MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 61
Planeta Br 60
Godina XI
Januar - Feb. 2014
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

 

Pripremio: Oliver Klajn


Rudna bogatstva istočne Azije

Istok bez Zapada

Kina je prva u svetu po proizvodnji uglja, zlata i čelika, a i kada je reč o pojedinim retkim mineralima. Mana kineskog rudarstva je nedostatak metalurškog uglja koji se koristi u proizvodnji koksa i koji je neophodan čeličanama. Nedostatak predstavljaju i nedovoljne rezerve nikla. Osim što je među vodećim proizvođačima, najmnogoljudnija zemlja je u vrhu i kada je reč o potrošačima ovih resursa.

Skoro polovina potrošnje termalnog uglja u svetu otpada na Kinu. Kod gvozdene rude taj procenat iznosi 58%, što znači da se skoro tri petine svetskih rezervi rude gvožđa koristi u Kini. Slično je i sa niklom kojeg ima na severozapadu zemlje, u istočnim i južnim u provincijama, što pokriva nešto više od desetog dela ukupne potrošnje nikla.

Na tržištima širom sveta uočen je manjak koncentrata bakra što je njegova najosnovnija forma. U Kini je ovaj trend obrnut budući da proizvodnja raste usled unapređenja rada domaćih topionica. Domaći rudnici bakra namiruju 30 % potreba za koncentratom ovog metala.

Rude gvožđa nema dovoljno pa je uvoz neizbežan. Situacija je bolja sa sirovim gvožđem pošto čak 57 % sirovog gvožđa u svetu nastaje u Kini a sirovog čelika 45 %. Rast proizvodnje čelika je u poslednje vreme usporen.

Prošle godine, u regionu Šinđang nađene su velike rezerve nikla, bakra i kobalta. Timovi geologa i stručnjaka otkrili su na obodu pustinje Taklamakan više od milion tona nikla, 220.000 t bakra i 60.000 t kobalta.

Najveća topionica bakra u zemlji je Điangsi bakar, osnovana 1979. godine u jugoistočnoj provinciji Điangsi. Osim topljenja i proizvodnje metala iz rude, vrše se iskopavanja rude i rafiniranje, odnosno pročišćavanje sirovina. Godišnje se proizvede 340.000 t bakra. Osim proizvoda sa primesama bakra, tu su i oni koji se skoro u potpunosti sastoje od ovog metala kao što su bakreni štapovi, katode i žice.

Više od cele EU

U Kini je 1999. osnovano udruženje za gvožđe i čelik koje okuplja 119 članova i ima veliki značaj za napredak ove industrije. Izuzetan uzlet postignut je poslednih decenija sa industrijom čelika. U prvoj polovini 20. veka postrojenja koja su inače bila slabog kapaciteta uništena su u ratovima. Tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada su napuštene ideološke dogme, došlo je do osetnog rasta proizvodnje.

Država je vlasnik giganta “Baostil”, četvrtog najvećeg proizvođača čelika u svetu. Tokom godine proizvedu preko 42 miliona tona. Zapošljava preko 130.000 radnika. Godišnja zarada iznosi preko 20 milijardi dolara. Sedište firme je u poslovnom kvartu Šangaja, a snabdevaju automobilske kompanije poput “Audija”, “Dženeral motorsa”, “Folksvagena” i “Forda”.

Ipak, najveći proizvođač u zemlji i treći u svetu nalazi se na severoistoku. U prestonici provincije Hebei, Šiđiadžuangu je sedište “Hebei” kompanije za čelik i gvožđe. Nastala je pre pet godina, spajanjem tri manje kompanije u državnom su vlasništvu. Danas proizvedu više od 47 miliona tona čelika godišnje.

Najveća u ovoj oblasti bila je “Vuhan korporacija za gvožđe i čelik”. Postoji od 1958. Vuhan je inače grad sa preko deset miliona ljudi. Glavni je grad Hubei, gde se godišnje proizvede oko 10 miliona tona gvožđa i isto toliko čelika. Kina je prošle godine proizvela četiri puta više čelika od cele EU - ukupno 683 miliona tona. Ali , i veliki je uvoznik, zavisan od cena ove rude na berzama zapada.

Ugalj i CO2

Dve trećine električne energije dobija se iz elektrana na ugalj, koji je veoma važan i za industriju. Po rezervama uglja, Kina je treća u svetu, iza SAD i Rusije. Najviše uglja ima na severu i severozapadu ove države što je velika smetnja za snabdevanje priobalnih gradova sa mnogo stanovništva. Za visoko mesto u svetu po proizvodnji ove sedimentne stene najzaslužnija je severna provincija Šansi, gde je utvrđena trećina svih kineskih rezervi.Tamo je i najviše kompanija koje se bave eksploatacijom uglja i zemnog gasa.

Vodeći proizvođač u ovoj delatnosti je “Shansi Coking”. Kod rudnika na jugu zemlje problem predstavlja višak sumpora i ugljenog pepela pa je i primena slabija. Rezerve antracita iznose 62 milijarde tona, a lignita koji se uglavnom koristi kao gorivo ima 52 milijarde tona . Najveću ekspanziju proizvodnja uglja doživljava u autonomnom regionu zvanom Unutrašnja Mongolija koji pokriva ogronmo područje na severu Kine.

Najveći rudnik za površinsku ekploataciju u ovom regionu nalazi se u mestu Haervusu. Počeo je sa radom pre pet godina. Iza rudnika stoji grupa “Šehua”, najveća kompanija za proizvodnju uglja u svetu, u vlasništvu države. Veruje se da će rudnik u Haervusu poslovati sledećih 80 godina imajući u utvrđene rezerve.

Veliku teškoću predstavljaju povećane emisije ugljen-dioksida, što je posledica stalnog rasta upotrebe uglja. Kina je prva u svetu po emisijama CO2 - skoro četvrtina izluči se u ovoj državi. Katastrofalni efekti po prirodnu sredinu i zdravlje ljudi doveli su do toga da je narodni bunt sprečio otvaranje elektrane na ugalj u jugoistočnoj provinciji Guangdong. Zato se planira reorganizacija i ukrupnjavanje u ovoj delatnosti. Broj preduzeća i kompanija biće smanjen sa oko jedanaest na četiri hiljade. Najveći teret poneće osam do deset kompanija od kojih se očekuje da će proizvesti dve trećine uglja u naredne dve godine.

Od gasa do zlata

Velika pažnja biće posvećena ekologiji i većoj energetskoj efikasnosti. Cilj je da se do 2020. dostigne da 15 % energetske potrošnje potiče od nefosilnih izvora.

Procenjuje se da Kina ima najveće rezerve gasa iz škriljaca na svetu. Skoro 90 % ovog gasa je u Sečuanskom basenu, u Tarimskoj zavali na severozapadu Kine i uz najdužu azijsku reku Jangce.

Planira se da se proizvede trideset milijardi m3 gasa iz škriljaca godišnje.

Neće biti zapostavljeno ni istraživanje prostranstava gde se rude teže nalaze. Čak 51 % bezbojnog minerala barita potiče iz Kine koji ima glavnu reč na tržištu ovog minerala koji se ekploatiše od vremena dinastije Ming.

Pre šest godina Kina je prevazišla Južnu Afriku po proizvodnji zlata za 4 t i tako postala najveći proizvođač ovog plemenitog metala. Pre toga, Južna Afrika je bila na prvom mestu duže od sto godina. I dok je u Africi došlo do krize i pada, u Kini je došlo do velikih investicija u rudnike zlata i prateću tehnologiju. Uspeh je tim veći što kineske zlatne rezerve iznose samo 7 % svetskih.Vodeći proizvođač je Kineska nacionalna korporacija za zlato a glavni rudnici u njihovom vlasništvu su u Unutrašnjoj Mongoliji i na Tibetu. U martu prošle godine došlo je do velike nesreće kada se odronila zemlja u rudniku Gjama na Tibetu. Tada je poginulo je 83 rudara.

Skupocena poluga teška 250 kg

Japan je siromašan rudama. Ugalj je veliki problem, a nesreća u Fukušimi, marta 2011. uzrokovala je zatvaranje nuklearnih elektrana u toj zemlji. Poslednje dve su prestale da rade septembra prošle godine. Negativna posledica odricanja od nuklearne energije je uvećana potrošnja uglja tako da je utrošeno 16 % više uglja nego prethodne godine, a uvezeno 11 % više. Ugalj se uglavnom uvozi iz Australije i Indonezije.

Japan je četvrti u svetu po potrošnji uglja. Proizvodnja u zemlji je u stalnom porastu još od šezdesetih godina prošlog veka. Rezerve uglja su skromne - najviše ga ima na najsevernijem ostrvu Hokaido (45 %) i najjužnijem ostrvu Kjušu (40 %). Ugalj na Hokaidu je kvalitetan, a okna široka i povoljna za mehanizaciju. Međutim, daleko su od obale i to otežava transport.

Na ostrvu Kjušu situacija je obrnuta. Lokacije rudnika su vrlo povoljne jer su mahom blizu velikih luka - ali je ugalj lošeg kvaliteta. Najveći rudnik uglja bio je “Miike”, na Kjušu. Počeci tog rudnika sežu u rani 18. vek kada je pripadao moćnoj porodici Tačibana. Ovaj rudnik ostaće upamćen po jednoj od najužasnijih rudarskih katastrofa šezdesetih godina prošlog veka: tada je od eksplozije i trovanja ugljen-monoksidom poginulo više od 450 ljudi. “Miike” je zatvoren 1997.

Na krajnjem jugu je ostrvo Iriomote. Tu je bio rudnik koji je pre Drugog svetskog rata proizvodio više od 120.000 t uglja godišnje. Zatvoren je 1960.

Kod grada Amakusa, na ostrvu Kjušu, je ugljenokop za koji se zna od ranog 18. veka. Sastoji se iz niza manjih rudnika sa malom železnicom za prenos sirovina. U Amakusi je bilo finog uglja a posebno antracita tako da se tu Japanska mornarica često snabdevala gorivom. Veruje se da danas u Amakusi postoje rezerve od oko pet hiljada tona.

U Japanu su postojala i dva značajnija rudnika bakra: Ašio na ostrvu Honšu i Beši na ostrvu Šikoku. Oba su zatvorena 1973. tako da se ova ruda danas uvozi.

Cink se obično dobija u rudnicima u kojima ima i rude gvožđa. Glavni proizvođači elektronskih komponenti od cinka su firme “Toho cink” i “Dova”, koja drži najveću topionicu cinka u zemlji i koja ulaže velika sredstva u rudnike. Planira se smanjenje izvoza proizvoda od cinka jer raste domaća potražnja za tim metalom.

Muzej zlata, odnosno rudarstva vezanog za zlato je na mestu nekadašnjeg rudnika u gradu Toi, na jugu zemlje. Sa ekspoloatacijom zlata na tom mestu počelo se u 14. veku. Dva veka kasnije imenovan je ministar zadužen za zlatne rudnike. Toi je deo poluostrva Izu, gde je nekada radilo čak 60 rudnika zlata tako da je feudalna vlast Tokugava šogunata (1600-1868) mogla da kuje zlatne novčiće.

Veće količina zlata u rudniku Toi pronađene su 1917. godine pa se radilo do 1965. Ostao je muzej u kome se može videti kako je nekad izgledao rudarski posao ali i ruda zlata iz čitavog Japana. U njemu je najveća zlatna poluga na svetu teška 250 kg.

Izolovana a poznata

Severna Koreja je bogata metalima, ali joj nedostaju električna energija i odgovarajuća mehanizacija da se to iskoristi. Na preko 80 % teritorije ove izolovane zemlje može se naći preko dvesta minerala.

Po bogatstvu u megnezitu ova zemlja je druga u svetu. Utvrđene su rezerve od čak šest milijardi tona ove rude, najviše u provinciji Čagang koja se graniči sa Kinom.

Severni Koreanci najviše minerala izvoze u Kinu i većina projekata u ovoj delatnosti sprovodi se u sadejstvu sa Kinezima. Veruje sa da ima rezerve od dvadeset miliona tona cinka, kojima upravlja državna kompanija u Pjongjangu.

Krečanjaka ima u izobilju, barita ima preko dva miliona tona, bakra skoro tri miliona a antracita četiri i po miliona tona. Glavni rudnici zlata su Daebong na severu i Sangnong u centralnom delu zemlje koji pored zlata ima i rezerve srebra, pirita, halkopirita i magnezita.

Od rudnika uglja ističe se Jikdong koji može da proizvodi milion tona uglja godišnje. Ističe se i rudnik antracita Gogeonvon.

 

Oliver Klajn

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 61 naslovna
Godina XI
Januar - Feb. 2014

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA