MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 58
Planeta Br 56
Godina X
Juli - Avgust 2013.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Pripremila: Gordana Tomljenović

otohirurg ass.dr sci.med Ljiljana Čvorović

Slušni implant BAHA

Nema nerešivog problema sa sluhom

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, gotovo svaka osoba sa problemom sluha može dobro da čuje. Uz pomoću BAHA sistema mogu se rehabilitovati i oni pacijenti kod kojih nijedna druga metoda nije dala rezultate, kaže za "Planetu" otohirurg ass.dr sci.med Ljiljana Čvorović, saradnik Bel Medic-a

Ljiljana ČvorovićGotovo neprestano smo okruženi najrazličitijim zvucima pa je teško i zamisliti život u tišini. Ipak, pokušajmo da zamislimo život bez muzike, na primer? Bili bismo lišeni ne samo onih prijatnih tonova koje volimo uvek iznova da čujemo, već i obilja emocija koje oni pobuđuju. Kod osoba sa gubitkom ili oštećenjem sluha to je samo jedan od hendikepa, zato što ovo čulo uslovljava i međusobnu komunikaciju i odnose među ljudima, značajno je za bezbednost i osećaj ravnoteže u prostoru, i presudno za kvalitet života uopšte.

Već duže od veka čovek se, rešavajući probleme sa sluhom, pomaže slušnim aparatima. Otorinolaringolog i otohirurg ass.dr sci.med Ljiljana Čvorović, saradnik Opšte bolnice Bel Medic , navodi da savremene tehnologije, osavremenjivanje slušnih aparata i razvoj hirurških tehnika omogućavaju da gotovo svaka osoba sa problemom sluha - ako se otkrije na vreme - može dobro da čuje, ali da se pomoću sistema BAHA mogu rehabilitovati i oni pacijenti kod kojih nijedna druga metoda nije dala rezultate. BAHA je, naime, slušni aparat za koštano provođenje zvuka koji se hirurški ugrađuje u kost iza uva i na taj način pomaže pacijentu da čuje.

Koštana provodljivost zvuka

Fizičku komponentu čula sluha kod čoveka čine uvo (spoljašnje, srednje i unutrašnje), nervni putevi i centri u kori velikog mozga. Srednje i unutrašnje uvo nalaze se u šupljinama kosti glave, pri čemu je ključni deo unutrašnjeg uva takozvana kohlea, spiralno (pužasto) telo, opremljeno slušnim receptorima i dominantno je za percepciju zvuka. Prirodni put prenosa zvuka od spoljašnjeg ka unutrašnjem uvu vodi preko vazduha i preko kosti. Zvučni talasi se u unutrašnjem uvu pretvaraju u električne signale koje kohlearni nerv šalje ka mozgu, gde bivaju „dešifrovani" kao osećaj sluha.

Poremećaj percepcije zvuka može biti uzrokovan oštećenjem bilo kog dela slušnog aparata. Patološkim procesom može biti pogođeno spoljašnje, srednje ili unutrašnje uvo, slušni nerv, slušni putevi ili slušni centri. Oštećenja sluha mogu biti vezana za nasleđe ili stečena u toku života; mogu biti uzrokovana poremećajima u razvoju uva, ili mogu biti posledica zapaljenja u uvu, otoskleroze, različitih povreda i tumora. Sluh slabi i sa starenjem.

BAHA u svetu i u Srbiji

Sistem BAHA u svetu se primenjuje već 35 godina, u pojedinim slučajevima kao jedini način rehabilitacije sluha. U Evropi je u upotrebi od 1977. godine, sa do sada oko 80.000 korisnika.

U Srbiji su prve BAHA operacije izvedene 2011.godine. Sredstva RFZO su tada bila odobrena samo za najmlađe pacijente, te su prve operacije rađene kod dece, u Institutu za majku i dete "Vukan Čupić", a kasnije i u KBC Zemun. Od ove godine, međutim, RFZO ne finansira ugradnju BAHA implanta, te se ove operacije izvode samo u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic.

U kliničkom smislu, oštećenja sluha se mogu podeliti na tri vrste: konduktivna (oštećena je provodljivost, ali ne i slušni nerv), senzorineuralna (oštećen je samo slušni nerv) i oštećenja mešovitog tipa (pored slušnog nerva, oštećena je i provodljivost zvuka).

U slučajevima kad je proces prenošenja zvuka vazduhom onemogućen zbog oboljenja spoljašnjeg ili srednjeg uva, pacijent slabo čuje, ali se pojačani zvuk može preneti i kroz kost. Deo unutrašnjeg uva zadužen za prijem signala prima zvučne vibracije prenete koštanim putem pa organ "čuje" na isti način kao i posredstvom vazdušne provodljivosti, a zvuk se pretvara u nervne signale i prenosi u mozak omogućujući pacijentu da zapazi zvuk. Dr Čvorović naglašava da upravo taj prirodni, koštani put prenosa pojačanog zvuka koristi i sistem označen akronimom BAHA ( Bone Anchored Hearing Aid : slušni aparat prikačen za kost).

Doživotni implant

Ugradnja BAHA sistema je hirurški postupak - u opštoj ili lokalnoj anesteziji - tokom kojeg se mali titanijumski implant ugrađuje u kost iza uva. Potom spontano dolazi do procesa vezivanja implanta za kost (osteointegracije), što obično traje oko tri nedelje. Kost ne samo da prihvata implant, objašnjava dr Čvorović, već se implant potpuno sjedinjuje s njom, i ta aktivna veza između tkiva i implanta, uspostavljena na molekularnom nivou, obezbeđuje dugoročnu uspešnost rehabilitacije sluha pomoću BAHA sistema.

Specijalna hirurška obuka

Sistem BAHA razvijen je šezdesetih godina prošlog veka u Švedskoj, a potom ga je preuzeo renomirani australijski proizvođač slušnih aparata “Kohlear” (Cochlear) koji ga je usavršio i neprestano ga osavremenjuje.

Specijalno obučen otohirurg ugradnju BAHA implanta obavlja bezbedno, brzo i kvalitetno. “Kohlear” organizuje u inostranstvu obuke za ovu vrstu hirurgije i daje stalnu podršku hirurzima koje su odabrali da se bave ovim zahvatom.

Ass.dr sci. med Ljiljana Čvorović je sertifikovani BAHA hirurg. Ona kaže da za iskusnog otohirurga obuka u kompaniji “Kohlear” nije ni komplikovana ni teška ali da obezbeđuje neophodnu dodatnu veštinu za rad sa BAHA implantom koja garantuje potpunu uspešnost tih specifičnih operacija.

Sastavni deo BAHA je i procesor za prijem i pojačavanje zvuka, koji se postavlja na nosač na implantu. Pacijent može da stavlja procesor ili da ga skida sa nosača u zavisnosti od potreba i želja, ali ga uobičajeno ne koristi tokom spavanja i kupanja (ne sme da se kvasi). Procesor je mali, diskretan i dostupan u različitim bojama, a njegove kontrole za jačinu zvuka su pristupačne i jednostavne za svakodnevno podešavanje.

Eventualne postoperativne komplikacije su minimalne i uspešno se predupređuju pravilnom hirurškom tehnikom i kasnijom redovnom higijenom kože oko implanta i nosača procesora. Pravilna higijena prevenira kožne infekcije oko implanta pa se pacijentima savetuje da u higijenskom smislu implant tretiraju kao "još jedan zub u glavi". Za tu svrhu postoje i specijalne četkice. Dr Čvorović, međutim, napominje da kod dece u ranom uzrastu, kao i kod pacijenata podvrgavanih zračenjima, može da se dogodi da sama kost u koju se ugrađuje implant nema odgovarajući kvalitet, debljinu i čvrstinu, što remeti dobro postavljanje implanta i dobru osteointegraciju koja je ključna za njegovu stabilnost. Kad je o deci reč, BAHA sistem se ugrađuje od pete godine života, kad kost najmlađih osoba dostiže potrebnu zrelost.

Vek trajanja implanta je neograničen. Procesor koji se stavlja na implant ima rok upotrebe oko deset godina i zahteva zamenu, ali to ne podrazumeva bilo kakvu dodatnu hiruršku intrevenciju. Takođe, pacijent koji ima ugrađen BAHA implant može kasnije u životu, ukoliko je potrebno, bezbedno da se podvrgava snimanju magnetnom rezonancom ili kompjuterizovanom tomografijom (skener).

Indikacije

BAHA sistem se preporučuje za primenu u slučajevima konduktivnih i mešovitih slušnih oštećenja, kao i kod jednostrane gluvoće, gde je suprotno uvo očuvanog sluha. Najčešći uzroci onih oštećenja sluha u kojima BAHA sistem omogućava da pacijent ponovo čuje jesu urođene malformacije slušnog kanala ili srednjeg uva, otoskleroza, hronično curenje iz uva (nakon operacija srednjeg uva), i jednostrana gluvoća (uzrokovana bilo akutnim gubitkom sluha, bilo povredama ili nakon operacije tumora akustičnog živca).

BAHA sistem se, ističe dr Čvorović, indikuje kod pacijenata kod kojih klasični slušni aparat ne može da pomogne. Klasični slušni aparati namenjeni su za pojačavanje zvuka koji se provodi vazdušnim putem, a određeni tipovi slušnih oštećenja se na taj način ne mogu popraviti. Standardni koštani provodnici indirektno se povezuju na kost preko kože i rade tako što vrše pritisak kroz kožu, ali to umanjuje kvalitet zvuka koji pacijent prima. BAHA sistem, međutim, omogućava direktnu koštanu provodljivost, koja obezbeđuje kvalitet zvuka daleko superiorniji u poređenju sa standardnim koštanim provodnicima, zato što zvuk nije oslabljen prolaskom kroz kožu.

 

Gordana Tomljenović

 

 

 

Kompletni tekstove sa prilozima potražite u magazinu "PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


» BROJ 58 naslovna
Godina X
Juli - Avgust 2013.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA