Dobro hidrirane osobe su zdravije, razvijaju manje hroničnih oboljenja kao što su bolesti srca i pluća, i žive duže od onih koji možda ne unose dovoljno tečnosti, sugeriše studija američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), objavljena u časopisu eBioMedicina.
Koristeći zdravstvene podatke prikupljane od 11.255 ispitanika, tokom pune tri decenije, istraživači su analizirali veze između nivoa natrijuma u krvi (koji raste kada se unos tečnosti smanji) i različitih indikatora zdravlja. Otkrili su da su odrasle osobe sa nivoom natrijuma u krvi na vrhu normalnog opsega sklonije razvoju hroničnih stanja, kao i da pokazuju znake uznapredovalog biološkog starenja, u poređenju sa onima kod kojih je nivo natrijuma u krvi u srednjim rasponima. Osobe sa višim nivoima natrijuma takođe su imale veći rizik od smrti u mlađoj dobi.
Istraživači u Laboratoriji za kardiovaskularnu regenerativnu medicinu pri NIH na osnovu toga zaključuju da odgovarajuća hidratacija može da uspori starenje i da produži život bez bolesti. Napominju, međutim, da ovi nalazi ipak ne dokazuju direktno uzročno-posledično dejstvo, tj. da su potrebna dalja kontrolisana ispitivanja da bi se tvrdilo da li optimalna hidratacija sprečava pojavu bolesti i da li produžava život. Dodaju, takođe, da većina ljudi može bezbedno da poveća unos tečnosti, kako bi ispunili preporučene nivoe, unošenjem vode i drugih tečnosti kao što su sokovi ili povrće i voće sa visokim sadržajem vode. Nacionalne akademija medicine, na primer, sugeriše da većina žena dnevno treba da konzumira oko 6 do 9 čaša (1,5-2,2 l) ukupnih tečnosti, a muškarci 8 do 12 čaša (2-3 l) vode i drugih tečnosti.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
