MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 54
Godina X
Novembar - Dec. 2012.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Pripremila: Gordana Tomljenović

prof. dr Darko Nožić

Infektologija - zarazne bolesti

Uvek nešto novo, nepredvidljivo

O jednoj od najdinamičnijih i najkompleksnijih grana medicine za „Planetu“ govori prof. dr Darko Nožić, infektolog, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA i konsultanta beogradske Opšte bolnice Bel Medic.

prof. dr Darko Nožić
prof. dr Darko Nožić

I ova jesen i zima će svakako biti obeležene očekivanim sezonskim ili, možda, i nekim drugačijim gripom, a tek što smo izašli iz produženog „septembarskog“ leta tokom kojeg je nekoliko sedmica vest dana bila ima li novoobolelih od groznice zapadnog Nila. Zarazne (infektivne) bolesti, a posebno one koje pogađaju veliki broj ljudi i one koje svojom iznenadnom i pretećom pojavom izazivaju opštu zabrinutost, gotovo da su svakodnevna tema u javnosti.

Za razliku od takozvanih endogenih oboljenja (sa unutrašnjim poreklom), koja su rezultat organskih poremećaja i/ili nasleđa, i medicina ih u manjoj ili većoj meri dobro poznaje, infektivne bolesti su uzrokovane tako raznovrsnim spoljnim napadačima, patogenim mikroorganizmima, da mogu da budu i potpuna nepoznanica, bar za neko vreme. Infektologija je, iz tog razloga, jedna od najzanimljivijih, najdinamičnijih i najkompleksnijih grana medicine. Upravo to je ovoj grani medicine privuklo i našeg sagovornika, pukovnika prof. dr Darka Nožića, načelnika Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA i konsultanta beogradske Opšte bolnice Bel Medic.

„Stare“ bolesti u novom ruhu

Dijapazon mikroorganizama koji izazivaju infektivne bolesti je veoma širok - od najsitnijih priona (belančevinastih oblika koji izazivaju teška degenerativna oboljenja nervnog sistema) do mikroorganizama koji mogu da budu dugački i više metara (parazitske gliste). Bakterije su posebno značajni jednoćelijski mikroorganizmi zato što čovek bukvalno „pliva“ i potpuno je njima okružen, a uzročnici su velikog broja bolesti. Kao ilustraciju, prof. Darko Nožić navodi podatke da u 1 gr zemlje ima oko 40 miliona bakterija, a da ljudski organizam naseljava 10 puta više bakterija nego što je humanih ćelija. Bakterija se, dakle, ne treba plašiti, jer su one u najvećem broju slučajeva apatogene i ne izazivaju bolesti, osim pod određenim okolnostima. One koje naseljavaju ljudski organizam znaju da budu i veoma korisne, braneći ga od štetnih bakterija. Opšte poznat primer za to je postantibiotski poremećaj crevne (bakterijska) flore, odnosno uništenje „prijateljskih“ bakterija antibioticima, što stvara uslove za delovanje patogenih bakterija koje mogu da izazovu i pseudomembranozni kolitis, veoma teško oboljenje od koga u svetu umire na hiljade ljudi.

Infekcija i infektivna bolest

Savremena infektologija se bavi i infekcijom i infektivnom bolešću, kao jedinstvenim infektivnim procesom - infekcija je lokalizovana infektivna bolest raširen (diseminovan) infektivni proces. Ranije je ova grana medicine infektivne bolesti proučavala kao sistemske ali su danas, u savremenim svetskim medicinskim udžbenicima, infektivne bolesti deo interne medicine. Infektolozi, dodaje prof. Nožić, danas učestvuju i u lečenju bolesti bubrega (urinarne infekcije), upale uha, infekcije očiju, sarađujući sa kolegama odgovarajućih specijalnosti koji poznaju anatomiju određenih organa, ali ne i uzročnike njihovih infekcija.

Virusi su izazivači velikog broja bolesti ali, za razliku od bakterija, ne mogu da egzistiraju samostalno - za život i razmnožavanje im je potrebno da parazitski prodru u ćeliju, najčešće je uništavajući. Ima, međutim, i virusa koji poput bakterija žive s čovekom i ne stvaraju mu probleme, osim u posebnim okolnostima. Virus herpes simplex -a, na primer, koji nosi gotovo svaki čovek, aktivira se u stanjima stresa i pada imuniteta, kao „groznica“ na usni. Oko 80 % ljudi nosi i citomegalovirus , bezopasan mikroorganizam, ali samo do trenutka kad domaćin oboli od neke teške bolesti i/ili doživi drastičan pad imuniteta. U izazivače infektivnih bolesti spadaju i protozoe (najjednostavnije životinje koje izazivaju malariju, toksaplazmoze, lajšmanioze i dr.) i gljivice (ima ih 70 hiljada vrsta i uglavnom izazivaju promene na koži).

Prof. Nožić dodaje da svaka „nova“ infektivna bolest koja se periodično pojavljuje najčešće potiče od nekog starog uzročnika koji je samo promenio ruho. Virusi i bakterije se menjaju, stalno se prilagođavajući uslovima spoljne sredine, pa se događa da se ponovo aktiviraju nakon 15 ili 20 godina. U poslednje tri decenije su se, tako, javili hepatitis C (1989. godine nepoznata bolest čije dijagnostikovanje započinje u poslednjoj deceniji prošlog veka), „ptičji“ grip , SARS (sindrom ozbiljne respiratorne ugroženosti)... Sve su to primeri bolesti izazvanih izmenjenim a ne novim virusima, ali u trenutku kad se javljaju one su nepoznanica.

Infektologija se neprestano menja, kaže prof. Darko Nožić, koji se tom granom medicine bavi već 30 godina, ali svakih pet do šest godina doživi nešto sasvim novo. Seća se pojave HIV -a, 1984. godine, kad je zabeležen prvi takav slučaj u ondašnjoj Jugoslaviji. U kliničkoj praksi je to bio gotovo revolucionaran događaj. Naš sagovornik je ubrzo nakog toga polagao specijalistički ispit, ali u udžbenicima infektologije tada nije bilo informacija o HIV -u. Današnji studenti o toj bolesti moraju da znaju sve što se o njoj u međuvremenu saznalo, a materijala je puno, čitavo jedno udžbeničko poglavlje. I Lajmska bolest je pre tri decenije bila malo poznata, a danas se o njoj govori ne samo u sezoni krpelja već, zbog njenih posledica, tokom cele godine, i u javnosti, i na brojnim medicinskim simpozijumima i kongresima.

Infektologija neprestano menja svoju sadržinu jer su mnoge zarazne bolesti iskorenjene (variola vera , poliomijelitis ...), ali javljaju se „nove“ i nove. Nove se, zapravo, pojavljuju i sa napretkom medicine u tom smislu što svaki medicinski prodor istovremeno može da prati i pojava novih rizika. Primer za to je razvoj transplantacione hirurgije, koja je veliki medicinski korak napred. Pacijenti sa transplantiranim organima dobijaju vrlo jake lekove koji odbacivanje presađenog organa sprečavaju drastičnim snižavanjem imuniteta. Ta činjenica je uzrok pojave takozvanih oportunističkih infekcija, izazvanih različitim inače prijateljskim mikroorganizama koji normalno žive u ljudskom organizmu, ali ih poremećaj imuniteta pretvara u uzročnike vrlo opasnih, često životno ugrožavajućih infekcija. Sličan slučaj je i sa antibioticima - razvoj farmaceutske industrije je rezultirao otkrivanjem moćnih antibiotika koji su neke bolesti potpuno iskorenili, ali su, sa druge strane, izazvali otpornost pojedinih mikroorganizama i doveli do pojave „superbakterija“, kojima nema leka.

Tropi u netropskim krajevima

Za infektologiju je nov fenomen i to što su, sa klimatskim promenama, neke tipično tropske bolesti počele da se autohtono pojavljuju i u netropskim krajevima. Prof. Nožić navodi da se redovno godišnje sretao sa par slučajeva malarije , ali je gotovo uvek bila reč o osobama koje su prethodno putovale po afričkim ili azijskim zemljama u kojima ta bolest vlada. U Grčkoj, Španiji, Italiji ili Francuskoj danas se, međutim, registruju takozvani autohtoni slučajevi malarije kod ljudi koji nisu napuštali zemlju. Klimatske promene su velike, prosečna temperatura na planeti raste za gotovo dva stepena godišnje, što i u krajevima sa nekad umerenom klimom počinje da stvara uslove za razvoj insekata, prvenstveno komaraca, koji prenose različite infektivne bolesti. Toplota i vlažnost pogoduju ovim prenosnicima zaraznih bolesti jer u takvim uslovima brže sazrevaju i duže su polno aktivni, pa ovogodišnja suša u Srbiji nije bila plodno tle za pojavu malarije .

Na žalost, pojavila se groznica zapadnog Nila , što je dokaz da se u perspektivi i kod nas može očekivati pojava tropskih bolesti. Pomenuta bolest je, inače, već pola veka karakteristična za Afriku (Ugandu). Sporadično se javlja u mnogim zemljama sveta, prethodnih godina u SAD i Evropi (u Grčkoj i Rumuniji). Prof. Nožić dodaje da o tropskim bolestima treba znati da je za njihovu pojavu neophodan prenosni lanac: izvor zaraze - insekt prenosnik - čovek. Nisu dovoljni niti su jedini „krivci“ komarci već i zarazni materijal koji oni „preuzimaju“ sa zaraženog čoveka ili iz nekog drugog izvora. U slučaju malarije , za širenje bolesti je prenosnicima neophodan plazmodijum malarije, odnosno zara ženi čovek, dok su glavni izvor infekcije za groznicu zapadnog Nila ptice, koje su ove godine nesumnjivo imale rutu i preko Srbije, te je uzročnik bolesti dospeo i na našu teritoriju.

Dijagnostika kao detektivski posao

U velikom i raznovrsnom broju uzročnika infekcija, kako se pronalazi onaj pravi? Dijagnostikovanje je u infektologiji slično detektivskom poslu i umnogome zavisi od arhive „otisaka prstiju zločinaca“ - od laboratorijskih testova koji su podešeni za veliki broj uzročnika infekcija, ali ne za sve, tako da uvek postoji veliki prostor neidentifikovanog i nepoznatog. Ni najrazvijenije svetske laboratorije često ne mogu da pomognu pacijentu sa temperaturom i groznicom - verovatno i infektivnom bolešću - ukoliko identitet uzročnika nije odranije poznat i za njega ne postoji test. Prof. Nožić je uveren da je groznica zapadnog Nila - u Srbiji „nova“ bolest - u nas verovatno postojala i ranije, ali domaće laboratorije nisu bile opremljene za njeno dijagnostikovanje. Paradoksalno, sad kad je to moguće, rezultat je, po rečima prof. Nožića, bezrazložna panika, budući da je reč o najčešće kratkotrajnoj febrilnoj bolesti sličnoj gripu koja se iskomplikuje kod 1-2 % pacijenata, uglavnom starijih ljudi sa vrlo oslabljenim imunitetom.

(Zlo)upotreba antibiotika

Takozvane superbakterije, koje ne reaguju ni na jedan postojeći antibiotik, danas su veliki medicinski problem i u svetu i kod nas, nastao na temelju neracionalne upotrebe antibiotika. Farmaceutska industrija na tom planu gubi bitku, jer bakterija može da postane rezistentna na svaki antibiotik, samo joj treba vremena, kaže prof. Nožić. Ta neracionalnost je bila posebno izražena kod nas, s obzirom na činjenicu da su se donedavno antibiotici u apotekama mogli kupiti bez recepta, što je bio jedinstven slučaj u svetu. Takođe, više od 90 % respiratornih infekcija su uzrokovane virusima, koje se ne leče antibioticima, ali se ti lekovi kod nas prepisuju za više od 50 % pomenutih stanja. Treba znati, napominje prof. Nožić, da i najjednostavniji antibiotici, koji se nalaze u apotekarskoj prodaji, imaju istu osnovu kao i najskuplji antibiotici koji se primenjuju u bolnicama, pa njihova (zlo)upotreba kompromituje i te antibiotike, namenjene lečenju najtežih oblika infekcija

Tema imuniteta kao crvena nit se provlači u svakoj priči o infektivnim bolestima. Imunitet je, prema rečima prof. Darka Nožića, ono što održava ravnotežu između sveta mikroorganizama i zdravlja čoveka. Govoreći o veštačkom imunitetu, prevenstveno vakcinaciji protiv infektivnih bolesti, prof. Nožić ističe da danas, na žalost, o tome ima dosta zabluda. U poslednje vreme se često govori o štetnosti pojedinih vakcina, ali naš sagovornik tvrdi da je mnogo veća šteta prepustiti pacijenta mogućnosti da oboli, od eventualnih štetnih efekata vakcine koji mogu da se jave tek kod jednog u deset miliona ili jednog od milion ljudi.

Veštačka imunizacija - vakcinacija - iskorenila je veliki broj bolesti. Od difterije , bakterijske infekcije koja inicijalno pogađa grlo, nekada je umiralo na stotine hiljada ljudi, ali je uz vakcinaciju bila gotovo zaboravljena. Krajem prošlog veka, sa raspadom Sovjetskog Saveza se, međutim, dogodilo da su neke od novonastalih država izmenile program vakcinacije i ukinule vakcinu protv difterije, nakon čega se bolest ponovo pojavila. Difterija i poliomijelitis su primeri bolesti čiji (bakterijski) izazivači žive u prirodi i gde je vakcinacija najbolji način da se čovek zaštiti od njih. Prof. Nožić navodi i primer zaušaka, sa kojima se nije sreo gotovo 20 godina; ali, nakon što je deo javnosti u našoj zemlji podlegao antivakcinalnoj kampanji i roditelji počeli da izbegavaju vakcinisanje dece, zauške su se kod nas ponovo pojavile. U siromašnim delovima sveta, gde vakcinacija nije dostupna, infektivne bolesti godišnje usmrte oko 15 miliona ljudi. Najviše umiru deca uzrasta do pet godina, od raznih vrsta dijareje, upala pluća, malih boginja...

Kontagiozne infektivne bolesti

Infektivne bolesti takođe mogu da budu „imitatori“ mnogih drugih bolesti, što prof. Nožić ističe govoreći o nejasnim febrilnim stanjima, specifičnom zadatku za infektologe. Brzo reagovanje, odnosno prepoznavanje mogućeg uzročnika, u takvim slučajevima ponekad može da spasi život, da spreči fatalne posledice čak i po mladog i zdravog čoveka ako je ovaj napadnut nekim smrtonosnim spoljnim patogenom. Nejasna febrilna stanja su veliki klinički problem jer je reč o pacijentima sa povišenom temperaturom kod kojih se teško može odrediti da li je febrilnost uzrokovana nekom infekcijom, malignitetom, reumatskom ili nekom drugom bolešću. Infektolozi su u takvim slučajevima pozvani da isključe ili potvrde moguću infekciju, da bi se eventualno nastavilo sa daljim traganjem za uzrokom konstantno povišene temperature.

„Podizanje“ imuniteta?

Postoji predrasuda, kaže prof. Nožić, da se imunitet može podići. Razni preparati za jačanje imuniteta, koji se nude u našim apotekama, u vrlo malom stepenu mogu da podignu prirodni imunitet, zato što je on biološki zadat i može se samo spustiti, odnosno narušiti. Nauka nije dokazala, ističe naš sagovornik, da pojedine biljke za koje se tvrdi da jačaju imunitet zaista imaju takva svojstva. Umesto toga, bazični imunitet treba održavati zdravim načinom života - pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, spavanjem. Ukoliko se dogodi da imunitet bude narušen nedostatkom sna i odmora ili stresom, ponovnim vraćanjem zdravom životnom režimu imunitet će se vratiti na normalu.

Prof. Nožić ovo opisuje zanimljivim primerom iz prakse, slučajem u kojem je registrovana Lajšmanija , smrtonosna protozoalna bolest (izazvana životinjskim mikroorganizmom) koja se teško prepoznaje, a u našem okruženju se javlja u Crnoj Gori. Pacijentu je u lokalnoj medicinskoj ustanovi dijagnostikovan malignitet, ali je on pomoć potražio i na VMA, gde su infektolozi ispitivanjima zaključili da je reč o Lajšmaniji , odredili terapiju i izlečili pacijenta. Ovaj slučaj, zabeležen pre oko 15 godina, za prof. Nožića je poseban i po tome što su on i njegovi kolege, kroz razgovor sa pacijentom, saznali da i njegova maloletna kćerka leži u pedijatrijskoj bolnici sa dijagnostikovanim malignitetom limfnih žlezda, i sa vrlo sličnim simptomima kao otac, te su proširili „istragu“ i potvrdili Lajšmaniju i kod deteta, i tako spasli dva života koja bi nelečena smrtonosna bolest svakako odnela.

Predstojeća zima podseća nas, na „obične“ zarazne bolesti, grip pre svega, i na činjenicu da ta vrsta infektivne bolesti može biti kontagiozna - može da se prenosi (sa čoveka na čoveka). Za razliku od groznice zapadnog Nila , koja jeste zarazna bolest ali se ne može prenositi, kontagiozne bolesti u javnosti često izazivaju paniku kakva je, setimo se, vladala prilikom pojave „ svinjskog“ gripa ( H1N1 ), 2009. godine. Prof. Nožić kaže da H1N1 sam po sebi nije bio klinički teško oboljenje, ali je bio vrlo kontagiozan i zahvatio je veliku populaciju. Masovnost rezultira i većim brojem težih slučajevaja, pa je u tom smislu i „običan“ sezonski grip ozbiljan problem za svaku naciju - u SAD, na primer, od sezonskog gripa godišnje umire 20.000 ljudi, uglavnom starijih, sa pridruženim bolestima i oslabljenim imunitetom.

Brojnost patogenih mikroorganizama, kontagioznost pojedinih zaraznih bolesti, stalno menjanje i rekombinovanje virusa gripa - to su samo neke od činjenica koje ukazuju na večitu borbu između čoveka i infekta, zaključuje prof. Nožić. Čovek se vara misleći da ga je pobedio - infekt se na svaki pritisak čoveka menja i uvek uzvraća udarac. Tako je bilo kroz evoluciju čovečanstva, i tako će biti i u budućnosti.

 

Gordana Tomljenović

 

Kompletni tekstove sa prilozima potražite u magazinu "PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA