MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BR.44
Godina IX
Jan. - Feb. 2011.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

GEOLOGIJA

 

Pripremio: N . K .

Hladni rat i geomagnetizam

Zagonetka sa dna okeana

Amerikanci su sumnjali da su se Sovjeti odlučili na slanje raketa podmornicama pa su , sa za tu svrhu usavršenim detektorima , pročešljavali dubine Atlantika . Trake sa nalazima deponovane su u Okeanografskom institutu SAD , a šta je otkriveno od vojnih i drugih objekata , ne zna se . Što se nauke tiče , ispostavilo se da je dno Atlantika isprugano različito namagnetisanim stenama . Pruge su se pružale sa severa na jug , paralelno sa Srednjeokeanskim grebenom Atlantika . Iznenađujuće je bilo to da je svaka pruga bila drugačije namagnetisana : jednoj je pravac severa bio kao i danas ( normalno ) a susednoj je pravac severa bio okrenut ka jugu ( reversno ). Još uvek nije nađeno objašnjenje za ovakvo okretanje Zemljinog jezgra .

 

Manetske pruge preko dna Antlantika
Manetske pruge preko dna Antlantika

Magnetičnost vulkanskih stena prvi je merio Francuz Bernard Brune ( Brunhes ) na vulkanskom ostrvu Kergelen . To je mlad vulkan i magnetični minerali iz ohlađenih slivova lave , odozgo do dole , bili su upravljeni na sever .

Japansku naučnik Matujama je na slivovima lave , kod japanskog jezera Biva , obavio ista merenja . Pomenuto jezero je bilo uzgajalište slatkovodnih bisera .

Magnetske nepravilnosti Antlantika

Matujama je dobio ' pogrešne ' rezultate jer su svi uzorci bili reversni , pošto je vulkan kod jezera Biva bio nešto stariji . Umro je tražeći gde je načinio grešku pri merenju . U njegovu čast , prvi reversni hron dobio je naziv Matujama a normalni hron meren na Kergelenu - Brunes . Granica im je određena u istočnoj Africi , na mestu gde su , u vulkanskim naslagama , otkriveni tragovi prvih ljudi : čoveka , žene i deteta između njih , što je staro oko milion i osamsto hiljada godina .

Govoreći o prugastom dnu Atlantika u jednoj nedavnoj emisiji BBC ( iz serije ' Kako je nastala Zemlja '), kratko je navedeno da se mesta severnog i južnog pola smenjuju na svakih 300 hiljada godina . U stvari , te su pulsacije neujednačene a postoje i subhroni kao što je Olduvajski , iz istočne Afrike , sa tragovima prve ljudske porodice . Dalja razrada se mora prepustiti stručnjacima koji usavršavaju i dopunjuju šemu pa se ispod Brunesa i Matujame nalaze Gaus i Džilbert a potom slede uglavnom indeksi , retko kad imena , i to samo za subhrone .

Tu počinje nova priča : terenski rad - kartiranje - čiji je prvi krug u razmeri 1:100.000 završen u Evropi , uključujući bivšu Jugoslaviju . Novi krug kartiranja (1:50.000) u Srbiji je već bio započet a prvi rezultati štampani , kao npr . karta Borskog ležišta bakra , ležišta hroma Mačkat , itd . Amerikanci nisu postigli da iskartiraju Aljasku pre 80- ih godina prošlog veka pošto su , prateći geološku granicu , ' udarili ' na neočekivan tip stena . Uzorci su kao i uvek poslati u laboratorije : paleomagnetska merenja su pokazala da su te stene stvarane na ekvatoru ili južnije , u vremenu od pre dvesta i više miliona godina .

N . K .

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA