MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 40
Godina VII
Maj - Jun 2010.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

NOVE ENERGIJE

Pripremio: Vladimir Milojević

"Solarnim impulsom" oko sveta

Let bez štetnih gasova

Ideja da se za let aviona koristi isključivo solarna energija, pre samo nekoliko decenija izgledala je nerealna i praktično neostvariva. Da je neko tada tvrdio da će već na početku druge decenije 21. veka biti napravljena letelica kojom će čovek bez trunke goriva, samo pomoću energije Sunca, moći da obleti Zemljinu kuglu bez ijednog sletanja, taj bi u najmanju ruku bio posmatran kao zaljubljenik u dela Žila Verna, veoma sklon mašti.

solarna letelicaSedmog aprila ove godine, posle punih 106 godina od prvog leta aviona braće Rajt, dogodila se istinska revolucija u vazduhoplovstvu i primeni «čiste» obnovljive energije: uspešno je obavljen let letelice čije je pogonske motore isključivo napajalo Sunce - poleteo je prvi avion sa apsolutno «nultom emisijom» štetnih gasova.

Let nad jezerom

Za komandama aviona sa oznakom HB-SIA, razvijenog u okviru projekta «Solar Impulse» («Sunčev impuls»), nalazio se probni pilot iz Nemačke, Markus Šerdel. Avion je po izuzetno lepom vremenu, tačno u 10.30 poleteo iz vojne baze u Pajernu, a zatim je iznad švajcarskog jezera Nojšatel pred više hiljada posmatrača i zaljubljenika u avijaciju ponosno jedrio u vazduhu.

Pilot je testirao letelicu izvođenjem različitih manevara i figura. Maksimalna visina koju je dostigao tokom leta iznosila je 1.200 m (približno 4.000 fita), dok je njegovo ukupno trajanje iznosilo sat i 27 minuta. Posle leta, veoma raspoložen Šerdel je izjavio da je let bio izuzetno prijatan i da je protekao bez ikakvih problema. Naglasio je da je imao utisak kao da je za komandama simulatora a ne pravog aviona: «Napravljen je prvi korak i pripreme za naš konačni cilj, let oko sveta, mogu spokojno da se nastave».

Veći od „boinga“ a težak kao osrednji auto

HB-SIA je avion specifične konstrukcije na čijem razvoju je, tokom prethodnih sedam godina, radila ekipa od sedamdeset stručnjaka različitih profila. Osamdeset različitih kompanija snabdevalo je projekat odgovarajućim komponentama neophodnim da letelica bude napravljena. Izvršni direktor projekta, istovremeno i njegov suosnivač, švajcarski pilot Andre Boršberg izjavio je da nikada u istoriji nije poleteo toliko veliki a istovremeno toliko lak avion, i da je takav odnos dimenzija i mase aviona nešto potpuno novo u svetu avijacije.

Raspon krila ove letelice, za čiji su ultralaki trup i krila prilikom izrade upotrebljena specijalna ugljenična vlakna, iznosi 63,4 m, što je pet metara više od dvostrukog raspona „boinga 737-300“! Avion poseduje izuzetne aerodinamičke karakteristike i podseća na jedrilicu. Iako na prvi pogled ima nežnu konstrukciju, sposoban je da izdrži veoma velika opterećenja u vazduhu. Njegova težina sa kompletnom opremom iznosi samo 1.700 kg, od čega najveći deo odlazi na specijalne litijum-polimerske baterije - oko 400 kg.

Značaj raznih generacija baterija i fotonaponskih ćelija

Markus Šerdel i Andre Boršberg

Markus Šerdel i Andre Boršberg

Razvoj baterija novih generacija punjivih baterija izuzetnih mogućnosti (visoki kapacitet u odnosu na težinu, efikasno dopunjavanje, mala unutrašnja otpornost i pad napona, zanemariv «memorijski» efekat i sl.) uz istovremeni razvoj savremenih solarnih fotonaponskih ćelija velike pretvaračke efikasnosti i korisnog dejstva, preduslovi su za uspešno korišćenje solarne energije uopšte. Svaki sačuvani vat (W) snage Sunca puno znači. HB-SIA poseduje 12.000 fotonaponskih ćelija koje, posebnim regulaciono-pretvaračkim sistemom, pune ugrađene Li-polimer baterije. U njima se akumulirana električna energija potom koristi za napajanje četiri elektromotora snage 10 KS, koji pokreću propelere letelice.

Velika pažnja je posvećena i kokpitu aviona: korišćenjem ergonomskih komandi i instrumenata, ostvaren je veoma prisan interfejs pilota i letelice. Kada budu završena sva neophodna ispitivanja i podešavanja, HB-SIA će moći da leti više dana i noći bez prekida, prosečnom brzinom od 70km/h pri maksimalnoj visina leta od 8.500 m.

Uskoro i noćni let

Predsednik kompanije «Solar Impulse», švajcarski psihijatar Bernard Pikard, poznat po svetskom rekordu u letenju balonom ostvarenom u martu 1999. godine, kada je za 20 dana obleteo svet bez spuštanja gondole, najavio je prvi noćni let ovim avionom. On će biti obavljen narednog leta, za kada je predviđen let u ukupnom trajanju od 36 sati, bez sletanja.

Letovi koji će posle toga uslediti biće duži, između četiri i šest dana. Tokom 2011. godine planiran je prelet Atlantika, dok će kruna projekta, obilazak Zemljine lopte bez sletanja, biti realizovan tokom 2012. godine. Trajanje tog leta zasad nije moguće odrediti jer ono umnogome zavisi od meteoroloških uslova koji mogu uticati na promene maršrute.

Doprinos promociji «čiste» energije

Projekat «Solarni impuls» predstavlja izuzetan doprinos promociji čiste, «zelene» obnovljive energije, gde ne postoji emisija štetnih gasova. Njegov značaj dodatno karakteriše činjenica da se princip čiste energije promoviše upravo u vazduhoplovstvu - saobraćajnoj grani gde postoji velika emisija štetnih gasova i isparenja u atmosferu.

Ulaganja u «Solarni impuls» su relativno velika: budžet projekta iznosi 100 miliona švajcarskih franaka (oko 94 miliona američkih dolara). Značajno je što mnoge velike uticajne kompanije i ustanove podžavaju ovaj projekat, a najviše novca su do sada uložili belgijska hemijska grupa «Solvay», švajcarska fabrika satova «Omega» i nemačka Deutsche Bank. Naučnu podršku i logistiku projektu pruža Politehnička federalna škola iz Lozane koja je deo Švajcarskog federalnog Univerziteta.

Bernard Pikard naglašava da budućnost sveta u velikoj meri zavisi od sposobnosti i spremnosti čoveka da što pre počne da koristi resurse obnovljivih izvora energije. «Solarni impuls» je jasan dokaz da je to moguće već danas jer već postoje dovoljno razvijeni sistemi koji odmah mogu da dobiju svoje mesto u svakodnevnom životu, a doprinos tih novih tehnologija očuvanju prirode će u velikoj meri biti doprinos životu narednih generacija.

Vladimir Milojević

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA