MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 56
Godina X
Mart - April 2013.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - Mika Petrović Alas

 

Pripremio:
Stevan Pilipović
profesor Univerziteta u Novom Sadu

Naš predak Mihailo Petrović

Profesor Mihailo Petrović Alas je umro pre sedam decenija, u svojoj 75. godini. Ne tako davno ali dovoljno da, u svetu svakodnevnih informacija, koje su uglavnom besmislene i nepotrebne, istiskujemo iz misli sećanje na jednog od najvećih naših naučnika pa tako, zaboravljajući ga, zaboravljamo i sami sebe, posebno mi matematicari.

Zašto je profesor Petrović, akademik od svoje 31. godine, toliko značajan našoj matematici i nauci uopšte?

Verujem da je srećni splet okolnosti, pored ogromnog talenta koji je sigurno morao da iskaže, doprineo da Mihailo Petrović, u svom najvažnijem segmentu obrazovanja, bude student u Parizu, prvi inostrani student na Sorboni (École Normale Supérieure), najčuvenijem univerzitetu toga doba, na kojem su predavači bili Poenkare (Jules Henri Poincaré), Darbu (Jean-Gaston Darboux), Ermit (Charle Hermite)... drug iz generacije Borel (Émile Borel) , sve sama vrhunska imena svetske nauke. U društvu najvećih matematičara u kojem je originalnost naučnog rada bila osnovno obeležje, student Mihailo Petrović je iskazao sve svoje kvalitete. Odbranivši doktorsku disertaciju 1894. godine pred komisijom Ermit, Pikar (Émile Picard), Penleve (Paul Painlevé), kao i sa već publikovanim radovima u časopisu Francuske akademije (čuveni Kontrandi), dr Mihailo Petrović je ušao u svet velikih matematičara svog vremena i napisao veliki broj značajnih radova. Ukupno je publikovao 118 naučnih radova i to u najpoznatijim časopisima tog i današnjeg vremena: Acta Mathematica, Mahtematische Annalen (Matematički anali), Bulletin de la Société Mathématique de France (Bilten Matematičkog društva Francuske), American Jounal Mathematics ... Ukupan broj svih Petrovićevih naučnih publikacija, knjiga, putopisa, članaka u novinama je višestruko veći. Njegov rezultat o određivanju prirode nula i polova rešenja linearne jednačine preko odgovarajućeg poligona, na izuzetno jednostavan i prirodan način daje opšti i kvalitetan odgovor, jeste inspiracija mnogim matematičarima u naučnom radu i u ovom vremenu u problematici koja nosi ime po Penleveu, njegovom mentoru, Penleveovi transcedenti i Penleveove jednačine .

I matematičar, i pisac, i boem…

Godine 1894. dr Mihailo Petrović je postao profesor Velike škole u Beogradu, a 1905. je bio jedan od utemeljivača Beogradskog univerziteta. Pored naučnih i nastavnih, imao je i čitav niz drugih aktivnosti. Svirao je violinu, mnoge dane je provodio u ribolovu i druženju sa alasima, bio je strastveni putnik (obišao je i Južni i Severni pol)... Profesor Mihailo Petrović Alas je bio i ribar i mislilac, i pisac i boem, ali, iznad svega, veliki matematičar, skroman i plemenit čovek. Njegove razne aktivnosti mogu da izazovu podozrenje, koliko je on intenzivno radio u nauci. A radio je mnogo. Verujem da su njegove aktivnosti van matematike bili periodi opuštanja u kojima je i dalje mislio na matematiku ili filozofiju nauke ili na praktična rešenja odgovarajućih problema. Iz njegovog algoritamskog pristupa matematičkim problemima je proizašlo značajno delo Fenomenologija koje prethodi idejama začetnika informatike Norberta Vinera. U Fenomenologiji prof. Petrović analizira opšte fenomene proizašle iz minimalnog broja osnovnih činjenica, uspostavlja zakonitosti na osnovu analogija pa tako dolazi i do konkretnih rešenja; primera radi, konstruiše hidrointegrator za računanje integrala za koji je dobio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Akademik Tomić je u svom članku o Mihailu Petroviću napisao da mu se čini da je Mihailo Petrović žurio u svom naučnom radu. Kao da je hteo da nadoknadi ogromne razlike koje su postojale u naučnom nivou zemlje iz koje je došao i svetske nauke. Moguće je da zbog toga nije imao vremena, a možda ni strpljenja, da svoje ideje do kraja razvije a što su kasnije koristili matematičari u svetskim centrima i postajali slavni sa teorijama iz kojih su izbrisani podaci o njegovim idejama. Ovde mislimo na radove iz diferencijalnih jednačina, analitičku teoriju funkcija, na već spomenutu Fenomenologiju, kao i na radove iz spektralne teorije u kojoj su sadržani koreni intervalne analize. Kao i akademiku Tomiću, i meni se čini da je uzrok njegovom možda brzom prelasku preko nekih važnih rezultata do kojih je došao to što je prof. Petrović bio usamljen, sam, nije imao odgovarajuće sagovornike ili saradnike u zemlji koji bi ga pitanjima ili u diskusiji motivisali da ide i dublje u analizi svojih važnih rezultata.

Prvi univerzitetski matematički sistem

Ali ono što sam hteo i nagovestio u prvom pasusu, i u naslovu, je nešto što proizilazi iz mentorskog rada profesora Petrovica u Srbiji i što, čini mi se, nije dovoljno poznato. U periodu do Prvog svetskog rata, kao i između dva svetska rata (učesnik je Balkanskih kao i Prvog i Drugog svetskog rata, kada je bio odveden u logor...), profesor Petrović je gotovo sam razvijao obrazovni univerzitetski matematčki sistem Srbije. Bio je jedini koji je vodio matematičke doktorate na Beogradskom univerzitetu, od 1912. do 1941. Rezultat takvog angažovanja je i za mnoge naše matematičare, matematičke naslednike profesora Petrovića, nepoznat. Oko 70 odsto matematičara (ne želim da pogrešim pa sam umanjio procenat za koji pretpostavljam da je veći) ima kao matematičkog pretka profesora Mihaila Petrovića Alasa. U mojoj matematičkoj istoriji se pojavljuju imena akademika - Mihailo Petrović, Jovan Karamata, Vojislav Avakumović, Bogoljub Stanković, svaki prethodni je bio mentor sledećem. Svi moji učenici-doktori matematike, kao i njihovi učenici-doktori, a ima ih oko 30, imaju u matematičkoj genealogiji profesora Petrovića. Pored učenika akademika Đure Kurepe, i matematičara u Srbiji koji su doktorirali u inostranstvu kod raznih mentora, kao i geometričara koji u korenu imaju profesora Danila Blanušu, veliki je broj nas koji za bliskog matematičkog pretka imamo Mihaila Petrovića.

Navedimo i imena profesora Sime Markovića, Dragoljuba Mitrinovića, Konstantina Orlova, Tadije Pejovića, Ernesta Stipanića, Petra Vasića, Nedeljka Parezanovića, Slaviše Prešića, Svetozara Milića, Zorana Ivkovića, Janeza Ušana, Dusana Adamovića, akademika Radivoja Kašanina, Miloša Radojčića, Tatomira Anđelića, Miodraga Tomića, Slobodana Aljančića, Vojislava Marića, Milosava Marjanovića, Dragoša Cvetkovića, Ivana Gutmana, Gradimira Milovanovića, Miodraga Mateljevića. Sve nas povezuje akademik Mihailo Petrović.

Kako dolikuje, imajmo ga u mislima.

Stevan Pilipović
profesor Univerziteta u Novom Sadu

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 56 naslovna
Mart - April 2013.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA