MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 33
Godina VI
Mart - April. 2009.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA

Pripremio: M.J.

TEČNI KRISTALI

Tri osnovne molekularne organizacije

Ota Lemana

Tradicionalna nauka razlikuje tri osnovna stanja u kojima može postojati materija: čvrsto, tečno i gasovito. Međutim, sredinom 19. veka, naučnici su primetili da se neke supstance ponašaju neobično. Bile su raznobojne i nisu se povinovale uobičajenim optičkim svojstvima bilo kog poznatog agregatnog stanja. Vremenom su dokazi naučnika, pogotovo Nemca Ota Lemana i austrijanca Fridriha Rajnicera, dovelil do toga da bude opšteprihvaćen novi oblik materije, poznat pod imenom tečni kristal. Kao što im i ime kaže, tečne kristale karakteriše sličnost sa tečnostima i sa čvrstim kristalima. Tečnosti su izotropske i nemaju nikakav smer, dok kristali imaju jasno definisane vektore smera koji opisuju karakteristike strukture rešetke. Tečni kristali mogu imati samo jedan ili dva smera; dakle u stanju su da teku poput tečnosti, ali imaju i neke parametre slične materiji u čvrstom stanju.

Materija se može prebaciti u oblik tečnog kristala na dva načina. Prvo su naučnici otkrili da se povećanjem temperature određenih čvrstih tela ili snižavanjem temperature različitih tečnosti formira ovakvo stanje. Većina poznatih tečnih krastala nastaje na ovaj način i uglavnom se nazivaju termotropskim. Među njima se izdvajaju dve osnovne grupe: enantiotropski, koji mogu stupiti u ovo stanje i zagrevanjem čvrstog tela i hlađenjem tečnosti, i monotropski, koji u ovo stanje mogu preći na samo jedan način od ova dva. Drugi osnovni način da neka supstanca pređe u tečni kristal je uz pomoć dejstva rastvarača. Ovako proizvedeni tečni kristali se nazivaju liotropskim.

Primena tečnih kristala

Najpoznatija primena tečnih kristala je ekran od tečnih kristala (liquid crystal display – LCD). LCD ekrane je šezdesetih godina 20. veka počeo da primenjuje američki naučnik Džejms Fergason. Oni su zasnovani na interakciji tečnog kristala sa polarizovanim svetlosnim talasima i električnim poljem. Oblik LCD-a koji je najčešće u upotrebi je numerički displej sa sedam segmenata i koristi se kod ručnih i drugih satova i sličnih predmeta. Osim LCD-a, postoji veliki broj drugih primena tečnih kristala, a još ih se mnogo razvija. Na primer, optička svojstva holesteričnog tečnog kristala čine ga veoma upotrebljivim kod termometara koji menjaju boju dok se menja temperatura. Takođe, postoje „pametni prozori“ koji koriste tečne kristale i struju da promene stanje prozora, od providnog do delimično providnog uz pomoć prekidača, što omogućava privatnost bez gubitka svetlosti koja ulazi kroz prozor. Tečni kristali su takođe korišćeni kod holografije, testiranja otpornosti materijala na stres i vizualizacije radio- talasa. Oni će verovatno postajati sve važniji sa razvitkom nanotehnologije.

Tečni kristali se takođe dele na osnovu svoje bazične molekularne organizacije. Postoje tri opšteprihvaćena tipa: smektički, nematički i holesterički. Molekuli smektičkih tečnih kristala organizovani su u slojevima, koji s lakoćom klize jedni preko drugih. Među ovim slojevima, molekuli ostaju stabilni i organizovani su tako da su njihove dugačke ose paralelne u odnosu na ravan slojeva. Nematički tečni kristali su slično organizovani, jer su ose njihovih molekula takođe paralelno orijentisane; međutim, oni ne ispoljavaju slojevitost. Smatra se da holesterički tečni kristali imaju modifikovanu nematičko stanje, jer su njihovi molekuli paralelni, ali ih karakteriše neprestana rotacija pravca u kojem su molekuli složeni. Ovo neobično obrtanje često izaziva pojavu jarkih boja kada holesterički tečni kristali difraktuju svetlost.

M.J.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA