TEMA BROJA

Dubravka Marić

Živi svet praistorije / „Dino park” Prirodnjačkog centra u Svilajncu

U korak sa dinosaurusima

U „Dino parku“ („Dinosville“) Prirodnjačkog centra u Svilajncu nalazi se tridesetak replika dinosaurusa i drugih izumrlih bića koja su nastanjivala Zemlju u paleozoiku i mezozoiku. Među replikama u prirodnoj veličini je najveća ona koja predstavlja diplodokusa: visoka je 11, a dugačka 20 m!

-Nesvakidašnji „album sa sličicama“ dinosaurusa, u nekim karakterističnim životnim situacijama, prikazuje Zemlju kakva je bila u vreme kada je u njenoj atmosferi bilo mnogo više kiseonika nego danas, zbog čega su i živa bića porasla do divovskih razmera. Makete dinosaurusa i ostalih organizama su razmeštene u okruženju brojnih biljaka, kao što su cikasi, paprati, poljski rastavić, ginko i četinari, za koje naučnici smatraju da su bile savremenici ovih životinja. Uz izložbu „Svet dinosaurusa“ u zgradi samog Centra, gde su prikazane replike čitavih skeleta, jedna originalna lobanja, replike lobanja, kao i replike lobanja sa originalnim fragmentima... stiče se pravi uvid u preistorijski živi svet.
„Osim što dinosaurusi interesantni deci, predstavljeni su i evolutivno, prema periodu u kome je nastala vrsta dinosaurusa, tako da svi posetioci u Parku stiču hronološki pregled evolucije i kako se razvijao život na našoj planeti“, ističe Aleksandar Nešković, stručni vodič u Prirodnjačkom centru u Svilajncu.  

U veštačkom jezercetu sa vodenim biljem, „baškare“  se dva pleziosaurusa i jedan ihtiosaurus. Ovi vodeni gmizavci su bili savremenici koji su živeli između rane jure i velikog izumiranja na kraju krede (pre oko 65 miliona godina). Ihtiosaurusi su bili dugački do 3,5 m, a pleziosaurusi između 3,5 i 6 m. Hranili su se ribom, mada je pleziosaurus lovio i druge vodene gmizavce. Imao je dugačak vrat, a navodno i dalje živi u obliku čudovišta iz Loh Nesa.

„Brižna majka“ od 9 m

Na livadi ispod vulkana visokog 10 m, nalaze se replike letećih gmizavaca: pterodaktila i pteranodona. Pterodaktil je živeo na kraju jure (pre 150 miliona godina). Imao je po 25 zuba u vilicama i telo prekriveno dlačicama nalik krznu. Pterodaktil je imao raspon krila od 1,5 m, kolika je bila i najveća dužina pteranodonove lobanje u kojoj nije bilo zuba. Pteranodon je živeo tokom krede (pre 85 miliona godina), a bio je jedan od najvećih letećih gmizavaca, sa rasponom krila od  čak 7,5 m.   

Vodeni i leteći gmizavci ne spadaju u dinosauruse, čija je glavna odlika bila da su hodali po zemlji! Ipak, predak dinosaurusa je bio jedan kopneni gmizavac. Dimetrodon je živeo u permu (pre oko 295 miliona godina), dostizao je dužinu od 4,5 m i najverovatnije je bio najveći grabljivac donjeg perma. Međutim, najduži do sada pronađeni dinosaurus je dugovrati diplodokus. Ovaj biljojed je dostizao dužinu do čak 27 m, zbog čega odrasle jedinke nisu imale neprijatelja. Izuzetno dugačak vrat je zahtevao i veoma dugačak rep da bi životinja mogla da održava ravnotežu i da se kreće sigurno.

„Prvi od dva diplodokusa je prikazan dok se propinje na zadnje noge i oslanja na rep da dohvati lišće na vrhu drveta. Dugački rep je koristio za odbranu od predatora koji bi mu se prikrao s leđa, dugačkom i masivnom vratu. Diplodokus je živeo krajem jure (pre oko 150 miliona godina). Do njega je majasaura, biljojed iz kasne krede (pre oko 75 miliona godina), koji je bio dugačak do 9 m. Majasaura znači ‚brižna majka‘, pa imamo i repliku majke koja leži pored gnezda sa mladuncima, kojima je najverovatnije donosila hranu. Brojna gnezda majasaura, koja su pronađena jedna pored drugih, predstavljaju dokaz da su ovi dinosaurusi imali razvijeno društveno ponašanje“, objašnjava Aleksandar Nešković.

„Gušter noćna mora“

Među dinosaurusima je i stegosaurus sa krestom na leđima i bodljama na repu. Živeo je krajem jure (pre 150 miliona godina), a imao je mozak veličine kestena. Triceratops, koji pojavom i načinom života podseća na nosoroga, dostizao je dužinu od 7 m. Živeo je krajem krede (pre 66 miliona godina) i bio jedan od poslednjih dinosaurusa koji se pojavio pred kraj mezozoika.

Hazmosaurus je bio još jedan rogati dinosaurus sličan nosorogu, dugačak 5-7 m a težak između 4 i 8 t. Živeo u kredi (pre 85 do 75 miliona godina). Prvi je dinosaurus za koga je utvrđeno da je imao dobro razvijen materinski instinkt.
„Ceratosaurus je bio mesojed koji je živeo na kraju jure (pre 150 miliona godina). Dostizao je dužinu od 6 m. Imao je kratak zdepasti rog na vrhu njuške, dva manja roga prekrivena kožom iznad očnih duplji i snažne vilice sa povijenim oštrim zubima. Spinosaurus je bio dugačak 12-18 m. Imao je kožno ‚jedro‘ duž čitavog leđnog regiona i zube slične krokodilovim. Bio možda i najopasniji dinosaurus, veoma spretan i na kopnu i u vodi. Mogao je da pliva, pa se često hranio ribom i vodenim gmizavcima“, ukazuje Aleksandar Nešković.

Pred kraj jure (pre 150 miliona godina) je živeo alosaurus ili „drugačiji gušter.“ Bio je savremenik prvih ptica (arheopteriksa) i predak tiranosaursa, a mogao je da izraste do dužine od 12 m. Prvobitno ime „gušter noćna mora“ (antrodemus), možda bolje dočarava njegov zastrašujući izgled sa lobanjom koja je duga 1,5 m. Pošto nije bio dovoljno brz, pretpostavlja se da je lovio krupne i spore biljojede. Ovo je dočarano kroz replike koje prikazuju alosaurusa dok ubija stegosaurusa.

Najstrašniji od najstrašnijih

U „Dino parku“ u Svilajncu se nalaze i tri modela tiranosaurusa. „Gušter tiranin“ je živeo u kredi (pre 66 miliona godina), a tek krajem 20. veka je utvrđeno kako je zaista izgledao. „Kralj dinosaurusa“ je bio dugačak kao alosaurus i imao je lobanju jednake dužine, odnosno krupne vilice sa trouglastim i kao nož oštrim zubima. Njegov snažan i dugačak rep je predstavljao protivtežu nesrazmerno velikoj glavi i ogromnom telu.
Mnogi paleontolozi misle da tiranosaurus, čiji su mladunci do svoje treće godine najverovatnije bili prekriveni perjem, uopšte nije bio najkrvoločniji dinosaurus svih vremena! Pojedina otkrića ukazuju na to da je „najstrašniji od najstrašnijih“ rado jeo strvine. To se objašnjava činjenicom da je bio prevelik, pretežak i preglomazan da juri plen na velikim rastojanjima, što uopšte nije bio problem za manje, brže i inteligentnije dinosauruse.

„Početkom krede (pre 110 miliona godina) živeo je deinonihus ili ‚strašna kandža.‘ Na zadnjim nogama je imao po jednu ogromnu kandžu, koju je koristio za ubijanje plena. U lovu se oslanjao na brzinu i na, za dinosauruse, prilično veliki mozak. Deinonihus je dostizao dužinu od 3 m. Toliki je bio i trodon, ili ‚zub koji ranjava‘, koji je živeo u kredi (pre 75 miliona godina). Imao je dugačku njušku sa najvećim brojem zuba u odnosu na sve rođake: često i po 17 u svakoj vilici! Bio je najinteligentniji dinosaurus. Trodon je na nožnom prstu imao opasnu povijenu kandžu, koja se ipak ne može porediti sa ubojitošću velosiraptorove kandže. Velosiraptor, što znači ‚brzi grabljivac‘ je omanji dinosaurus iz kasne krede (pre 72 miliona godina). To ime je izmišljeno za potrebe prvog filma ‚Park iz doba jure‘, pre nego što je pronađen skelet nove vrste koja je nazvana velosiraptor. Pravi velosiraptor nije bio toliko pokretan, a veličina od 1 m svakako nije mogla da zaplaši plen. To je nadoknađivao inteligencijom i izuzetno smrtonosnom kandžom na zadnjem nožnom prstu, kojom je je žrtvi zadavao početni udarac“, zaključuje Aleksandar Nešković, stručni vodič u Prirodnjačkom centru u Svilajncu.
„Dinosville“ (www.prirodnjačkicentar.rs) predstavlja oazu zabave i razonode, jer osim ove izložbe dinosaurusa na otvorenom i vulkana koji je izložba za sebe - obuhvata i suvenirnicu, restoran i igraonicu.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"