MINERALI
Dubravka Marić
Naše geološko blago
Šareni svet ispod planetarne kore
Zbirka minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je najstarija muzeološka zbirka u Srbiji.Osim mnogobrojnih primeraka minerala i stena, u njoj se čuva i 254 od ukupno pet stotina uzoraka, koje je knezu Milošu Obrenoviću 1835. poklonio nemački rudarski inženjer, baron Sigmund August Volfgang fon Herder. To je, pre svega, nastavno-naučna baza fakulteta, ali i mesto gde vaspitači rado dovode predškolce koje očarava tajanstveni svet od koga je sačinjen „skelet“ naše planete.
Geoda ahata sa ametistom |
Zbirka minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu se nalazi na četvrtom spratu Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U staklenim vitrinama, smeštenim u jednoj velikoj prostoriji, izloženi su najreprezentativniji uzorci geološkog blaga Srbije i čitavog sveta. Osim izložbenog dela, postoji i takozvana centralna zbirka. U njoj su uglavnom smešteni primerci koji se donose sa terena i služe kao podloga za različita istraživanja, ali i kao materijalni dokaz o izvršenom ispitivanju koji bi mogao biti potreban za neka buduća istraživanja. U Zbirci se čuvaju i reprezentativni primerci različitih vrsta stena, a postoje i dve učionice u kojima se nalaze uzorci stena namenjeni studentima za vežbanje.
Namenska prostorija za skladištenje uzoraka za naučna ispitivanja - Centralna zbirka |
Polarizacioni mikroskop s početka 20.veka za ispitivanje rudnih minerala |
„Srećni smo što imamo ovaj prostor, zato što Prirodnjački muzej u Beogradu, koji takođe čuva minerale i stene, nema svoj stalni izložbeni prostor. Zadovoljni smo što bar negde možemo da sačuvamo i izložimo jedan važan deo kulturne baštine naše zemlje. Ljudi ne znaju za nas, a informacija da postoji zbirka minerala i stena je nepoznata široj javnosti. Nema ni mnogo ljudi koji vole da gledaju minerale i stene. Naravno, ljubitelji minerala i stena znaju da Zbirka postoji. Problem je i u tome što je potrebno dogovoriti neki termin za posetu pošto je ovo ipak fakultet na kojem se održava nastava ili se istražuje. Često nam dolaze predškolci, koji su vole da posećuju muzeje, što svakako treba podsticati. Dolaze nam i studenti sa drugih fakulteta gde postoji neki predmet koji je u vezi sa proučavanjem minerala i stena, pošto su oni ovde lepo očuvani, sortirani i izloženi. Osim toga, izloženi eksponati su razvrstani i prema vrstama rude, ležištima, kolekcijama koje su poklanjane... Prilikom izlaganja je poštovana i odgovarajuća sistematika, pa su izloženi oni minerali koji su i najbitniji predstavnici tih grupa, dok su u brojnim fiokama, raspoređeni ostali pripadnici ovih grupa. S druge strane, kada govorimo o nastanku naše zbirke, možemo reći da je nastala sasvim spontano“, ističe dr Alena Zdravković, kustos Zbirke minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Minerali kao pigmenti - deo stalne postavke |
Zbirka od darova
Zbirka sadrži i kolekcije koje su pokloni muzeja, instituta ili pojedinaca iz čitavog sveta. To je slučaj i sa kolekcijom koja, između ostalog, sadrži i trideset uzoraka meteorita. Ona je poklon markiza De Moroa, koji je u svoje vreme imao jednu od najvećih svetskih kolekcija minerala i meteorita, a darivao ih je raznim muzejima. Danas se do novih primeraka često dolazi zahvaljujući studentima, koji na zanimljivim lokacijama u svom rodnom kraju otkrivaju lepe primerke minerala (najnoviji je pegmatit iz okoline Vranja koji sadrži krupne kristale turmalina, granata i berila).
„Često dobijamo i uzorke koji potiču iz rudnika Trepča - Stari trg, i to od naslednika naših geologa i rudarskih inženjera, koji su godinama sakupljali posebno lepe primerke minerala i čuvali ih u komodama i na tavanima. Zaista nam je drago što se obraćaju baš nama, jer će ti primerci ovde biti sačuvani, istaknuti i dostupni javnosti. Međutim, ne možemo da prihvatimo baš sve. Moramo da odaberemo, prvo po lokalitetu gde su pronađeni. Ako prethodno nemamo uzorke sa tog mesta, onda su nam novi, svakako značajni. Zatim gledamo i kvalitet - potrebno je da uzorak bude malo reprezentativniji ili lepši. Važno nam je i da su različite fizičke osobine određenog minerala lepo vidljive, tj. boja ili forma kristala. To su uslovi da bi ovakav primerak ostao u Zbirci i postao deo njenog inventara. Naravno, čuvamo i zbirke koje su nam darovali naši profesori. Iako smo uvek spremni na razmenu sa muzejima u svetu i dobijamo poklone, kao nedavno od kolega iz Sofije, iz Muzeja čovek i Zemlja, najvažnije nam je da objedinimo i sačuvamo ono što su naši ljudi pronašli i sakupljali u Srbiji“, objašnjava dr Alena Zdravković.
Vitrina sa kalcitom, kvarcom i galenitom |
Mada nije svejedno da li će laik odlomiti komad stene ili ga ostaviti tamo gde mu je mesto i o tome obavestiti stručnjake, prihvata se stav da je to lični izbor samog nalazača. U svakom slučaju, tokom decenija se u Zbirci minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nakupilo 4.500-5.000 primeraka minerala. Tu su i stene, čiji je tačan broj trenutno nepoznat, jer se zbirke stena još popisuju. Ali, iako Zbirka sadrži toliki broj uzoraka, u njoj se ne nalaze svi minerali koji postoje u prirodi. Naime, u prirodi postoji oko pet hiljada minerala, a svakim danom se otkrivaju novi, pa se taj broj na godišnjem nivou povećava za više desetina novih mineralnih vrsta.
Izloženi minerali potiču iz Rumunije, Španije, Brazila, Austrije, Češke, Mađarske, Australije... |
„Za našu zbirku je značajno da imamo isti mineral koji potiče sa različitih lokaliteta iz celog sveta. Jeste da želimo da imamo što više različitih mineralnih vrsta, ali pre svega nam je cilj da imamo minerale koji postoje i kod nas i na drugim mestima u svetu, kako bismo mogli da ih poredimo prema termodinamičkim uslovima na mestu nastanka i sličnom. Uzorci su, pre svega, namenjeni studentima - da ih posmatraju i koriste na vežbama. Zbirka je namenjena i istraživačima - kada žele da ispitaju određeni mineral koji se ređe pronalazi u prirodi, ili čiji lokalitet uzorkovanja više nije dostupan. U Zbirci postoje upravo takvi primerci minerala, čija su mesta pronalaska uništena čovekovim delovanjem (izgradnjom puteva ili objekata, eksploatacijom rude), ili su postala nedostupna zbog različitih prirodnih faktora. Zbog naučnih istraživanja koja uključuju eksponate iz Zbirke, dolazimo u situaciju kada je potrebno odlučiti o tome da li će i u kojoj meri uzorak biti podvrgnut sečenju i drugim vidovima pripreme za ispitivanja. Tada Savet Zbirke minerala, koji čine profesori Rudarsko-geološkog fakulteta, odlučuje o mogućoj korisnosti sečenja određenog uzorka“, ukazuje dr Alena Zdravković.
Spontani nastanak
Knez Miloš Obrenović je bio zainteresovan za industrijalizaciju zemlje i obnovu rudarstva, koje je u Srbiji pre turskog porobljavanja bilo razvijeno. Zbog toga je 1834. pozvao rudarskog inženjera barona Sigmunda Augusta Volfganga fon Herdera iz nemačke države Saksonije, tada svetske rudarske velesile. Baron je knezu poklonio zbirku minerala iz celog sveta, koji su bili popisani, svaki sa svojom etiketom i lepo upakovani.
Milošin je prvi put pronađen u Srbiji kod planine Željin, a dobio je ime u čast kneza Miloša |
„Bila je to jedna potpuno sistematski sređena zbirka minerala i stena od pet stotina primeraka, poreklom iz mineralnog skladišta u Frajburgu, kako piše na etiketi. Pošto je to bio poklon jednom državniku, smatramo je poluprivatnom kolekcijom, koja se na početku nalazila u Konaku u Kragujevcu, kao sedištu kneževe vlasti. Nakon završetka prve vladavine kneza Miloša Obrenovića, zbirka je ostala u vlasništvu Ministarstva finansija, koje ju je, po prelasku u Beograd, ponelo sa sobom. Posle napuštanja zgrade Konaka kneginje Ljubice, to ministarstvo je zbirku iz praktičnih razloga ostavilo kraljevskom Liceju u Beogradu. Danas imamo 254 uzorka, jer je zbirka pretrpela nekoliko selidbi, promenu vlasništva i dva svetska rata“, kaže dr Alena Zdravković.
Herder je deset nedelja putovao Srbijom i prikupljao uzorke. Neke primerke je ostavio u Srbiji a druge je poneo u Nemačku. Ovo naročito važi za one čiji sastav nije mogao da utvrdi, kao što je mineral koji je u kneževu čast nazvao milošin, ali koji posle izvršenih analiza ipak nije bio priznat kao posebna vrsta. Herderova poseta je podstakla interesovanje običnih ljudi za sakupljanje uzoraka različitog kamenja i minerala po Srbiji, pa su ih slali Liceju, gde je Josif Pančić predavao predmet mineralogija sa geognozijom. Pančić je svoje studente vodio na istraživačke ekskurzije, koje su zbirku Velike škole, nastale iz Liceja, obogatile kolekcijama fosila, stena, minerala i meteorita sa područja Srbije. Jedan od njegovih učenika je bio i prvi školovani srpski geolog, Jovan Žujović.
„On je osnivač srpske geološke škole, izradio je prvu geološku kartu Srbije i dodatno obogatio tadašnju jedinstvenu zbirku geoloških artefakata. Iz Pariza je doneo i prvi polarizacioni mikroskop, koji je neophodan za proučavanje minerala i stena. Time je nakon 1880. godine, razvoj geološke nauke u našoj zemlji, dostigao evropski nivo. Zbirka se obogaćivala i donacijama. Saradnja naših profesora sa stranim obrazovno-naučnim institucijama doprinela je da se Zbirka obogati uzorcima iz sveta. Recimo, tako je do nas stigla kolekcija koju nazivamo “ruskom”, koju čini 1.500 primeraka minerala iz čitavog sveta, a dobijena je od Rudarskog instituta carica Katarina Druga iz Sankt Peterburga, i uglavnom je sačuvana. Krajem 19. i početkom 20. veka je ta jedinstvena mineraloško-petrološka kolekcija podeljena na dva dela, zbog osnivanja Muzeja srpske zemlje (današnjeg Prirodnjačkog muzeja), ali je ruska kolekcija u celosti ostala ovde“, kaže dr Alena Zdravković, kustos Zbirke minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. |
Mineraloška zbirka Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu zbog složene izvozne procedure nikada nije gostovala van Srbije. Umesto toga je razvijena saradnja sa domaćim muzejima koji priređuju različite tematske izložbe (najčešće sa Muzejom nauke i tehnike), ili se izlaže na tradicionalnim manifestacijama, kao što su „Dani evropske baštine“ ili „Maj - mesec matematike.“ U Galeriji nauke i tehnike SANU je 2014. bila priređena izložba pod nazivom „Geološko blago srpske zemlje“, kada su objedinjeno prikazani eksponati koji se nalaze u ovoj zbirci, odnosno Zbirci fosila Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
„U zemljama u okruženju se mnogo više pažnje pridaje geološkim zbirkama i mnogo više se ulaže u njih. Oni imaju odgovarajuće prostore u kojima su ti primerci izloženi i gde se čuvaju na odgovarajući način. To su pravi muzeji i nama fali jedan takav muzej. Prvo, da je svima dostupan, da je blizu, da ljudi mogu da dođu bilo kada, da ne moraju da ulaze u zgradu Hemijskog fakulteta, da ne moraju da se mešaju sa studentima i da idu na četvrti sprat da bi posetili ovu zbirku. Potreban je prostor koji bi bio dostupan i starima i mladima, i ljudima sa invaliditetom, a da opet sve bude izloženo na pravi način“, zaključuje dr Alena Zdravković.
Kada su minerali opasni
Minerali koji se nalaze u Zbirci su stabilni u hemijskom smislu, jer je njihova kristalizacija završena. Međutim, na njihovu otpornost, u manjoj ili većoj meri, utiču različiti atmosferski uslovi. Neki su osetljivi na ultraljubičasto zračenje, zbog koga im se menja boja, pa ih je bolje čuvati u fiokama umesto na svetlosti. Vlaga u vazduhu utiče na to da neki minerali tokom godina izlaganja ili čuvanja počnu da se polako raspadaju sami od sebe. To je nešto na šta se ne može uticati i problem je svih geoloških muzeja.
„Kada govorimo o mogućim opasnostima koji nam prete od minerala, na primer, element olovo nije opasan; ali, kada se pojavi u vidu minerala koji imaju oblik izuzetno tankih iglica, eto opasnosti. Vlakna se mogu udahnuti, zabosti u meka tkiva respiratornog sistema i izazvati različita oboljenja.
Nije hemijski sastav ono što je toksično kod minerala nego je to sam način njihovog pojavljivanja. Ovo je slučaj i sa vlaknima azbesta, koja imaju mali prečnik i veoma su lagana, lebde i mogu da se udahnu. To je ono što je opasno. Ali, postoje i minerali koji su opasni sami po sebi, a dugo su korišćeni kao pigmenti u bojama. To su minerali žive (cinabariti) koji daju lepu crvenu boju - ali i oslobađaju toksična isparenja, ili arsenovi minerali, koji su skratili živote mnogih umetnika“, objašnjava dr Alena Zdravković. |
Najstarija sistematizovana prirodnjačka kolekcija u Srbiji - Zbirka barona Herdera iz 1835.godine |
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
