MIKOLOGIJA
Tekst: I. Hadžić Fotografije: B. Kus, R. Gašić i autor teksta
Gljiva Šumsko pile
Jestiva dok je mlada
Naučnici - mikolozi - smatraju da u carstvu Fungi, koje je na Zemlji prisutno već više miliona godina, ima oko milion i po vrsta gljiva. Iz te ogromne skupine odabrali smo vrstu o kojoj se do pre tridesetak godina kod nas skoro ništa nije znalo, a reč je o vrsti koja je u nauci poznata pod imenom Laetiporus sulphureus. No, srećna okolnost bila je saradnja sa časopisom Zov, kada sam 1992. godine pišući o gljivama predstavio vrstu koju su Englezi nazvali Chicken of the Woods čije sam ime preveo u naše “narodno” šumsko pile. U tom tekstu prvi put je na srpskom jeziku navedeno ovo vrlo lepo ime koje se lako odomaćilo među našim beračima i prodavcima šumskih gljiva.
Šumsko pile raste na živom i na mrtvom drveću (zabeleženo je na 14 domaćina: na hrastu, ceru, jasenu, brestu, javoru, trešnji, šljivi, bagremu, kruški, smokvi, lipi, topoli, jablanu i vrbi). Gljiva se vrlo retko javlja i na crnogoričnom drveću. Ponačinu života, šumsko pile može bitiparazit i saprob. Prečnik plodnog tela je oko 40 cm, debljina do 10 cm, cevčice na himenoforu su kratke, spore u masi žućkastobele, elipsoidne, veličine 5.5-7 x 3.5-5 μm, vreme rasta V–VI i VIII–X, mlado je jestivo i ukusno.
|
Stara gljiva – Laetiporus sulphureus
|
Šta je i ko je po sistematici šumsko pile
Carstvo: Fungi
Podklasa: Basidiomycota
Red: Polyporales
Familija: Fomitopsidaceae
Ime vrste: Laetiporus sulphureus (Bull.) Murill 1920.
|
Gljiva se javlja lepezasto u spratovima. Ponekada zahvati i polovinu celog stabla. Boja tela je žućkasta ili bledoružičasta. Mlado telo je veoma sočno, nabubrelih ivica, puno vode, koja se stiskanjem može iscediti kao iz sunđera. U tom stanju gljiva je jestiva, a kada ostari, postaje drvenasta, suva, tanka i neupotrebljiva. Miris nije baš prijatan, miriše na trulo drvo. Sa donje strane tela nalaze se kratke cevčice i sitne pore kroz koje se istresaju spore.
Šumsko pile najčešće raste uz reke, na vrbama i topolama. Međutim, često je i na voćkama. Ako se uhvati pravi trenutak, mogu se nabrati velike količine (u Engleskoj je 15. X 1990. godine ubrano jedno od 45 kg težine). Gljiva je štetna jer izaziva truljenje srži drveta. Neiskusni gljivari mogu je zameniti sa škripavcem (Polyporus squamosus), naročito kada je ostarilo, ili, eventualno, sa nekom drugom bezopasnom nejestivom gljivom koja raste na drveću.
Šumsko pile odlično je kao prilog za punjenje, a izvanredno u kajgani, nije loše ni za slatko. Može da se čuva u zamrzivaču tri-četiri meseca.
Gljiva ima snažno antibiotsko dejstvo na gram-negativne bakterije.
Raste u Evropi, severnoj i srednjoj Americi, kao i na jugu Afrike.
Iz gljivarske beležnice
• Pročitao sam u jednom američkom gljivarskom časopisu da je jedna porodica iz Japana nabrala šumsko pile pa je pozvala na večeru prijtelje. Gljiva je nakon nekog vremena izazvala čudno, raspusno ponašanje domaćina i gostiju, pri čemu su se učesnici večere svukli i igrali goli po stolovima. Komšije su pozvale policiju da umiri učesnike kućnih bahanalija.
• Drugi slučaj dogodio se mom poznaniku A. V. s kojim sam nekoliko puta išao u berbu gljiva. Poznanik mi je kazao da je jednom prilikom večerao šumsko pile sa jajima. Ništa nije pio uz jelo. Međutim, te večeri sanjao je najobojenije snove u životu. Svaki detalj iz sna bio je drugačije obojen. Čak su i ivice stola bile različito obojene.
• Jedan moj poznanik (V. K), koji je nedavno saznao da se bavim gljivama, ispričao mi je svoj doživljaj sa šumskim piletom. Poznanik je večerao pile sa jajima. Nakon večere odjednom je dobio čudesnu moć: video je kroz zidove stana, bez ikakve smetnje, kao da su bili od stakla.
|
Tekst: I. Hadžić Fotografije: B. Kus, R. Gašić i autor teksta
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|