MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 62
Planeta Br 60
Godina XI
Mart - April 2014.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

OSVAJANJE SVEMIRA

 

Pripremio: Dragan Lazarević


Zaboravljeni pioniri Mesečevih orbita

Nada u „orion“

Administracija američkog predsednika Baraka Obame prekinula je planove prethodne administracije da se, posle pet decenija, američki astronauti vrate na Mesec. Iako je time zaustavljen razvoj džinovske rakete nosača ares 5 i lunarnog modula altair, NASA ipak razvija raketu nosač SLS i kosmički brod MPCV Orion u saradnji sa evropskom agencijom ESA. Ako se sve bude odvijalo po planu, letovi ka Mesecu sa ulaskom u orbitu oko njega trebalo bi da se ostvare krajem ove ili početkom naredne decenije. Takvi letovi su davno ostvareni, pre istorijskog leta apola 11 i spuštanju na Mesečevu površinu.

Pre 45 godina (21.decembra 1968), džinovska raketa nosač saturn 5 mase oko 3000 t, visoka 111m, poletela je sa kosmodroma Kejp Kenedi. Pošto su prvi i drugi stepen obavili svoju funkciju i bili odbačeni, treći stepen S-IVB je ušao u orbitu oko Zemlje sa kosmičkim brodom apolo 8 . U komandnom modulu nalazili su se astronauti Frenk Borman, Džejms Lovel i Vilijem Anders.

Borman i Lovel su, decembra 1965, obavili let oko Zemlje u kapsuli džemini 7 u trajanju od 14 dana, a Lovel je sa Edvinom Oldrinom leteo u kosmos novembra 1966. u kapsuli džemini 12 .

Velika prethodnica misija ka Mesecu

Apolo 8 , ukupne mase 28,9 t, sačinjavali su komandni modul, tj. kapsula za posadu, i servisni modul sa pogonskim i manevarskim sistemima, izvorima električne energije, sistemima za vezu i održavanje životnih uslova. Lunarni modul nije bio dovršen. Umesto njega, na vrhu trećeg stepena S-IVB postavljen je prstenasti balastni segment LTA B mase 9 t jer su sistemi za upravljanje rakete saturn 5 bili projektovani za let sa lunarnim modulom.

Posle jednog kruga oko Zemlje, motor trećeg stepena je ponovo upaljen, postignuta je brzina od 10,8 km/s i apolo 8 je krenuo ka Mesecu. Potom se apolo 8 odvojio od praznog trećeg stepena sa LTA B ali ga je ovaj jedno vreme pratio na tzv. transfernoj Mesečevoj putanji, što su astronauti snimili kroz prozore kapsule. Posle nekoliko korekcija putanje, apolo 8 je usmeren da obavi let oko Meseca po putanji oblika izdužene osmice a S-IVB je proleteo pored Meseca i ušao u orbitu oko Sunca.

Kada se, posle tri dana, apolo 8 našao na strani Meseca suprotnoj od Zemlje, pokrenut je motor servisnog modula u trajanju od 4 min, brzina je smanjena i on je ušao u eliptičnu Mesečevu orbitu 111x312 km. Potom je usledila korekcija te putanje. Udaljenost od površine Meseca iznosila je oko 112 km a period jednog obilaska trajao je 2 sata. Astronauti su posmatrali zalaske i izlaske Zemlje za Mesečev horizont, videli stranu Meseca nevidljivu sa Zemlje i snimali mesta na površini predviđena za spuštanje narednih misija.

Apolo 8 je napravio 10 krugova oko Meseca. Tokom devetog obilaska, posada je, ponesena prizorima koje niko pre njih nije video, čitala početne redove iz Biblije, Knjige postanja, poželela srećan Božić i uputila blagoslov svima na Zemlji. Potom su pokrenuli motor servisnog modula, povećali brzinu za 1070 m/s i prešli na putanju ka Zemlji. U toku leta ka Zemlji, izvršena je samo jedna korekcija putanje. Posle odbacivanja servisnog modula, kapsula je 27.decembra ušla u Zemljinu atmosferu brzinom od 10,8 km/s, obavila atmosfersko kočenje i, otvaranjem padobranskog sistema, bezbedno se spustila na površinu Pacifika.

Borman, Lovel i Anders su se osećali dobro, velika avantura je uspešno okončana. Letom apola 8 postignuta je najveća udaljenost od Zemlje, čak 378.504 km, a to je bila i prva misija ka nekom drugom nebeskom telu. Prvobitnim planom letova na Mesec nije bila predviđena misija bez lunarnog modula; ali, pošto je LM kasnio a postojale su informacije da SSSR priprema let oko Meseca sa posadom, avgusta 1968. je, inicijativom rukovodioca NASA-e za letove sa posadom Džordža Loua, donesena odluka da se krene u misiju oko Meseca pre kraja 1968.

Sovjetska kosmička letelica zond 5 uspešno je, septembra 1968, obletela Mesec i njena kapsula se spustila na površinu Indijskog okeana gde su je čekali prihvatni brodovi. Imala je i putnike, male kornjače, insekte i neke sitnije organizme. Svi su preživeli putovanje i atmosfersko kočenje od 20 ge. Zond 6 je novembra 1968. obavio misiju obletanja Meseca, kapsula je zahvaljujući dvokratnom ulasku u atmosferu trpela podnošljivo kočenje od 6 do 7 ge, ali je došlo do dekompresije što je ubilo njen biološki sadržaj. Potom se padobranski sistem zapetljao pa je usledio razarajući udar o tle. Zond nije bio spreman za misiju sa ljudskom posadom a sledeći probni let je bio planiran za januar 1969. SAD su iskoristile priliku da prve pošalju astronaute oko Meseca, posle čega je SSSR odustao od takve misije.

Planirani i neplanirani letovi

Posle leta apola 9 i testiranja lunarnog modula u Zemljinoj orbiti, marta 1969. rukovodioci NASA-e želeli su da obave testiranje lunarnog modula u orbiti pre misije spuštanja na Mesec. Apolo 10 je 18-26. maja 1969. sa astronautima Tomasom Stafordom, Džonom Jangom i Judžinom Sernanom, posle tri dana leta ušao u orbitu oko Meseca. Tokom 31 obletanja, Staford i Sernan su se odvojili sa lunarnim modulom, prišli Mesecu na 15 km i potom ponovo spojili sa servisnim modulom. Povratak na Zemlju je obavljen bez problema. Svi članovi posade su kasnije imali priliku da ponovo lete u kosmos: Jang se spustio na Mesec u lunarnom modulu apola 16 a leteo je u prvoj i šestoj misiji šatla Kolumbija , Sernan je poslednji posetio Mesec u apolu 17 a Staford se 1975. u poslednjem apolu spojio sa sojuzom 19 u Zemljinoj orbiti.

Posle apola 10 usledile su uspešne misije spuštanja na Mesec apola 11 i 12 . Misija apola 13 aprila 1970. Je, usled eksplozije tanka sa tečnim kiseonikom za gorivnu ćeliju i gubitka snabdevanja električnom energijom komandnog modula, bila obustavljena. Posle cirkumlunarnog leta, proletevši pored Meseca bez mogućnosti ulaska u orbitu oko njega, posada je srećno vraćena na Zemlju koristeći lunarni modul za manevre i snabdevanje energijom i kiseonikom. Astronautima Svajdžertu i Hejzu to je bio prvi let u kosmos a njihovom komandantu Džejmsu Lovelu drugi let ka Mesecu i gorko razočaranje što nije mogao, kako je bilo planirano, da se spusti na njegovu površinu.

Tokom ostalih misija dva astronauta su se u lunarnom modulu spuštala na površinu a treći je ostajao u komandnom modulu u Mesečevoj orbiti, čekajući njihov povratak. Oni su tada bili „najusamljeniji ljudi čovečanstva“, pogotovo kada su se nalazili sa suprotne strane Meseca i gubili radio-vezu sa Zemljom. Majkl Kolins je, čekajući 22 sata da se vrate Armstrong i Oldrin, zaključio da kabina komandnog modula apola 11 mada zapremine 5,9 m3, deluje veoma velika kad si sam. I piloti komandnih modula apola 12 i 14 do 17 , Ričard Gordon, Stjuart Ruza, Alfred Vorden, Tomas Metingli i Ronald Evans bili su tihi heroji tih misija jer je njima pripao manje atraktivan mada vrlo odgovoran deo aktivnosti.

Misije boravka na površini Meseca su se produžavale i piloti lunarnih modula su sve duže ostajali u Mesečevoj orbiti. Ronald Evans je 73 časa bio sam u komandnom modulu apola 17 . Dvanaest astronauta su hodali Mesečevom površinom a toliko je i njih koji su bili u Mesečevoj orbiti ili su samo proleteli nad Mesecom. Džejms Lovel je jedini koji je učestvovao u dve misije leta oko Zemljinog pratioca.

Repriza posle pola veka

NASA je, razvojem kapsule MPCV Orion, pokazala da je dosledna u nameri da astronauti ponovo krenu ka Mesecu a potom i dalje. Zbog ekonomskih teškoća, NASA je našla saradnika u Evropskoj svemirskoj agenciji. Servisni modul će biti napravljen u evropskoj kompaniji „Astrium“ na osnovu ATV letelice za snabdevanje orbitalne stanice ISS . Probno lansiranje bez posade i servisnog modula kapsule orion u orbitu oko Zemlje treba da se obavi ove godine, raketom nosačem delta 4 hevi . Cilj je da se ispita pouzdanost toplotne zaštite kapsule. Ta misija poseća na letove bez posade apola 4 i 6 .

Sledeći let oriona oko Meseca planiran je za 2017. po cirkumlunarnoj putanji i bez posade. Do tada, evropski proizvođač servisnog modula treba de reši problem 500 kg veće mase u odnosu na zahteve NASA-e. Ti letovi podsećaju na razvoj „Apola“ šezdesetih godina prošlog veka, ali je u odnosu na onda sve neizvesno i pitanje je da li će se uopšte obaviti. NASA tek treba da razvije raketu nosač SLS nosivosti 70 t u nisku Zemljinu orbitu i oko 27 t ka Mesecu ( saturn 5 je mogao da ponese 118 t u nisku orbitu). Prva misija oriona sa posadom od četiri astronauta je, prema prvobitnom planu, trebalo da bude orbitalni let oko Meseca u trajanju od 14 dana, i to 2019-2021. Sada se razmatra mogućnost da to bude poseta nekom malom asteroidu koji bi automatska kosmička letelica prethodno zarobila i uvela u visoku orbitu oko Zemlje a možda i oko Meseca.

Najbliža ostvarenju je ideja o orbitalnoj stanici oko Meseca, što ne bi bilo poseban problem s obzirom na iskustvo sa ISS. Slični moduli bi pošli u Mesečevu orbitu, smene posada bi se obavljale kosmičkim brodom orion .Takva orbitalna stanica bi, osim istraživanja Meseca, uključujući i dubinsko sondiranje radio-talasima kilometarske talasne dužine, bila baza za nadgledanje robotizovanih rudarsko-tehnoloških radova na površini koje planiraju SAD, Japan i EU. Mogućnosti za to imaju i Rusija i Kina.

Dragan Lazarević

 

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» NOVE KNJIGE
Planeta Br 60
“Pilotske knjige” Zorana Modlija. Izdavač: Mladinska knjiga, Beograd,


» BROJ 62 naslovna
Planeta Br 60
Godina XI
Mart - April 2014.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA