SAOBRAĆAJ
Saobraćaj
Svojevremeno treći u svetu !
Jedna izložba, održana krajem juna u maloj galeriji SANU, podsetila je na slavnu istoriju ovdašnjih brodograditelja, na vreme brzog tehnološkog razvoja domaće brodogradnje i decenije tokom kojih je naša sredina bila u čelu te delatnosti u svetu. Mada mala zemlja i bez izlaza na more, proizvodnjom rečnih i lučkih brodova, dala je veliki doprinos Jugoslovenskoj brodogradnji koja je u nekim trenucima bila čak i treća sila u svetu, a konstruktorska rešenja naših inženjera bila su nadaleko poznata i tražena. U istoriji srpske brodogradnje pominje se ime Grka Nikole Kefale. On je prvi na našem prostoru izgradio jedan pomorski jedrenjak. O tome svedoči zapis iz 1833, u kojem je navedeno da je „u Smederevu prošle godine nekakav iskusni majstor, engleski podanik imenom Nasta, pod nadzorom pomorskog kapetana Kefale, napravio jedan brig koji je nazvao Srbija“. Ovaj vešto ustrojeni brig, „koji je 5000 talira stajao, bezopasno prošavši ona strašna mesta Đerdapa, prispeo je još ovoga leta u Carigrad“. U uverenju o poreklu broda, navedeno je da je brod dužine 80, širine 22,5 i dubine 12 stopa, nosivosti 250 t. To je bio prvi pomorski brod koji je zaplovio pod zastavom obnovljene Srbije.
Prva brodarska društva Ono što se potom dešavalo bilo je širenje brodogradnje na obalama reka i sve veća upotreba svakovrsnih brodova za potrebe prevoza roba i ljudi. Tome su doprinela i dva sultanova fermana, izdata 1835. i 1838, kojima je Srbiji dato pravo da njeni brodovi nose srpsku zastavu celim tokom Dunava i po Crnom moru. Javljaju se i brojni domaći brodovlasnici; flota Miše Anastasijevića, već polovinom 19. veka broji 73 broda, a braća German počinju da grade plovila koji se mogu koristiti i kao ratni brodovi. Godine 1850. pokrenuta je akcija uspostavljanja plovidbe parnim brodovima. Ipak, u to vreme dva naručena parna broda napravljena u Engleskoj nisu zaplovili našim rekama jer su se tome isprečile austrijske carinske zabrane. Ovo je uslovilo da se pokrene inicijativa za podizanje brodarske radionice u Beogradu, po uzoru na evropska brodogradilišta i sa osloncem na uvoz čeličnog materijala i parnih mašina iz Engleske. To je i vreme kada je Austrija svim silama nastojala da zakoči ili bar uspori ostvarenje ovih namera u čemu je dugo uspevala sprečavajući plovidbu Dunavom, tada jedinim izlazom Srbije i srpske robe u svet. Pošto su evropske sile iskazale veliki interes za plovidbu Dunavom, mada im je prevashodni cilj bio da značajnije prodru na Balkan i pretvore ga u svoju interesnu zonu, ta reka je 1856. proglašena za reku međunarodne slobodne plovidbe. Već naredne godine najuticajniji srpski brodari (Anastasijević, Kolarac, Kumanudi...) pokrenuli su inicijativu da se osnuje domaće parobrodsko preduzeće, što se ostvarilo tek 1888. kada su tri parna propelerna broda postala deo Prvog srpskog lokalnog parobrodskog društva.
Potiskivači i barže za neregulisane reke
U drugoj polovini 1975. Iračka državna transportna kompanija raspisala je međunarodni konkurs za isporuku 167 plovnih objekata koji bi poslužili za otvaranje rečnog transporta na neregulisanoj i plitkoj reci Tigris, na potezu od luke Basra do Bagdada (756 km). Između 107 firmi iz sveta koje su učestvovale na konkursu posao je dobila Udružena rečna brodogradnja SFRJ, tzv. “Dunav brod”, koju je zastupao “Invest-Import” Beograd. U Projektnom birou Brodogradilišta “Tito” razvijen je specijalni potiskivani sastav za neregulisane reke i plovne puteve ograničene dubine koji bi stalno radio u tropskim klimatskim uslovima sa povremenom intenzivnom pojavom olujnih pustinjskih vetrova i primesama peska u vazduhu. U toku projektovanja, posebna pažnja poklonjena je standardizaciji i organizaciji proizvodnje i kontrole gradnje velikog broja (167) različitih plovnih objekata (četiri vrste) u zadatim rokovima isporuke pojedinačnih lotova u brodogradilištima “Tito” - Beograd, “Sava” - M.Mitrovica, “B.Kidrič” - Apatin, “Begej” - Zrenjanin, ”Dunav” - Bezdan” i “V.Vlahović” - Bijela. I pored zatečenih loših navigacijskih uslova, neregulisanog rečnog toka Tigrisa, nepostojanja navigacionih karata plovnog puta i nepoznavanja istog, dva sastava potiskivač+barža uplovila su 25. marta 1977. u Bagdad. Time je, posle prekida plovidbe na tom drevnom plovnom putu koji je trajao više stotina godina, ponovo otvoren rečni plovni put u celosti za komercijalno korišćenje od ušća Šat-El-Araba u Persijski zaliv, uzvodno, rekom Tigris do Bagdada u ukupnoj dužini od 926 km (vođa projekta: Nebojša Vasiljević dipl.inž.brodarstva, konsultant: prof.dr B.Bilen dipl. inž.brodarstva, i saradnici : A.Grgić dipl.inž.brodarstva, V.Bjegović dipl.inž.brodarstva, M.Ivanovic dipl.inž.brodarstva, M.Jovičić el.teh.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
