ANTROPOLOGIJA

Priredila: Maja Miljević-Đajić

Veštačka deformacija zuba kod Vikinga

Oznaka pripadnosti, potom zagonetka

Drevni ljudi su hiljadama godina namerno modifikovali svoje zube, širom sveta. Arheološki nalazi namernih modifikacija zuba prvi put su pronađeni u Evropi 1989. godine u nekropolama iz doba Vikinga. Deformacije u vidu brazdi bile su prisutne na prednjim zubima muškaraca. Namena ove prakse ostaje nejasna, a razlozi su brojni.

Deformacije na telu mogu biti namerno ili nenamerno izazvane. Namerno izazvane deformacije ili veštačke modifikacije nastaju iz kozmetičkih razloga ili zbog određenih verovanja, a nenamerne deformacije nastaju kao posledica određenih navika ili prakse. Ukrašavanje i doterivanje tela znatno je rasprostranjeno i obuhvata više vrsta oblikovanja tela. Među njima su: veštačka deformacija lobanje, bušenje ušiju, nosa i usana, vađenje, bušenje i šiljenje zuba, stezanje struka i izobličavanje rebara, izduživanje vrata, deformisanje stopala, bojenje tela i tetoviranje, pravljenje ožiljaka na telu i slično. Sve to sa ciljem da se stekne ili poveća lepota, kako bi se sledili društveni stereotipi ili postigla društvena i polna privlačnost, ali i da bi se označila pripadnost određenoj društvenoj zajednici.
Pored veštačke deformacije lobanje, poznate su i veštačke deformacije drugih delova tela. U tu grupu spadaju i deformacije stopala koje nastaju bandažiranjem u detinjstvu kako bi se dobio željeni oblik i veličina. Takva praksa zabeležena je u istočnoj Aziji, iz kozmetičkih razloga. Stopala devojčica se povezuju da bi ostala mala, pri čemu nastaju teške deformacije čitavog skeleta stopala. Ovaj običaj se više ne praktikuje u Kini, gde je zakonom zabranjen.

Umetanje nakita u telo

Na arheološkim lokalitetima i dalje se nalaze skeleti žena sa deformisanim kostima stopala. Kičmeni stub je takođe izložen raznim uticajima društva što dovodi do njegove deformacije. Oblikovanje struka bilo je moderno od 16. do početka 20. veka, pri čemu su mnoge žene bile podvrgavane mučnom utezanju abdomena specijalnim delovima odeće.
Poseban običaj deformisanja tela u kozmetičke svrhe bilo je bušenje pojedinih delova tela radi umetanja nakita. Tako se do danas održao običaj bušenja ušiju radi stavljanja minđuša, a slično probušene uši nalazimo i na egipatskim mumijama.
Sve ove modifikacije na telu sa medicinskog aspekta pokazale su se kao štetne za organizam, a verovatno su uticale i na psihološku prirodu čoveka. Većina ovih trajnih vrsta ulepšavanja tela povezana je sa neprijatnim osećajima koja naša čula registruju, a ponekad i sa fizičkim bolom, od kojih neki traju samo kratak vremenski period, dok drugi mogu stvoriti doživotne probleme.

Vrste deformacija zuba

Što se tiče veštačke deformacije zuba i promena koje menjaju oblik gleđi, arheolozi su otkrili  prve dokaze o ritualnom izbijanju prednjih zuba još iz perioda paleolita. Takva vrsta mutilacije sekutića pronađena je u Sibiru, na Aljasci, u Srednjoj i Južnoj Americi. Veruje se da je ova praksa simbolizovala pripadnost nekom društvenom položaju, odnosno obred prelaska iz detinjstva u svet odraslih - ili se time izražavala ožalošćenost. Struganje zuba bilo je rasprostranjeno na Dalekom istoku, u Africi i Americi. To je podrazumevalo deformaciju donjih uglova sekutića, pri čemu je zub dobijao oblik malih bodlji, šiljaka i testere.
Namerna mutilacija, promena boje ili ukrašavanje zuba bila je uobičajena u raznim delovima sveta tokom istorije, posebno u periodu između 700. i 1.400. godine naše ere. Određene grupe ljudi u pretkolumbovskoj Latinskoj Americi nanosile su ukrase na zube ili ih ukrašavale umetcima od dragog ili poludragog kamenja, dok su neka vijetnamska, sudanska i zapadnoafrička plemena bušila rupe na prednjim sekutićima. Kod nekih naroda se išlo i dalje pa su zube trajno bojili sokovima biljaka iz estetskih razloga kako bi se time sakrila „neprijatna bela boja“. Starosedeoci Amerike u regionu Velikih jezera izdubljivali su brazde na zubima vrlo slične onima pronađene u grobnicama Vikinga.

Umetanje ukrasa na zubima kod Vikinga

Modifikacija zuba je običaj koji je praktikovan među muškarcima severne Evrope. Prvi arheološki slučaj otkriven je 1989. godine na teritoriji današnje Švedske, među nalazima iz kasnog vikinškog doba (1000-1050. godine n.e). Potom su počeli da se otkrivaju noviji slučajevi u Švedskoj, Danskoj i Engleskoj. Na osnovu metode radiokarbonskog datovanja koja je sprovedena na skeletnim ostacima vikinških muškaraca sa umetnutim ukrasima na zubima, saznalo se da je taj fenomen zapravo bio prisutan tokom čitavog vikinškog perioda (800-1050. godine).
Antropološkim analizama potvrđeno je prisustvo više od 130 muškaraca Vikinga sa umetcima na zubima. Njihove zubne modifikacije karakterišu jedan ili više horizontalnih žljebova urezanih na prednjim zubima. Najčešće su to sekutići gornje vilice koji su modifikovani gvozdenim turpijama. Neke su brazde toliko tanke da su vidljive samo pod određenim svetlom. Druge su bile vodoravne, ali neki slučajevi ukazuju na prisustvo kosih ili dijagonalnih brazdi. Kod nekih muškaraca brazde su bile duboko urezane pa su dospele do dentina, formirajući udubljenje u obliku latiničnog slova „V“ na površini zuba. Kod većine individua modifikovani su centralni sekutići, nekada i sva četiri na gornjoj vilici. U nešto ređim slučajevima, javljale su se i brazde na očnjacima, a najmanje su se mogle naći na prednjim zubima donje vilice.

Na osnovu analiza grobnih priloga, čini se da muškarci sa dentalnim modifikacijama potiču iz različitih slojeva društva, iako je većina sahranjena sa grobnim prilozima sličnim ostatku populacije. Nekolicina je pokopana zajedno sa bogatim predmetima poput odeće ukrašene srebrnim vezom i ukrasima, koji su identifikovani kao statusni simboli povezani sa vizantijskom dvorskom odećom i predstavom najvišeg društvenog položaja.
Dentalna modifikacija je zabeležena kod mladih i starijih odraslih Vikinga čije su kosti u potpunosti srasle. Pored toga, pošto nije pronađena nijedna osoba mlađa od 20 godina sa urezima na zubima, procenjeno je da su ove osobe bile starije od 20 godina u trenutku kada su im zubi namerno modifikovani. Međutim, u arheološkom zapisu, modifikacija zuba je primećena i kod mlađih i starijih osoba od 20 godina.
Detaljna studija švedskih slučajeva Vikinga sa modifikovanim zubima otkrila je da, iako je nekolicina osoba bila sahranjena u grobovima raštrkanim po jugoistočnoj Švedskoj, većina je sahranjena na ostrvu Gotland (njih 80%) u Baltičkom moru. S tim u vezi pojavila su se pitanja koja se tiču određenih običaja modifikacije i njenog porekla. Da li svi muškarci potiču odatle? Da li su migrirali na Gotland kako bi im ispunili zube umetcima? Možda su majstori poticali sa nekoliko geografskih lokacija u Skandinaviji ili čak potiču sa Britanskih ostrva?
Analiza izotopa stroncijuma kojom se utvrđuje geografsko poreklo pojedinaca, sprovedena je na kostima i zubnoj gleđi 27 individua sa zubnim modifikacijama. Rezultati analize ukazali su na prisustvo lokalnog i nelokalnog stanovništva, kao i to da su neki sahranjeni na ostrvu Gotland proveli detinjstvo na drugom mestu, ali su na kraju migrirali ili su tamo odvedeni i kasnije sahranjeni - kao neki u Aplendu, ostrvu južno od Gotlanda, i Skaniji na kopnu južne Švedske. Sve ovo ukazuje na to da su muškarci iz različitih regiona van Gotlanda putovali tamo da bi im ispunili zube nekim vrednim ukrasom ili da je možda bilo lokalnih majstora na drugim mestima.

Uticaj na zdravlje i mogući bol

Postavlja se pitanje: da li je proces modifikacije zuba oštetio zube i da li je to dovelo do dugoročnih zdravstvenih posledica? To je verovatno zavisilo od umeća majstora i načina na koji je to odradio. Neki istraživači smatraju da je postupak morao da izazove izvesnu količinu bola, a sigurno i komplikacije u vidu alveolarnih infekcija, karijesa ili degeneracije pulpe. Neki Vikinzi su imali plitke brazde koje su pogađale samo zubnu gleđ, dok je kod drugih, gde su pravljene dublje brazde, zahvatan dentin. Moguće da je i od dubine brazdi zavisio prag bola ili nelagoda; iako su osećaj bola i nelagodu na brazdama, privremeno, ublažavali punjenjem uglja ili životinjskom mašću, to je bilo deo ovog rituala. Što se tiče zdravlja zuba kod muških Vikinga, nijedan nije pokazao nikakve znakove karioznih lezija u vezi sa napuknutim brazdama. Pored toga, nemoguće je utvrditi učestalost gubitka prednjih zuba zbog umetanja predmeta na zubima - ili je to posledica već postojećih dentalnih problema. Štaviše, mikrofrakture gleđi nisu znatno prisutnije kod onih muškaraca sa dentalnom modifikacijom, čak su bile češće kod onih bez.
Običaj modifikacije zuba predstavlja drevnu tradiciju, a razlozi zbog kojih su ljudi iz različitih kultura napravili ove promene su brojni. Možda je označavao obred prelaska iz detinjstva u zrelo doba, ili je služio kao sredstvo žaljenja voljene osobe, sprečavao bolest i slično. Kod Vikinga je on verovatno služio da bi se promovisao grupni identitet i pripadnost, ili je predstavljao sredstvo prilagođavanja kulturnom konceptu lepote, mode ili bračnog statusa.

Priredila: Maja Miljević-Đajić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"