MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 58
Planeta Br 58
Godina X
Juli - Avgust 2013.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

 

Pripremio: Miloslav Rajković

Uz Temu broja

Savremeni velikani srpske nauke

 

Otkad se Planeta, kao magazin za popularizaciju nauke, pojavila na našoj medijskoj sceni, Tema broja i Nauka kao život među njenim nosećim rubrikama. U prvoj smo obrađivali pojedine naučne oblasti, pre svega u Srbiji ali i u svetu (astronomija, arheologija, paleontologija, matematika, jezik, pismo, arhitektura, saobraćaj, brodogradnja), institucije (SANU, Matica srpska, CERN), godišnjice (Sto godina fizike, Milutina Milankovića, Nikole Tesle), podsećali na naše velikane (Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović), pisali o antimateriji, atomu, molekulu, virusu, merenju vremena, izdavanju Srpske enciklopedije i sl.; u drugoj predstavljali vodeće srpske naučnike i istraživače iz najrazličitijih naučnih diciplina.

I u jednoj i u drugoj rubrici imali smo za sagovornike najkompetentnije znalce u svojim oblastima, sa međunarodnom reputacijom i zavidnim naučnim dostignućima. S ponosom se sećamo najpre onih koji nisu dočekali ovu našu skromnu, ali prvu okruglu godišnjicu. Među njima su sve eminentna naučna imena: nuklearni fizičar Stevan Koički (potpredsednik SANU za prirodne nauke), bilo kao sagovornik ili dragoceni konsultant u izboru sagovornika o raznim pitanjima fizike; akademik Aleksandar Marinčić (najbolji poznavalac Tesle i Pupina), lingvista svetskog glasa Milka Ivić, istoričar Čedomir Popov (Matičin predsednik), arheolog-klasičar jedinstvenih znanja prof. Aleksandar Jovanović s Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar umetnosti Miodrag Jovanović, geomorfolog Miloš Zeremski (Geografski institut SANU). Sem akademika Popova, o svima smo pisali i u rubrici Nauka kao život .

Projekat najdužeg mosta na svetu

Čuveni rimski arhitekta Đorđo de Romanis, rodonačelnik „fantastičnog neimarstva", nedavno je obelodanio projekat izgradnje mosta koji bi povezao jugozapadnu sa severoi-stočnom obalom Jadranskog mora. Ovaj most već okarak-terisan kao arhitektonska senzacija veka - mada ima onih koji ga nazivaju utopijom - bio bi dugačak oko120 km i povezivao bi gradove Ankonu i Zadar. Izdizao bi se iznad vode na prosečnoj visini od 40 m. Mostom bi proLaziLi brzi vozovi u oba smera, do dvesta kompozicija na dan, a imao bi i dve trake autoputa. Osim kao saobraćajnica, most bi bio i osnova za gasovod, naftovod i teekomunikacione veze. Radni naziv projekta „Luk i strela" ukazuje na budući izgled ove neverovatne zamisli: most bi bio oslonjen na uske stubove koji bi izranjali iz mora a koristio bi energiju sunca, talasa i vetra za osvetjenje i druge potrebe.
(Planeta 17, mart/apriL 2006)

A pored pomenutih, tu Planetinu galeriju naučne misli u Srba druge polovine prošlog i početkom ovog veka, čine: Nikola Tasić (praistorijska arheologija), Fedor Mesinger (meteorologija), Dragan Micić (endokrinologija), Vidojko Jović (petrohemija), Petar Vlahović (etnologija), Nikola Hajdin (tehničke nauke), Đorđe Zloković (građevinarstvo), Ljubiša Kočinac i Gradimir Milovanović (matematika), Georg Džukić (herpetologija), Marko An]elković (genetika), Bogdan Šolaja (hemija), Milan Damnjanović (nanofizika), Vladimir Stevanović (botanika), Ljiljana Blagojević (istorija i teorija arhitekture), Aleksandar Loma (etimologija, klasične nauke), Miodrag Čolić (imunobiologija), Milorad Ekmečić (opšta istorija novog veka), Đorđe Šijački (teorijska fizika), Ljubodarg Dimić (istorija Jugoslavije), Predrag Piper (slovenska lingvistika), Slobodan Remetić (dijalektologija), Miljenko Perić (kvantna hemija), Zoran Knežević (astronomija)... Svi su višestruko zaslužili da se o njima čuje, govori i piše. U izboru imena dragocenu pomoć pružali su nam akdemik V. Jović, kao dopisni član, urednik sajta i Biltena Akademije, i njeni istaknuti bibliografi Gordana Radojčić Kostić (šef Bibliografskog odeljenja SANU) i Biljana Jovanović.

Ovom pomalo svečarskom prilikom odlučili smo se da neke od njih kroz neku vrstu ankete ponovo izvedemo na scenu. Svima smo postavili ista pitanja. Većina se odazvala našem pozivu, pojedini su nam uputili izvinjenja što su ih neodložne obaveze u tome sprečile (M. Anđelković, V. Jović) a do retkih možda naši pozivi nisu ni stigli. Evo postavljenih pitanja:

Šta je u poslednjih deset godina, kod nas i u svetu, posebno obeležilo oblast(i) Vaših naučnih i stručnih interesovanja (istraživanja, otkrića, saznanja, nove teorije i metodološki pristupi, naučne konferencije etc)?

U kojim ste najznačajnijim naučnim projektima, proučavanjima, istraživanjima) učestvovali i kakvi su krajnji rezultati tog rada, njihov odjek i recepcija u stručnoj javnosti, naučnoj periodici ?

Št a smatrate svojim najvrednijim prinosom nauci uopšte a posebno u navedenom razdoblju ?

Istoričar Radovan Samardžić je za života podsećao kako su nekada malom Srbijom koračali veliki ljudi (J. Pančić, S. Novaković, J. Cvijić, J. Žujović, S. Lozanić, T. Đorđević, M. Petrović, M. Milanklović). Imamo i danas velikih ljudi, oni su tu pored nas, vredni, tihi i nenametljivi, ali ih mi ne vidimo. Prispeli odgovori na našu radost, na najlepši način potvrđuju to zapažanje. I u nauci imamo s kime da se ponosimo.

 

Anketu vodio i priredio: Miloslav Rajković

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 58 naslovna
BROJ 58 naslovna
Godina X
Jun - Juli 2013.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA