ŽIVE VRSTE

Zglavkari

Neki paukovi koriste mreže da bi bolje čuli

Kičmenjaci koriste svoje bubne opne da bi pritisak zvučnih talasa iz okoline pretvorili u signale koje mozak interpretira kao zvuk. Ali šta je sa manjim životinjama poput insekata ili paukova? Da li oni mogu detektovati zvuk i kako?

Paukovi i insekti spadaju u tip zglavkara, što je najveći tip u životinjskom carstvu. Dobro je poznato da paukovi nemaju uši; međutim, oni ipak mogu da čuju. Naučnici su uspeli da isprate nervnu aktivnost paukova uz pomoć sitnih elektroda koje su na njih prikačili. Svaka detekcija nervne aktivnosti je pretvorena u zvuk koji se mogao čuti na povezanom zvučniku. Ispostavilo se da se nervna aktivnost pauka povećava kad god bi se u laboratoriji čulo pomeranje stolice ili hod nekog od istraživača. Tako je zaključeno da neki paukovi mogu da čuju hod čoveka koji je na čak 3 m od njega. Dugo se smatralo da paukovi ne mogu da čuju zvuk koji se prostire kroz vazduh, već su samo u stanju da detektuju vibracije koje se prenose putem tla. Međutim, u eksperimentu u kom je pauk bio izolovan u kutiji, do koje nisu stizale vibracije sa tla već samo vibracije iz vazduha, takođe je potvrđena detekcija zvuka.
Iako mali, paukovi imaju slušne organe koji se sastoje od dugih dlačica koje su osetljive na vibracije. Vibracije se sa ovih dlačica prenose do membrane, a zatim i do ganglijske ćelije, pa se vibracija dalje prevodi u signal koji putuje do mozga, gde se interpretira kao zvuk. Ovakve dlačice su kod paukova smeštene na krajevima nogu, u okviru tarzalnih kandži, pomoću kojih pletu svoje mreže.
Opšte je poznato da paukovi reaguju kada nešto izazove trzaj u paukovoj mreži, poput plena koji se za nju zakačio. Međutim, neki paukovi mogu da unaprede čulo sluha koristeći upravo svoje mreže. U takve paukove spadaju oni koji pletu okrugle mreže (orb-weaving spiders na engleskom). Ovi paukovi su poznati po ogromnim kružnim mrežama koje prave. Veličina mreže nekada prevazilazi i 10.000 puta veličinu samog pauka. Na ovaj način oni stvaraju neku vrstu akustičnih antena sa velikom površinom koja je osetljiva na zvuk.

Ova sposobnost je ispitana tako što su paukovi smešteni u komoru bez spoljašnjeg zvuka, kako bi u njima ispleli svoje mreže. Paukovima su se zatim puštali zvukovi raznih jačina, na koje su oni reagovali. Međutim, paukovi ne samo da su uspeli da detektuju zvuk već su uspeli da precizno utvrde i odakle zvuk dolazi.U istraživanju je korišćen laser pomoću kog su detektovane vibracije iz mreže i iz vazduha. Rezultati su pokazali da se mreža pokreće zajedno sa zvukom, u istoj frekvenciji i da je prenos zvuka putem mreže očuvan za razliku od prenosa kroz vazduh. Na taj način je utvrđeno da paukovi čuju pomoću svojih mreža.
Takođe je otkriveno da pauk svojim pokretima tela može istezati mrežu i prilagođavati je raznim frekvencijama kako bi čuo različite zvukove. Pokazano je da paukovi mogu reagovati već na zvukove jačine 68 decibela, što je uobičajena jačina razgovora.
Ova otkrića bi mogla imati primenu u osmišljavanju vrlo senzitivnih mikrofona koji bi se mogli primeniti u slušnim aparatima i telefonima.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"