TEMA BROJA - JOSIF PANČIĆ

Pripremio: M. R.

Dr Snežana Vukojičić, rukovodilac Herbarijuma Univerziteta u Beogradu

Pančićev herbar

Za sistematsko proučavanje biljaka, botaničar-florista nalazi najviše
obaveštenja i najboljih saveta u svojoj zbirci, herbaru.
J . Pančić

Sve što je za naučnog veka uradio i kao nastavnik Liceja i Velike škole stvorio Josif Pančić je nauci i prosveti srpskoj ostavio. Tako je i svoju veliku herbarsku zbirku od „6.000 fela“, kako kaže u jednom pismu nadleženom ministarstvu, 1860, „od postanka njenog Srbstvu nemenio“. Taj Pančićev herbar ( Herbarium Pancicianum) je te iste godine postao državna zbirka, svojina Botaničkog kabineta tadašnjeg Liceja. Danas je deo Herbarijuma Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod međunarodnim kodom BEOU na listi zvaničnih svetskih herbarijuma.

  U prvobitnom Pančićevom herbaru, svedoči njegov učenik Ž. Jurišić, bilo je „samo 80 svežnjeva sasušenih biljaka”, a skoro tri decenije kasnije, koliko je Pančić još poživeo, „282 svežnja presovanih biljaka koje su bile smeštene u 9 velikih dvokrilnih ormana”. U 270 svežnjeva, piše Jurišić, bile su razrađene samo biljke iz kola cvetonoša a u 12 svežnjeva biljke iz sva tri kola bescvetnica. U tom herbaru najvažnije su biljke iz Srbije, Crne Gore, Banata i Bugarske, koje je Pančić „lično skupio i proučio”, među kojima i veliki broj za nauku novih biljnih vrsta. „Ali u tom velikoškolskom herbaru, jedinstvenom na Balkanskom poluostrvu”, naglašava, „prikupljene su i čuvane mnogobrojne raznorodne i raznovrsne biljke evropske, neophodne za upore đ jivanje i kritičko proučavanje pojedinih rodova i vrsta" (Mitranović, Pančićev život , 1964).

Pančić je herbarijum shvatao kao važnu i nezaobilaznu instituciju pri različitim botaničkim istraživanjima zbog čega je sakupljanju i obogaćivanju svoje herbarske zbirke posvećivao posebnu pažnju. Danas samo možemo da žalimo što je sudbina Pančićevog herbara u potonjem vremenu, kako kaže dr Snežana Vukojičić, rukovodilac Herbarijuma Instituta za botaniku, „bila vrlo neizvesna” a i danas je „u potpunosti nejasna”. Kada je Pančić umro, herbar je bio smešten u Botaničkom kabinetu Velike škole a briga o njemu je bila poverena njegovom učeniku Živojinu Jurišiću. Botanička bašta je 1889. godine izmeštena s Dorćola na prostor Palilule, gde se i danas nalazi, a deset godina kasnije i Pančićeva zbirka je tu preseljena iz Velike škole.

- Pretpostavlja se da je veći deo Pančićevog herbara u toku ratova uništen i odnesen iz zemlje u inostranstvo, tako da su mnogi savremeni floristički, fitogeografski i taksonomski radovi rađeni bez konsultovanja ove zbirke koja je, iako dosta osiromašena, ipak veoma dragocena i značajna - kaže dr Snežana Vukojičić. Brojni podaci o prisustvu i rasprostranjenju biljnih vrsta u Srbiji objavljeni u Pančićevoj Flori Kneževine Srbije dovedeni su pod sumnju upravo zbog "nepostojanja" herbarskog materijala koji bi predstavljao egzaktan dokazni materijal za takve nalaze.

Dato a nije vraćeno

Pančićeva zbirka je dugo bila nesređena. A kada se 1991. godine intenzivno pristupilo tom poslu, ona je „zatečena u relativno lošem stanju” što je izuzetno otežavalo čitav poduhvat.

Primula auricula legator Josif Pančić 1871. krajnje ugrožena vrsta u Srbiji, jedini lokalitet je Veliki krš kod Bora

- Pojedinačni primerci Pančićevog herbara su se nalazili pomešani sa ostalim herbarskim materijalom kako iz naše zemlje tako i iz inostranstva. Druga velika teškoća pri formiranju baze podataka ove zbirke - navodi dr Vukojičić - bilo je samo ‘čitanje' Pančićevih etiketa i tumačenje na koji deo Srbije se odnosi podatak, pošto su podaci na etiketi šturi i nepotpuni (npr., Jezera, Beli Potok, Kriva bara, Krvave bare, Slatina, Trnava, Crni vrh).

"Pančićev herbar" ili " Herbarium Pancicianum " danas čine 162 kutije, a sadrži 743 roda vaskularnih biljaka zastupljenih u našoj flori i 15.377 pojedinačnih herbarskih listova.

- Ako uporedimo ovaj broj od 15.377 herbarskih listova sa više od 20.000 kako je Pančić naveo u pismu iz 1860. godine (a radio je još 26), to nas navodi na potvrdu da je ova zbirka dobrim delom iz nama ipak dovoljno nejasnih razloga osiromašena - kaže dr Snežana Vukojičić. - U ovoj zbirci, nedostaju mahovine, za koje znamo da je Pančić sakupljao i slao na odredbu biologu Ernestu Hampeu koji ih verovatno Pančiću nije vratio, zatim alge, gljive i lišajevi. Pančićev biograf D. Mitranović navodi da se iz Pančićeve prepiske sa Hampeom moglo zaključiti da je u Pančićevom herbaru pored mahovina bilo lišajeva i algi, naročito hara ( Characeae ). Verovatno je taj materijal Pančić poslao stranim naučnicima na determinaciju, a danas ga u njegovoj zbirci nema.

Sa snimanja dokumentarne tv emisije o Josifu Pančiću

Herbarium Pancicianum sadrži i 289 herbarskih listova sa etiketama koje su teško čitljive ili neprecizne, tako da nije moguće sa sigurnošću utvrditi o kom je lokalitetu reč, kao i 82 herbarska lista s Pančićevim etiketama, ali bez biljaka. U zbirci je prisutno 5.332 različita biljna taksona nivoa vrste i nižih sistematskih kategorija.

Novo za nauku, ugrožene vrste

Prema mišljenju dr Snežane Vukojičić, najveću vrednost Pančićevog herbara nesumnjivo predstavljaju biljke koje je on sam ili sa svojim najbližim saradnicima Robertom de Vizianijem ili Savom Petrovićem opisao kao nove taksone za nauku (tipski primerci). U zbirci se nalaze herbarski primerci za 91 takson koje je Pančić opisao kao nove za nauku. Skoro polovina ovih biljaka su priznate od strane naučne javnosti kao “dobre” vrste (npr. Allium melanantherum Pančić, Campanula secundiflora Vis. et Pančić, Eryngium serbicum Pančić, Geum bulgaricum Pančić, Ramonda nathaliae Pančić et Petrović, Ramonda serbica Pančić, Tragopogon pterodes Pančić ap. Petrović, Potentilla visianii Pančić ...).

- Ovi brojevi su svakim danom podložni promenama, s obzirom da novija taksonomska ispitivanja mogu promeniti taksonomske statuse Pančićevih biljaka. Primer za to su Linaria rubioides i Orobanche echinopis , koje su najnovijim istraživanjima dobile taksonomski status ”dobrih” vrsta.

Marsilea quadrifolia-vodena četvorolisna paprat sakupljena na Kraburmi kod Beograda od strane Pančića 1860. godine odakle je iščezla

O značaju same zbirke rukovodilac Herbarijuma veli: - Pored mnogobrojnih florističkih, horoloških i taksonomskih podataka opšteg-fundamentalnog značaja, Pančićev herbar sadrži i podatke o znatnom broju biljnih vrsta koje se danas smatraju iščezlim s područja Srbije, kao i onih čije je rasprostranjenje, pa čak i taksonomski status, netačno i neprecizno interpretiran u savremenoj florističkoj i taksonomskoj literaturi. Jednom rečju, ovaj herbar predstavlja svojevrstan dokaz o promenama u vaskularnoj flori u poslednjih 150 godina i ukazuje na nekadašnje rasprostranjenje danas ugroženih, retkih i ranjivih vrsta u Srbiji”.

U Pančićevoj herbarskoj zbirci ima i više od 250 vrsta s područja Srbije koje se nalaze na listama danas ugroženih biljaka. Sadrži i herbarske primerke 2 vrste koje su iščezle iz svetskog genofonda ( Althaea kragujevacensis Pančić - kragujevački slez i Scabiosa achaeta Pančić - pančićeva udovičica), kao i primerke biljaka koje su isčezle iz Srbije ( Achillea ptarmica L.- močvarna hajdučica, Caldesia parnassifolia (L.) Parl. - kaldezijeva vodena bokvica, Hymenolobus procumbens (L.) Nutt. - polegla grančika, Polemonium caeruleum L. - plava jasenovka, Genista nissana Petrović - niška žutilovka, Lathyrus pancicii (Jurišić) Adamović - pančićeva grahorica itd...).

- Ovaj broj nije konačan - zaključuje rukovodilac Herbarijuma - zbog mnogih sinonima koje je Pančić koristio, a i zbog toga što bi sav herbarski materijal trebalo revidirati da bi se potvrdile ili opovrgnule Pančićeve determinacije.

M. R.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja