MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ 47
Godina IX
Jul - Avgust 2011.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

ASTRONOMIJA

 

Pripremio: Ilijana Jakšić

Hipoteze

Hemijom do vanzemaljaca

Možda je teško pronaći vanzemaljce pošto se njihov oblik života bitno razlikuje od života na Zemlji: ne postoji DNK, nema proteina... Šta god da je u pitanju, sklonost ka hemijskom menjanju životne sredine mogla bi da rasvetli ovo pitanje

Hemijom do vanzemaljaca Život je imao bitan uticaj na hemiju Zemlje. Pre 2,2 milijarde godina došlo je do podizanja koncentracije atmosferskog kiseonika. Da je život imao sličan uticaj bilo gde drugde u Sunčevom sistemu, obilje hemikalija ključnih za opstanak, koje god hemikalije bile u pitanju, moglo bi da oda njegovo prisustvo.

Na Zemlji, ključne hemikalije, kao što su aminokiseline, postoje u relativno malom broju. Ponašaju se kao građevinski blokovi koji formiraju složene oblike. Identifikacija vanzemaljskih ekvivalenata tih hemikalija je jedini način da otkrijemo novi život - mada ne onakav kakav nam je poznat.

Da bi proverili ovu ideju, Kristof Adami, iz Kalifornije, SAD, i njegove kolege povezali su 30 eksperimenata merenja količine aminokiselina u abiotičkim sistemima, uključujući meteorite, u eksperimente laboratorijske sinteze, i uporedili ih sa 125 uzoraka uzetih iz tla, okeanskih sedimenata i vode. U beživotnim uzorcima dominirale su najjednostavnije aminokiseline, glicin i alanin. Za razliku od toga, i biološki izvori su sadržali veliku količinu složenijih aminokiselina koje su neophodne za život na Zemlji. Slična karakteristika je pronađena za karboksilne kiseline, uključujući i mravlju kiselinu. U beživotnim uzorcima preovladavale su kiseline sa najviše 30 ugljenikovih atoma, pri čemu je lanac atoma predstavljao uglavnom parni broj.

Avidijanski hemijski popis

Adami je otišao korak dalje. Uz pomoć kompjuterskog sistema “Avida”, koji koristi od 1993. godine, dobija se poseban veštački organizam avidijan, napravljen od grupe 29 jednostavnih kombinacija sastojaka analognih sa 20 aminokiselina, koje se nalaze na Zemlji. Kada je Adami izložio 350 avidijana različitim uslovima, otkrio je da su određene kombinacije uvek bile bogatije na račun drugih, stvarajući “avidijanski hemijski potpis” koji je pokazivao njihovo prisustvo. Dakle, ono što vidimo na Zemlji nije obična smicalica biologije naše planete, već univerzalni princip.

I drugi naučnici smatraju da se može ispostaviti da je navedena tvrdnja tačna. Međutim, neki upozoravaju lovce na hemijske reakcije da različiti minerali, temperature i pritisak mogu dovesti do pojave sasvim drugačijih hemijskih reakcija od onih koje se događaju na Zemlji. Utvrđivanje da li zabeleženo obilno prisustvo predstavlja abiotičku osnovu ili prisustvo života može biti varljivo. Ništa nije pouzdano i sigurno. Ima dosta nejasnoća, tvrde naučnici. Adami se slaže da ovo pitanje predstavlja veliki izazov za naučnike i dodaje da taj izazov nije nesavladiv.

Na Mars po kiseline

Tim koji stoji iza projekta ExoMars rovera, čije bi lansiranje trebalo da se dogodi 2018. godine, planira da traži aminokiseline istih srazmera. Život na Zemlji je zasnovan na aminokiselinama iste simetrije pa to može biti putokaz, pod pretpostavkom da život na Marsu podrazumeva aminokiseline!

Viktor Paro, iz Centra za astrobiologiju u Madridu, u Španiji, ima drugačiji pristup ovoj temi. Umesto rizika s jednom vrstom molekula, njihov uređaj, koji se naziva “solid 2” može da detektuje širok opseg molekula uključujući DNK i šećere. U studiji koja tek treba da se objavi, Paro je otkrio da je “solid 2” otkrio život u dve uglavnom beživotne sredine, a to su Antarktik u toku zime, a u sred leta pustinja Atakama. On sada istražuje načine da uređaj transportuje na Mars.

Sudeći prema mišljenju Kristofa Adamija, “solid 2” funkcioniše po principima koji važe za Zemlju, jer otkriva specifične nizove molekula. Ipak, on smatra da je, zahvaljujući tehnologiji, moguće modifikovati uređaj.

 

Ilijana Jakšić

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA