ETIMOLOGIJA
Pripremio: M. Rajković
JUBILEJI
Ka izvorima reci
Godišnjica Etimološkog odseka Instituta za srpski jezik SANU obeležena je potkraj minule godine na uglednoj tribini Akademijine Biblioteke. Najskromnije što se moglo, izdavanjem zbornika radova koje su sami poslenici na ovoj naučnoj njivi pisali tokom svih ovih godina o samom odseku i svom glavnom zadatku - etimološkom rečniku srpskog jezika. A zaslužili su da ovaj važan jubilej obeleže, ako ne prigodnim međunarodnim naučnim simpozijumom, kakav je bio onaj u Beogradu 2006, a ono tematskim zbornikom u kojem bi se „našli radovi istaknutih slovenskih etimologa". Reč je o jedinoj naučnoj ustanovi koja se u nas sitematski i kompetentno bavi istraživanjem porekla i izvornog značenja reči srpskog jezika.
 Pre trideset godina, u vreme kada je akademik Pavle Ivić zasnovao EtimoLoški odsek, u Srbiji i u Srba nije bilo nikog ko bi se mogao nazvati etimologom. Danas nas ima, i to jedan pristojan broj sa određenim međunarodnim ugledom", podseća dr Marta Bjeletić, član autorskog tima koji priprema Etimološki rečnik srpskog jezika.
Kako se to desilo? Na ovo pitanje dr Bjeletić odgovara: „Etimološki odsek postao je i ostao velika učionica gde sta-riji obučavaju mlađe, usmeravaju ih i podstiču na što brže napredovanje u nauci, i formalno i suštinski. Stvorila se, i ostala, kao neki duh koji prožima ovaj odsek, želja da se znanja šire i produbljuju, od vlastitog obrazovnog profila ka drugim oblastima, ne samo nauke o jeziku nego i nauke uopšte jer je etimologija, kao malo koja druga disciplina, upućena na interdisciplinarnost. Za etimologa je ono što se odražava u građi kojom se bavi, rečima, zapravo sveukupnost ljudskog pogleda na svet u određenim etničkim, geografskim i vremenskim presecima, pa on u potrebnoj meri treba da bude i istoričar, i etnolog, i geograf, geolog, botaničar, zoolog, i još štošta drugo".
Na ovaj način, jer etimologija se ne uči na univerzitetskim katedrama već „u hodu" i praktično doživotno, kako je to jednom kazao A. Loma, ostvarena je vizija profesora Ivića o utemeljivanju etimoloških studija u našoj sredini. Treba, međutim, imati u vidu da se ERSJ, dosad su izašla tri toma, piše bez nekih potrebnih predradnji, jer nemamo ni valjani istorijski rečnik niti pak zbirni rečnik srpskih dijalekata. Pa i pored toga, autorski tim, kako ističe dr M. Bjeletić, teži ka iscrpnosti, smatrajući da se ovaj posao „radi jednom za svagda".
Ugled u slavističkom svetu
U okviru projekta ERSJ do danas je odbranjeno šest magistarskih radova i tri doktorske teze. Saradnici su u proteklom periodu objavili tri monografije i više od dve stotine originalnih naučnih radova i prikaza, štampanih u vodećim domaćim i stranim časopisima, učestvovali su na mnogim međunarodnim kongresima, najčešće po ličnom pozivu, i danas uživaju zavidan ugled u relevantnim slavističkim krugovima ili, kako bi rekao prof. Remetić, stručnjaci Etimološkog odseka Instituta za srpski jezik SANU su svojim naučnim rezultatima „međunarodni jezički imenik obogatili terminom Beogradska etimološka škola" o čijem radu govori i podatak da su dve monografije saradnika ovog odseka nosioci Nagrade „Pavle Ivić", jedinog priznanja koje dodeljuje Slavističko društvo Srbije. |
Ovaj rečnik u nastajanju koji će, kako je i sam P. Ivić predviđao, neizbežno biti pisan „mnogo godina, pa i decenijama" ima u vidu barem tri kategorije korisnika: opštu publiku, širi krug lingvista srbista i najuži krug etimologa i komparativista - slavista ali i balkanologa - kojima su, kako ističe M. Bjeletić, podaci iz srpskog jezika „bitni za njihov rad na proučavanju slovenskih etimologija i balkanskih izoglosa".
„Korisne podatke mogu naći i istraživači drugih humanističkih nauka, istoričari, folkloristi, etnolozi, pravnici, psiholozi", navodi dr Bjeletić i dodaje da se ERSJ može čitati "na razne načine, i redom i selektivno, na preskok - ne baš kao Hazarski rečnik", ali zahvaljujući tehničkoj obradi odrednica različiti korisnici - laici, lingvisti, etimolozi -mogu ga koristiti na razne načine.
Prema njenom mišljenju, u potencijalne korisnike spadaju i ljudi „malo dublje intelektualne radoznalosti i otvorenosti" („sladokusci", kako ona veli) koji u sadržaju ovog rečnika, čitanog na bilo koji od pomenutih načina, nalaze podsticaja za različita razmišljanja i dalja traganja, koja se ne moraju nužno ticati samo jezika u užem smislu već celokupne naše stvarnosti koju jezik odražava".
Ovakvi poduhvati daleko prevazilaze okvire nauke o jeziku, oni se ugrađuju u same temelje svake nacionalne kulture. „Kroz dobar i iscrpan etimološki rečnik može se sagledati kako ono što joj je svojstveno tako i mnogostrukost i složenost njenih veza sa drugim kulturama", kažu autori ERSJ.
Kada ERSJ bude okončan, srpska nauka dobiće delo koje će popuniti ogromnu prazninu u proučavanju srpskog jezika, "ostvarujući doprinos koji svetska slavistička nauka ima pravo da očekuje od nas" (P.Ivić).
M. Rajković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
