MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 32
Godina VI
Januar - Feb. 2008.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

ENERGIJA

Pripremio: J.B.

Voda ili solarne elektrane?

Skladištenje snage Sunca

Sunce je jedini neiscrpan izvor energije (osim geotermalne energije) bilo da je u obliku monsunskih oluja, atmosferskih padavina, rečnih tokova, orkanskih vetrova ili, u najjednostavnijem obliku, u vidu toplote. Ali, kako tu energiju sačuvati skladištenjem pošto, od trenutka prestanka sunčevog zračenja zbog zalaska ili zbog oblačnosti, vreme za koliko se ta energija moža skladištiti meri se satima, u najboljem slučaju danima.

solarne elektraneTokom četiri i po milijarde godina duge istorije Zemlje, Sunce je obilato snabdevalo našu planetu energijom i, preko procesa fotosinteze, stvorilo ogroman biljni i životinjski svet. Nagomilana su ogromne naslage te energije u vidu fosilnih energenata: uglja, nafte, prirodnog gasa i šumskog bogatstva.

Ali, za vreme kratke istorije od nekoliko hiljada godina, a posebno u poslednjih sto godina industrijske revolucije, čovek je uspeo da te rezreve desetkuje. Neumerena eksploatacija ovih prirodnih izvora i rasipništvo u 21. veku stvorili su problem nedostatka energije. Kako dalje?

U sve se umešala i zaštita čovekove sredine od zagađenja. Naučnici uveravaju da pojava efekta staklene bašte i veliko prisustvo CO2 u atmosferi prete da ugroze život na Zemlji! Zbog toga se čovečanstvo sve više okreće Suncu jer ono i dalje isijava velike količine energije, u proseku 4 kWh na dan po m2 Zemljine površine. Problem sa solarnom enegijom je u tome što Sunca nema preko noći i kada je oblačno. A to su delovi dana kada je potražnja za energijom najveća. Zato se i postavlja problem: kako uskladištiti tu energiju na tehnički jednostavan i ekonomski prihvatljiv način?

Najjednostavniji je način koristiti vodu koja, pored dobrih termičkih osobina - 4190 J po kg po stepenu temperature - može da se koristi i kao sanitarna voda. Sa solarnim bojlerima kapaciteta 100 l i 200 l, koji su nešto veće zapremine od klasičnih bojlera, može da se obezbedi topla voda za četvoročlanu porodicu za 2-3 dana Ozbiljniji je problem ako se želi zagrevanje kuće, recimo površine 200 m2.

Zasad postoje dva rešenja. Jedno rešenje je ponovo koristiti vodu smeštenu u razervoarima kapaciteta 10-15 m3, koji se obično postavljaju u podrume zgrada i dobro su izolovani. Drugo rešenje je korišćenje izdrobljenog kamena koji služi kao kao akumulator toplote; kamen u obliku oblutaka ili izdrobljen slaže se tako da kroz spremnik struju topao vazduh iz solarnog kolekotora i tako zagreva kamen. Na taj način je moguće obezbediti grejanje zgrade i po nekoliko dana.

Najoštriji zahtevi postavljaju se u industriji i proizvodnji električne energije, gde je potrebno uskladištiti energiju Sunca pod visokim pritiskom i na temperaturi od 500 C i više. Za ovu svrhu koriste se istopljene soli KNO3 i NANO3 i soli sličnih hemijskih karakteristika, koje imaju visoku sposobnost akumuliranja toplote - toplotni kapacitet je tri puta bolji od vode - i zatim odavanje toplote po potrebi. Pri ovakvim akumulatorima toplote mogućnost skladištenja je veoma ograničena i meri se satima, što može biti dovoljno za snabdevanje električnom energijom grada od 150.000 stanovnika.

U osnovi, solarna elektrana, preko paraboličnih ogledala, stvara vodenu paru velikog pritiska i visoke temperature, koja se zatim odvodi u toplotne izmenjivače gde para topi i zagreva soli. U noćnim satima, kada potrebe za električnom energijom porastu, odvija se obrnuti proces: istopljene soli se ponovo dovode u toplotni izmenjivač, gde se sada stvara para koja zatim pokreće parnu turbinu i generator električne energije.

J.B.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA