MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 29
Godina V
Jun - Jul 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

NAUKA KAO ŽIVOT

Pripremio: Miloslav Rajković

Dr Miloš Zeremski, naučni savetnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SANU

Morfo strukturno lice Srbije

Među geografima prirodnjačkog usmerenja, dr Miloš Zeremski stoji na kraju reda čije vrhove čine Jovan Cvijić, Pavle Vujević, Borivoje Milojević i Petar S. Jovanović. Učenik Jovanovićeve geomorfološke škole i Žana Trikara u Strazburu, Zeremski je obezbedio sebi časno mesto u nacionalnoj geografiji originalnim radovima iz morfostrukturne i savremene tektonske geomorfologije i geomorfološkog kartiranja.

Zadužbina Zeremski

Odlaskom u penziju 1991. Miloš Zeremski u rodnoj Turiji adaptira manju porodičnu kuću u galerijski prostor i otvara treću samostalnu izložbu („Iz Beograda je došao pun autobus mojih kolega i prijatelja, zatim iz Novog Sada, Srbobrana, bilo je vrlo lepo, svečano“, veli). Sredinom juna otvoriće Zadužbinu Zeremski sa dva legata, legat slika koje nikada nije prodavao, i legat geomorfoloških karata, knjiga, naučnih separata i drugih izdanja..

Rođen u Turiji (kod Srbobrana) 1926. u patrijarhalnoj porodici imućnih poljoprivrednika, on nije nasledio porodično imanje, iako je to bila želja dede Miloša, poznatog turijskog alasa, i oca Branislava. Seća se prote Slavka Nićina koji je govorio halasu Milošu da je njegov unuk jedinac „bistro dete“ koje treba dati „na dalje škole“. Međe porodičnog poseda, ma koliko prostrane, bile su tesne Miloševoj umetničkoj duši i ljubavi prema znanju.

- Četiri ratne godine, najlepše godine za učenje – veli - proveo sam na selu. Po završetku ratarskih poslova jedva sam čekao da uzmem knjigu u ruke.

Otkud Zeremski u Turiji? Crnjanski u Seobama (Servija se odselitsjat ne možet) kaže da je Đurđe Isakovič „u Rosiji počeo da svome imenu dodaje ,Zeremski'“. Mora da je ono bilo ugledno u toj sredini.

- Prema jednom predanju - priča dr Zeremski - Marija Terezija je reselila moje pretke iz okoline Krakova u ove krajeve a po drugom, Zeremski vode poreklo od jedne inversne migracije sa juga. Po trećem, prezime je izvedeno od nekadašanjeg grofovskog imanja „Zerem“. Nešto više podataka o familiji Zeremski daju istraživanja vladike gornjokarlovačkog Ilariona (Zeremskog). I vladika veli da Zeremski potiču iz Poljske. Vojislav Zeremski, profesor na Fakultetu organizacionih nauka, naišao je u okolini Krakova na prezime Zeremski. Verovatno su Zeremski negde iz Ukrajine ili Galicije, povezujem to i sa junakom Crnjanskog.

Po završetku viših razreda gimnazije u Novom Sadu, po programu za ratom ometene đake, Miloš Zeremski nije upisao Likovnu akademiju u Beogradu, kako je želeo, već geografiju. Dugo je razmišljao o tome šta je mogao biti razlog da bude odbijen. Jedini razlog je našao u krstićima na portretima koje je priložio prijemnoj komisiji, čiji je predsednik bio Đorđe Andrejević Kun, partizanski borac i slikar („Verovatno mi je taj detalj zatvorio vrata Akademije“).

Vrelo Pećke Bistrice u Rugovskoj klisuri. Profesor Zeremski sa studentima 1960.

Obilazeći kao student umetničke galerije, zaboravljao je da studira geografiju. Ali, mnogo češće, naučnik Zeremski potiskivao je slikara. Već kao student odlazi na terenska istraživanja i bavi se naučnim radom (za temat „Reljef sliva Begaljice“ nagrađen je od Univerziteta). Izborom teme „Reljef planine Tare“ za diplomski rad kod profesora Petra Jovanovića, tada sekretara SAN i desne ruke Aleksandra Belića, Miloš Zeremski se konačno opredeljuje za geomorfologiju. Upotpunjen, ovaj rad je Srpsko geografsko društvo kasnije štampalo kao posebno izdanje. Rad Holoceni epirogeni pokreti na jugoistočnom delu Sremske lesne zaravni (Zbornik Matice srpske, 1956) smatra svojim prvencem u seriji zapaženih radova iz morfostrukturne geomorfologije.

Tvorac novih termina

Među više od stotinu naučnih radova dr Miloša Zeremskog najznačajniji su: Sjenička kotlina – geomorfološka studija (doktorska disertacija, 1960), Geneza i evolucija pseudokraških dina (1962), Morfostrukturna podela reljefa Jugoslavije (1973), Autopiraterije rečnih tokova (1976), Tragovi neotektonskih procesa u reljefu zapadne Srbije (1983), Geomorfologija Vršačkih planina (1985), Inversni adaptacioni laktovi (1986), Geomorfološka (morfostrukturna) karta Srbije (1990), Dinamika morfostruktura niske Šumadije (1995), Morfostrukture, Dominantni oblici reljefa visoke Šumadije (2007).

U originalnim teorijskim radovima, koji se navode u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi, dr Zeremski kroz „genetsku analizu“ ističe osobenosti, ulogu i značaj morfoloških pojava, obogaćuje morfološku tipologiju i uvodi nove termine - pseudokraške doline, autopiraterija rečnih tokova, polifazne i polihrone epigenije, inversni i delimično inversni zagat, inversni adaptacioni laktovi i druge.

Prilog Karađorđevom ustanku

Kao gemorfolog, dr Miloš Zeremski je neretko rešavao krupne praktične probleme kao što su: korišćenje podzemnih voda vrela Raške za hidroelektranu Ras ili zaštita prirodnih rariteta Vršačkih planina. Njegova geomorfološka ocena je presudno uticala da se odustane od realizacije projekta prebacivanja tarskih voda u sliv Dervente, čime su izbegnute nesagledive štetne posledice. Za potrebe Zavoda za zaštitu istorijskih spomenika Srbije dr Zeremski je, 1988, ustanovio da lokalitet u Orašcu na kome je postignut dogovor o podizanju Prvog ustanka nije onaj na kome se nalazi spomen-obeležje učesnicima tog događaja, već 150-170 m nizvodno, s desne strane, u jednom fosilnom klizištu.

- Ovu tvrdnju potkrepljuje i litografija iz dvotomne knjige Konstantina N. Nenadovića, štampane u Beču 1883, na kojoj se jasno vidi prostrana površina na kojoj stoji Karađorđe sa nekoliko stotina ljudi. U ovom slučaju, istorijski i morfološki podaci se u potpunosti podudaraju - kaže Zeremski.

U studiji o „srpskom Sibiru“, Zeremski je proučio „najzabačeniji i najmanje geomorfološki poznat predeo u regionu Stare Raške“ konstatujući da je „prostrano ali plitko srednjomiocensko jezero ispunjavalo staru tektonsku udolinu“ od „Novopazarske depresije do Mokrogorsko-rzavske sinklinale“ vezujući se preko Zlatibora za Zapadno-moravsku udolinu i njeno „jezersko stanje“. U studiji o Vršačkim planinama saopštava istraživanje aktivnih endo i egzodinamičkih procesa na severnoj i južnoj podgorini i govori o njihovim ekstremno različitim i raznodobnim oblicima reljefa.

Doktor Zeremski je prvi izvršio morfostrukturnu podelu reljefa Jugoslavije, s pregledom glavnih morfostrukturnih jedinica (geomorfotekture, geomorfostrukture i morfostrukture) i ustanovio da u njemu učestvuju heterogene i polihrone a potom homogene i monohrone geomorfostrukture.

Pomoću satelitskih snimaka Zeremski daje detaljniju podelu tektonskog reljefa zapadne Srbije i izdvaja prstenaste, poluprstenaste i poluelipsaste morfostrukture, morfostrukture dinarskog pravca, uporedničkog pravca i upravne na dinarski pravac. U morfostrukturama drugog reda prikazuje morfološke osobine njihovih tipova kod pozitivnih - planinskih, a posebno kod negativnih – potolinskih, potpunije objašnjavajući ove pojmove.

Neotektonski procesi

Zeremski je sistematski istražio neotektonske procese u reljefu Srbije. Kao polaznu osnovu uzima „epicentralne seizmičke zone iznad sedmog stepena intenziteta, koristeći postojeće i novoustanovljene anomalije kod fluvijalnih elemenata, posmatranjem njihovih odnosa prema strukturi geoloških formacija i inicijalnom reljefu“ (Gavrilović, Stanković, 1991). Neke od tih anomalija je prikazao na kongresima geografa u Moskvi i Bratislavi.

U reljefu Šumadije, Zeremski je ustanovio brojne jednosmerne asimetrije kod dolina većih pritoka Kolubare i Velike Morave, na osnovu kojih dokazuje ne samo prisustvo aktivnosti tektonskih procesa nego i znatne promene koje je reljef pretrpeo od ponta do danas, što se ne podudara sa Cvijićevim shvatanjem o njegovom abrazionom poreklu.

- Cvijić je u svoje vreme - kaže Zeremski - rekonstruisao postojanje abrazionih terasa u Šumadiji (1909), a Petar Jovanović delimično revidirao i Cvijićeve i vlastite rezultate (abrazioni reljef u okolini Beograda bio je tema njegovog doktorata). Ja sam na osnovu epigenija upotpunio Jovanovićevu „reviziju“. Epigenije su indikatori da ispod otvora epigenetskih klisura ne može biti abrazionih terasa već samo fluviodenudacionih oblika.

Vredni su naučne pažnje prilozi Zeremskog iz klimatske (periglacijalne) geomorfologije (Kriogeni procesi pelistocenske periglacijalne klime) i hidrogeografije, gde se obraća pažnja na vodopropusnu krečnjačku formaciju Sjeničko-pešterske visoravni (Hidrogeografske osobine Sjeničke kotline). Zeremski je konstatovao postojanje podzemne piraterije koja delimično odvodi podzemne vode iz matičnog sliva Uvca u sliv Raške, što se pokazalo značajnim u korišćenju ovih voda za hidroenergiju. Prilog iz hidrogeografije udoline Velike i Južne Morave naveo je slovenačkog akademika Ivana Gamsa da ustvrdi: „Ako je išta primenjeno iz geografije, onda su to hidrogeografske osobine udoline Velike i Južne Morave“.

U radovima o geomorfološkom kartiranju ukazuje na prednosti ovog metoda u odnosu na klasičan metod rada na terenu i u kabinetu. Geomorfološko-morfostrukturna karta Srbije prvi put prikazuje objektivno stanje tektonskog reljefa na osnovu analize satelitskih snimaka. Zeremski je elemente njenog reljefa proučio prema pravcu pružanja, relativnoj visini, morfološkom izgledu i sastavu geoloških formacija.

Dobitnik Cvijićeve medalje

Kada je posle desetogodišnjeg asistentskog staža na fakultetu trebalo da bude biran u zvanje docenta, izglednu univerzitetsku karijeru je prekinula partijska nepodobnost („nisam tada hteo da se učlanim u Partiju kada to nisam četrdeset pete“). Da ne bi ostao „večiti asistent“, po savetu šefa katedre, prelazi u Geografski institut SANU.

Da akademik Petar Jovanović, šef Katedre za geomorfologiju, nije iznenada preminuo, nastavnička i naučna karijera Miloša Zeremskog išla bi možda i drugim putem. Tri puta je predlagan za dopisnog člana SANU (nijednom to nisu učinili geografi), ali ga je ta zaslužena čast mimoišla pa čak i kada su postojali svi „neophodni uslovi“ da se u Odeljenju prirodno-matematičkih nauka izabere jedan geograf prirodnjak. Predlog su potpisali akademici: Petar Stevanović, Atanasije Urošević, Gojko Nikoliš, Stevan Karamata i Nikola Pantić. I to govori zašto u SANU fizička geografija i geomorfologija od smrti Pavla Vujevića, Borivoja Milojevića i Petra Jovanovića nisu bile zastupljene. I zašto u Odeljenju za matematiku, fiziku i geonauke recenzije radova iz ovih geografskih disciplina pišu ljudi drugih naučnih usmerenja, geolozi i sl.

Ako se imaju u vidu naučni radovi dr Zeremskog koje je Odeljenje prirodnih nauka objavilo, i ako je objektivno iko tu, odmah iza akademika, onda je to ovaj vrsni geomorfolog lirskog doživljaja prirode, morfostrukturnih i (neo)tektonskih tajni Srbije i istančanog sluha za nova metodološka dostignuća u nauci.

Nemerljiv je doprinos Miloša Zeremskog Akademijinim ustanovama u kojima je radio (Geografski institut, Odbor za kras i speleologiju), kao i formiranju naučnog podmlatka za rad na detaljnom kartiranju Srbije, projekat koji i dalje uspešno vodi. U tome predavanju nauci, podrška supruge Branislave, koja je čitav radni vek osnovcima novobeogradske škole „Žarko Zrenjanin“ predavala geografiju, bila je često dragocena. Sin Branislav je istaknuti član glumačkog ansambla Ateljea 212.

Miloš Zeremski je dobitnik Medalje Jovan Cvijić. Smatra to najvećim priznanjem koje je kao geograf mogao dobiti. Srpsko geografsko društvo mu je tom prilikom posvetilo drugi broj LXXI sveske Glasnika.

Miloslav Rajković

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA

Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA