, na deset godina je oslobođen od svih taksi i poreza, a dobio je i povlašćenu cenu plina. Početna proizvodnja bila je relativno skromna - 120.000 sijalica godišnje, a pravilo ih je pedesetak zaposlenih radnika. 
Već 1933. godine počela je proizvodnja visokovatih sijalica, na novim mašinama. Povećanje proizvodnje sa 2.000 na 3.000 komada dnevno izazvalo je i pritisak strane konkurencije, posebno mađarske firme Tungsram, koja je pripadala svetskom kartelu proizvođača sijalica. Fabrika u privatnom vlasništvu nije mogla da se izbori sa tim pa je stvoreno akcionarsko društvo. Zahvaljujući novom kapitalu, kupljene su poluautomatske mašine, proizvodnja se stabilizovala i proizvodnja je porasla na 550.000 sijalica godišnje. Kako je kompanija rasla, tako se povećavao i pritisak konkurencije. Godine 1936. vođeni su razgovori oko prodaje „Tesle” inostranom kartelu, koji je zapretio damping cenama ukoliko vlasnici ne prihvate predlog. I pored ovog pritiska, proizvodnja nastavlja da raste. Te godine proizvedeno je 700.000 komada sijalica. Ipak, dve godine kasnije, vlasnici akcionarskog društva bili su primorani da prodaju svoje akcije Tungsramu, koji je otkupio 60 odsto, a TEŽ (Tvornica električnih žarulja) iz Zagreba 40 odsto akcija. Proizvodnja sa novim vlasnicima ostala je na istom nivou.
Posle Drugog svetskog rata fabrika je nacionalizovana i preseljena u objekat poznat kao Fabrika sijalica „Tesla”, krajem 1952. godine. Zahvaljujući tehnološkom razvoju pušten je novi pogon flourencentnih cevi, a proizvodnja i broj radnika ubrzano rastu. Godine 1961. uvodi se proizvodnja živinih sijalica, a u martu 1963. osvojena je proizvodnja specijalnih sijalica za pozorišne reflektore. Dve godine kasnije puštena je u pogon i poluatomatska proizvodnja autosijalica, i tada u „Tesli” funkcinišu čak 22 proizvodne linije.

Daljim razvojem, tokom zlatnih sedamdesetih godina prošlog veka, Fabrika sijalica „Tesla” postala je pravi industrijski gigant da bi 1980. godine, sa 1628 zaposlenih, ostvarila rekordnu proizvodnju od 59,9 miliona sijalica. Tokom 80-tih godina, uz povremene uspone i padove, uspešno je radila sve do 1992. godine, kada počinje njeno postepeno urušavanje, koje je završeno oglašavanjem stečaja 2010. godine. Nažalost, sa nestankom “Tesle” simbolično je nestao i sam Tesla u vidu bronzane biste, koja je decenijama krasila krug fabrike. Postavljena 1954. godine, ukradena je 2015. da bi završila kao sekundarna sirovina i pretopljena za neku novu namenu.

Ipak, gašenjem fabrike u Pančevu, “Tesla” kao robna marka nije nestao sa domaćeg tržišta.
Grupacija Comtrade pokrenula je 2014. godine svoj novi brend pod nazivom „Tesla“, plasirajući pod ovim imenom prvi domaći tablet. Kasnije je proširila svoju ponudu različitih elektronskih uređaja i danas, na tržištu Srbije i okolnih zemalja, nudi i mobilne telefone, televizore i klima uređaje koristeći ime našeg velikog naučnika.
Takođe, ime našeg slavnog naučnika nosi najveća elektroenergetska kompanija u Srbiji, čuveni TENT - Termoelektrane ,,Nikola Tesla''. Ime su dobile 1975. godine.
Beogradski aerodrom preimenovan je u Aerodrom “Nikola Tesla” 2006. godine, povodom velikog Teslinog jubileja, obeležavanja 150. godišnjice njegovog rođenja.

Društvo za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla“

Najstarije društvo, osnovano Nikoli Tesli u čast, usko je povezano sa već pomenutim elektrotehničkim Institutom Nikola Tesla. Naime, krajem decembra 1935. godine, na inicijativu jednog broja uglednih inženjera sa Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rodila se ideja da se, povodom proslave 80 godina od rođenja Nikole Tesle, osnuje naučni Institut, koji bi slavio ime poznatog naučnika. Tako je 26. januara 1936. godine, u maloj sali Inženjerskog doma u Beogradu, osnovano Društvo za podizanje Instituta Nikole Tesle, na kome su pročitana pravila i izabrani članovi Upravnog i Nadzornog odbora. Kao prvi predsednik Društva izabran je prof. dr Bogdan Gavrilović, predsednik Srpske kraljevske akademije. Primarni zadatak Društva bio je podizanje Instituta Nikole Tesle u Beogradu, na kome će se obavljati istraživanja na polju elektriciteta. Osim toga, Društvo je trebalo da proslavama, publikacijama, predavanjima i sličnim manifestacijama odaje posebna priznanja Teslinim zaslugama, kao i da podstiče i pomaže naučni rad na polju elektriciteta na fakultetima u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, davanjem subvencija i stipendija.
Društvo je, odmah po osnivanju, pristupilo organizaciji proslave 80 godina života Nikole Tesle. Tokom 1936. godine održane su proslave u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sofiji, Pragu, Beču, Parizu i Brnu. Posebno impresivna bila je proslava u Beogradu, održana u Kolarčevom narodnom univerzitetu od 28.  do 30. maja 1936. godine. Mnogobrojni predstavnici svetske nauke, tehnike i industrije uzeli su učešće u proslavi. Brojni naučni instituti i ustanove iz celog sveta, koji nisu mogli da pošalju svoje delegate, poslali su pisma i telegrame u kojima pišu o Teslinom delu.

Veliki uspeh proslave u Beogradu i odluka Društva o osnivanju Instituta podstakli su u inostranstvu mnogobrojne manifestacije u čast Nikole Tesle. Rezultat toga bila su mnogobrojna odlikovanja koja su Tesli dodelili strani univerziteti i visoke tehničke škole. U Društvu su odmah formirane dve sekcije: naučno-tehnička i finansijsko-propagandistička. Zadatak naučno-tehničke bio je da izradi statut Instituta, da održava vezu sa drugim sličnim naučnim ustanovama, da rešava sva naučno-tehnička pitanja Instituta i formira laboratoriju za niske i za visoke učestanosti. Zadatak finansijsko-propagandističke sekcije bio je prikupljanje sredstava u zemlji i inostranstvu za podizanje zgrade Instituta, kupovinu laboratorijske opreme, redovan rad Instituta i kontinuiranu promociju Instituta i Teslinog dela.
Ubrzo, naučno-tehnička sekcija je, 1937. godine, izradila nacrte za laboratoriju, na osnovu kojih je planirana nabavka potrebnih instrumenata iz Nemačke. Istovremeno je projektovana i zgrada Instituta, koja je trebalo da bude podignuta u blizini tehničkih fakulteta. Velika preduzeća i mnoga privredna društva, kao i dobrotvori i mnogi pojedinci pomogli su svojim prilozima akcije Društva, a istovremeno su širom Evrope nicala udruženja sa osnovnim zadatkom da pomognu formiranje Instituta u Teslinu čast.
Najzad, 10. maja 1939. godine, velikim trudom svih članova Društva i donacijama iz zemlje i sveta, doneta je i potpisana Vladina uredba sa zakonskom snagom o osnivanju i uređivanju Instituta Nikole Tesle. Pošto je osnivanje Instituta Nikola Tesla uspešno okončano, Društvo za podizanje Instituta prerasta 2. aprila 1939. godine u Društvo za unapređenje nauke i tehnike „Nikola Tesla“, a jedan od njegovih osnovnih zadataka bio je da u materijalu i novcu pomaže Institut Nikole Tesle i osniva i pomaže druge naučne i tehničke ustanove u cilju unapređivanja nauke i tehnike. Članovi Društva su kroz štampu i razne časopise pratili dostignuća naučnog rada tog vremena.
Za vreme rata, Društvo nije bilo aktivno. Svoju novu etapu aktivnosti Društvo za unapređenje nauke i tehnike „Nikola Tesla“ započinje 8. aprila 1946. godine, kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova odobrilo njegov rad. Društvo je nastavilo publikaciju časopisa „Nauka i tehnika“, čije je izdavanje započeto neposredno pre početka rata 1941. godine. Časopis je izlazio sve do juna 1954. godine, kada je svoju misiju nastavio kroz novi časopis „Tesla“.
Inače, ovo društvo bilo je jedan od inicijatora da se u nadležnim međunarodnim organizacijama donese odluka da se Teslino ime ovekoveči time što bi jedinica jedne elektrofizičke veličine nosila ime po ovom slavnom naučniku. Osim toga, Društvo je iniciralo i osnivanje Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Sava Kosanović, Tesln sestrić, u to vreme predsednik Društva i naš ambasador u Njujorku, poslao je u Jugoslaviju celokupnu Teslinu zaostavštinu, koju je Društvo čuvalo sve do osnivanja Muzeja 1952, godine.
Od 6. maja 1954. godine, Društvo za unapređenje nauke i tehnike „Nikola Tesla“ ulazi u novu fazu svog postojanja i delovanja prerastanjem u opštejugoslovensko društvo pod nazivom Jugoslovensko društvo za unapređenje nauke i tehnike „Nikola Tesla“. Novonastalo Društvo nastalo je spajanjem dotadašnjeg Društva sa Odborom za snimanje filma o Nikoli Tesli koji je u to vreme okupio veliki broj elektroprivrednih i elektroindustrijskih preduzeća i kulturnih i javnih radnika. Program novog Društva je znatno prevazilazio okvire prethodnog. Društvo je sebi postavilo velike ciljeve - da se uzdigne do naučnog elektrotehničkog društva, koje će kroz svoje časopise i visoko stručne publikacije, otvorene za saradnju i sa inostranim saradnicima, biti jedan od izraza naučno-tehničke i privredne delatnosti u našoj zemlji. Kao takvo Društvo bi moglo da kompetentno istupa u svetskoj javnosti, da sarađuje sa inostranim naučnim društvima i sa potrebnim autoritetom dodeljuje nagrade našim i inostranim naučnicima.

Sledi još jedna promena i 1977. godine Društvo se organizuje kao Jugoslovenski savez društava za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla“. U Srbiji je delovalo Društvo za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla“. Međutim, zbog političkih okolnosti, na konferenciji održanoj 28. decembra 1993. godine u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, doneta je konačna odluka o promeni naziva Jugoslovenskog saveza društava „Nikola Tesla“ u Društvo za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla“. 
Društvo je u poslednjem periodu svog postojanja imalo tesnu saradnju sa Fondacijom „Nikola Tesla“, Muzejom Nikole Tesle i Institutom „Nikola Tesla“. Intenzivno je radilo na organizovanju brojnih izložbi, osnivanju Međunarodnog festivala naučnog i tehničkog filma, prvog u Evropi, organizovanju brojnih naučnih tribina, osnivanju Jugoslovenskog koordinacionog odbora za izučavanje i obeležavanje imena i dela Nikole Tesle, organizovanju međunarodnih naučnih skupova i proslava Teslinih jubilarnih godišnjica, kao i na izdavanju brojnih publikacija. Zahvaljujući svim ovim bogatim aktivnostima, Društvo je uživalo veliki autoritet i, tokom svog višedecenijskog rada, značajno je doprinelo popularizaciji lika i dela Nikole Tesle i kod nas i u svetu. Nažalost, zbog promena zakona o finansiranju ovakvih i sličnih organizacija, Društvo se tiho ugasilo 2013. godine.

Društva i neprofitne organizacije sa Teslinim imenom

Danas u svetu postoje različita društva i neprofitne organizacije, čija je aktivnost usmerena na popualarizaciju dela Nikole Tesle, širenje njegovih razmišljanja i ideja, promociju njegove zaostavštine i fundamentalnog doprinosa savremenoj civilizaciji. Mnoge od ovih organizacija dodeljuju i posebne nagrade i priznanja u želji da stimulišu rad pojedinaca na širenju znanja o Nikoli Tesli, posebno istraživanja mladih naučnika koji su se usmerili ka oblastima elektrotehnike u kojima je delovao i sam Tesla.
Teslino memorijalno društvo (The Tesla Memorial Society) osnovano je 1979. godine u Bafalu, Njujork, i predstavlja najstariju međunarodnu organizaciju čije je sedište u SAD.  Osnovao ga je Vilijam Terbo (1930-2018), u to vreme najstariji živi rođak Nikole Tele, unuk Tesline starije sestre Angeline Trbojević. Osnovni cilj društva bilo je kontinuirano delovanje u čast sećanja na ideale velikog naučnika i pronalazača u oblasti elektrotehnike. Društvo je od početka svog postojanja nastojalo da podržava različite kulturne aktivnosti, učestvuje na odgovarajućim akademskim konferencijama i da medijima obezbeđuje relevantne izvore za tačnu predstavu o Nikoli Tesli i njegovom delu.

Misiju Teslinog memorijalnog društva kasnije je nastavio Ljubo Vujović, sa brojnim saradnicima koji su neumorno radili na odavanju počasti Tesli kroz razne aktivnosti. Tako su, kroz saradnju sa čelnicima grada Njujorka, obezbedili postavljanje znaka „Nikola Tesla CORNER“ na uglu 6. avenije i 40. ulice, a 10. jula 2001. uspeli da se izbore za konačno otkrivanje spomen-ploče na hotelu “Njujorker”, na Menhetnu, u znak sećanja na Teslu koji je u ovom hotelu živeo od 1933. sve do svoje smrti 1943. godine.
Značajan doprinos popularizaciji Tesle, Društvo je dalo kroz bogat sadržaj svoje veb stranice, a posebno kroz rad na “Teslinoj kolekciji” (Tesla Collection), najvećem izvoru originalnih novinskih članaka o Nikoli Tesli.  
Tesla Forum, neprofitna organizacija sa sedištem u Pertu, glavnom gradu Zapadne Australije, osnovana je 2003. godine sa idejom da “širu i naučnu javnost upozna sa delom zaboravljenog genija, čovekom koji je omogućio 20. vek”, kako to stoji u njihovom osnivačkom aktu. Već sledeće, 2004. godine, Tesla Forum i vodeće visokoobrazovne ustanove u Pertu dogovorili su se da uspostave četiri godišnje Tesline nagrade i medalje za studente sa najvišim ocenama u oblastima Eksperimentalne fizike i Elektromagnetne teorije na Fakultetu za elektrotehniku, elektroniku i računarstvo Univerziteta Zapadne Australije, za najboljeg studenta na predmetu Električni sistemi na Fakultetu za elektrotehniku i računarstvo Univerziteta Kurtin, kao i za najboljeg diplomca koji je stekao diplomu inženjera elektroenergetike ili diplomirao fiziku i nanotehnologiju, na Univerzitetu Mardok. Tako već punih 20 godina Tesla Forum ispunjava svoju misiju podrške nauci i naučnom obrazovanju kroz javnu promociju zaostavštine Nikole Tesle i njegovog fundamentalnog doprinosa savremenoj civilizaciji, pomažući mladima Australije da prošire svoja znanja o njegovim izuzetnim dostignućima. Od 2019. godine Tesla Forum dodeljuje Teslinu medalju i najboljem studentu godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banjaluci.

Tesla Forum uspeo je da se izbori da jedna od ulica u Rokinhemu, južnom priobalnom delu Perta, ponese Teslino ime. Osim brojnih aktivnosti koje svake godine obavlja u organizovanju skupova posvećenih Tesli, Tesla Forum je, uz veliki broj pratećih manifestacija, prezentacija, demonstracija i naučnih tribina, veoma uspešno organizovao i tri velike izložbe Muzeja Nikole Tesle: u Muzeju “Svet energije” (World of Energy) nacionalne kompanije Vestern Pauer, u Frimentlu, 2006. godine, povodom obeležavanja 150. godišnjice Teslinog rođenja, kao i 2011. i 2017. godine u reprezentativnom istorijskom zdanju Taun Hol, u najužem centru Perta.  
Naučni centar Tesla na Vordenklifu(Tesla Science Center at Wardenclyffe) osnovan je sa namerom da se otkupi poslednja preostala Teslina laboratorija na Long Ajlendu i lokacija na kojoj se nalazi transformiše u „globalni naučni centar koji prihvata Teslin smeli duh pronalazača, pruža inovativna iskustva učenja, podstiče napredak novih tehnologija i čuva Teslinu zaostavštinu u njegovom muzeju.“

Sve je počelo 1994. godine kada je, po savetu Predsedničkog savetodavnog veća za očuvanje istorije, pokrenut formalni proces nominacije od strane Tesla Vordenklif projekta da se laboratorijsko-kancelarijska zgrada na Vordenklifu uvrsti u državni i nacionalni registar istorijskih mesta Njujorka.

Ova inicijativa morala je da sačeka 2012. godinu kada su Džejn Alkorn, predsednica neprofitne organizacije Naučni centar Tesla na Vordenklifu, i Metju Inman, autor veb stranice „Ovsena kaša“ i stripa „Zašto je Tesla bio najveći štreber svih vremena“, udružili snage 2012. da odaju počast "ocu električnog doba", tako što će sačuvati Teslinu labratoriju i pretvoriti je u naučni centar i muzej. Pokrenuli su kampanju prikupljanja sredstava i njihov projekat je u rekordnom roku od nedelju dana postigao cilj i uspeo da prikupi 850.000 dolara. Ova suma bila je dovoljna za dobijanje odgovarajućeg granta od države Njujork, što je omogućilo ispunjenje tražene cene prodavca od 1,6 miliona dolara. Konačno, 2. maja 2013. godine Naučni centar Tesla na Vordenklifu objavio je da je od Agfa korporacije kupljena laboratoriju sa zemljištem od 15,69 hektara i da će početi da prikupljaju „oko 10 miliona dolara za stvaranje naučnog centra za učenje i muzeja dostojnog Tesle i njegovog nasleđa“.

U julu 2018. lokacija Vordenklif uvršćena je u Nacionalni registar istorijskih mesta, a krajem 2019. Naučnom centru Tesla na Vordenklifu dodeljena je donacija Saveta za regionalni ekonomski razvoj države Njujork od 750.000 dolara - za transformaciju jedine postojeće laboratorije Nikole Tesle u tri jedinstvena projekta: muzej u čast Tesle i njegovog nasleđa, centar za obrazovanje i istraživanje i program inovacija preduzetnika i tehnologa. Centar trenutno nije otvoren za javnost tokom cele godine, ali organizuje sezonske događaje, obrazovne programe, projekcije filmova i izložbe.

Teslina naučna fondacija (Tesla Science foundation - TSF) jedna je od najmlađih neprofitnih organizacija u SAD čiji je glavni cilj promocija zaostavštine Nikole Tesle i pružanje podrške onima koji kreću njegovim putem. Preteča ove fondacije bio je „Teslin tim pronalazača”, koji je osnovan na Teslin rođendan, 10. jula 2004. godine. Veliko interesovanje koje su ljudi najrazličitijih profila i interesovanja pokazali za Teslu i njegovu zaostavštinu ohrabrilo je osnivača, Nikolu Lončara, da u Filadelfiji osnuje Teslinu naučnu fondaciju, 7. januara 2010. godine. Danas ova fondacija povezuje preko 20.000 ljudi koji dele zajedničku viziju o tome kako treba promovisati Teslu i upoznati svet sa njegovim delom.

Imajući u vidu nedovoljnu zastupljenost Tesle u nastavi američkih škola, Teslina naučna fondacija već nekoliko godina radi na osnivanju Teslinih klubova nastojeći da ostvari saradnju između Fondacije i nastavnog kadra i učenika. Fondacija radi na interaktivnom edukativnom programu zasnovanom na Teslinom životu i nasleđu, koji će se plasirati i nadograđivati preko međunarodne platforme NikolaTeslaClubs.com i na taj način obezbediti bolje razumevanje Teslinih ideja, izuma i pristupa životu. U implementaciju ovog programa uključene su pilot-škole, članice neprofitne organizacije „American Paradigm Schools”, kao i Frenklinov institut iz Filadelfije. Deo ove inicijative predstavlja i projekat „Putevima Tesle” (Tesla Ways), zamišljen kao softverski geo-vodič kroz Teslin životopis. Na tu temu Fondacija priprema posebnu monografiju i dokumentarni film.
Jedna od najznačajnijih manifestacija čiji je Fondacija začetnik jeste međunarodna memorijalna konferencija „U duhu Tesle” (Tesla Spirit), koja se od 2013. do danas održala 10 puta. Uz podršku Generalnog konzulata Republike Srbije u Njujorku, odvija se svake godine u januaru u Hotelu “Njujorker”, na Menhetnu, povodom obeležavanja godišnjice smrti Nikole Tesle koji je u ovom hotelu proveo poslednjih deset godina svog života. Ovaj prestižni događaj obuhvata niz aktivnosti koje slave Teslu - od prigodnih izložbi umetničkih dela, preko predstavljanja onih koji su značajno doprineli boljem upoznavanju šire javnosti sa Teslom i njegovim patentima, do tematskih panel-diskusija i dodela nagrade „U duhu Tesle” najzaslužnijim pojedincima i organizacijama.

Spisak svih institucija koje danas nose Teslino ime ovde se ne završava. Međutim, nemoguće je pobrojati sve škole, biblioteke, društva, neprofitne organizacije, male kompanije i veliki broj drugih organizacija koje s ponosom nose ime Nikole Tesle. Ali ta činjenica samo govori o tome koliko je Teslino delo i dalje živo i u kojoj meri njegov pronalazački duh i dalje inspiriše čovečanstvo.

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"