MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 30
Godina V
Avgust - Oktobar 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA

MESEC
Poreklo života skriveno u stenama Meseca

Džon Armstrong, naučnik sa Univerziteta Vašington u Sijetlu, sa svojim kolegama došao je do pretpostavke da su površinu Meseca mogle izbrazdati stene sa Zemlje, Marsa i Venere, pošto su se zabile u Mesec kada su sudari sa planetama, pre više milijardi godina, pokrenuli meteorske kiše. Ovo bi moglo značiti da je Mesec najbolje mesto da se traga za poreklom ranog života na Zemlji

Na Mesecu nema vremenskih i vulkanskih aktivnosti koje bi uništile stene posle udara, tako da bi istorija ranog Sunčevog sistema mogla biti očuvana baš u tim stenama. Naučnici smatraju da bi se na Mesecu moglo nalaziti oko 20 t stena sa Zemlje, raštrkanih na svakih 100 kvadratnih kilometara površine. Količina stena sa Marsa bi iznosila oko 180 kg a sa Venere do 30 kg.

Stena sa Venere bi bilo malo jer je ta planeta bliža Suncu, pa bi njene fragmente privuklo Sunce. Meteorit potekao sa Venere do sada niko nije otkrio. Te stene bi bile lako uočljive zbog veoma male količine argona u sebi, dok bi one poreklom sa Zemlje bilo teže razlikovati zbog toga što Mesec i Zemlja imaju iste otiske izotopa.

Ako lunarne misije i ne otkriju vanzemaljske fosile, biohemijski tragovi u stenama mogli bi uputiti kada je počeo život na Zemlji. Zemlju su bombardovali asteoroidi pre oko 3,8 do 4,1 milijarde godina. Kada bi se utvrdilo kada je došlo do poslednjeg velikog udara, moglo bi da se utvrdi i kada se na Zemlji začeo život.

Robotska misija koja bi tragala za stenama na Mesecu nije verovatna - to bi se pre moglo postići nekom misijom kao što je misija "Lunarni rudnik", kakvu osmišlja Kina. U međuvremenu, Armstrong i saradnici proučavaju neke od Mesečevih stena koje su na Zemlju donete "Apolo" misijama, sedamdesetih godina prošlog veka. Oni su izračunali da bi na 380 sakupljenih kg trebalo da naiđu na 2 do 3 gr materijala sa Zemlje.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA


Godišnja pretplata na"Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA