NEDOUMICE

Pripremio:Aleksandar Milinković

Kako je Den Braun "dekodirao" Da Vinčija

DEN BRAUNOVIH 12 PREVIDA

Mnogo je toga već napisano o dekodiranju i raskrinkavanju Braunovog “Da Vinčijevog koda”. U međuvremenu je knjiga postala hit, sa preko 25 miliona prodatih primeraka i prevoda na 44 svetska jezika. Da li je najveći deo njegove priče samo plod previše slobodne ili previše komercijalizovane mašte?

Marija Magdalena

Knjiga je 6. aprila 2003. dospela na prvo mesto „Njujork tajmsove“ liste bestselera, i na toj listi je 127 nedelja zaredom (do trenutka pisanja ovog teksta, juna 2007). U našim knjižarama je na vrhu liste već više od godinu dana. Sve je to uticalo da se ostala tri Braunova romana do sada prodaju u preko 7 miliona primeraka, što mu je donelo prihod od oko 50 miliona dolara. Pored toga, snimljen je film sa Tom Henksom u glavnoj ulozi, nastavak romana se piše, a objavljeno je bar još 20 knjiga drugih autora koje čitaocu obećavaju da će mu pomoći da ovu knjigu na neki način „dekodira“. Kardinal Tarćizio Bertone, poglavar doktrinarnog pravoverja u Vatikanu, marta 2005. je dao izjavu u ime katoličke crkve, u kojoj se roman naziva „vrećom punom laži“ i svi hrišćane pozivaju da roman ne čitaju.

Po definiciji roman je tvorevina mašte, tako da tvrdnja kardinala Bertonea naizgled može da se učini neprikladnom. Međutim, Braun u knjizi kaže: „Svi opisi umetničkih dela, arhitekture, dokumenata i tajnih rituala u ovom romanu su tačni“. U ovom „faktografskom romanu“ Braun iznosi neke krajnje zapanjujuće tvrdnje koje bi, da su istinite, dovele do revolucionarnih promena ne samo u celokupnoj hrišćanskoj religiji, nego i u većem delu istorije. Braun bi hteo da poverujemo kako je rano hrišćanstvo bilo bitno drugačije od onoga čemu su nas učili, i kako nas je velika zavera sprečila da to saznamo.

Sa bezbrojnim teorijama zavere i prikrivanja istine u "Da Vinčijevom kodu", prosečnom čitaocu je teško da razluči šta je stvarno istina. Izdvojili smo dvanaest ključnih teza u kojima se Den Braunova priča znatno razlikuje od istine.

Činjenice ili mašta?

1. ŠTA JE SIONSKI PRIORAT?

Da Vinčijev kod: Osnovao ga je francuski kralj 1099. godine da bi sačuvao tajnu o svom krvnom srodstvu i da bi je preneo svojim naslednicima.

Ono što je poznato: Priorat je bila manja grupa istomišljenika koje je 1956. godine okupio Pjer Plantar – jednom prilikom osuđen na zatvorsku kaznu – i prekrojio njenu istorijsku istinu o redu.

2. ŠTA JE OPUS DEI?

Da Vinčijev kod: Opus Dei je frakcija katoličke crkve koju je predvodio neformalno izopšteni i korumpirani sveštenik čiju su volju izvršavali kaluđeri, koji su sa ovim učenjem prihvatali i ritual samokažnjavanja.

Ono što je poznato: OD čini konzervativna grupa rimokatoličkih sveštenika, među kojima manji deo sebi svakodnevno nanosi fizički bol. Većina, međutim, živi prosečno i umereno.

3. KO NA "POSLEDNJOJ VEČERI" SEDI DESNO OD ISUSA?

Da Vinčijev kod: Nagnuta figura sa desne Isusove strane je Marija Magdalena. To pitanje već vekovima izaziva polemike.

Ono što je poznato: Većina stručnjaka tvrdi da je ova ličnost Sveti Jovan, a teza da je to u stvari Marija Magdalena nastala je tek u „Da Vinčijevom kodu“.

4. DA LI JE MARIJA MAGDALENA POSLE RASPEĆA OTPUTOVALA U GALIJU ?

Da Vinčijev kod: Zabrinuta za svoju i bezbednost deteta koje je nosila u utrobi, Marija Magdalena je napustila Svetu zemlju i doputovala u Galiju, danas Francusku.

Ono što je poznato: Ne postoji nijedan dokument koji bi to potvrdio, ali je tačno da je sačuvano nekoliko legendi. Ova potiče iz 11. veka.

5. ŠTA JE SVETI GRAL?

Da Vinčijev kod: Nasuprot ustaljenom verovanju, Sveti gral je Marija Magdalena ili, još tačnije, njena utroba sa Isusovim detetom.

Ono što je poznato: Postoje mnogi mitovi o Gralu. U većini se Gral poistovećuje sa peharom iz koga je pio Isus na Tajnoj večeri. Na Da Vinčijevoj slici taj pehar ne postoji.

6. KO SU BILI VITEZOVI TEMPLARI?

Da Vinčijev kod: Vojna formacija Priorata, stvorena da bi pribavila dokumenta koja potvrđuju istinu o Isusovom krvnom srodstvu.

Ono što je poznato: Templari su bili monaška vojna formacija zadužena da štiti hrišćanske hodočasnike na putu za Jerusalim. Istovremeno, oni su došli do nekih saznanja i artefakta, zbog čega su kasnije ostali organizovani kao poseban red ili sekta. U 14. veku su proglašeni za jeretike i počeo je njihov progon do fizičkog istrebljenja. Tajna templara do danas nije rasvetljena.

7. DA LI JE KONSTANTIN PRILAGOĐAVAO BIBLIJU U KORIST HRISTOVOG BOŽANSKOG POREKLA?

Da Vinčijev kod: Da bi smirio religiozne strasti i ujedinio Rimsko carstvo, Konstantin je organizovao sabor u Nikeji sa zadatkom da istakne da je Isus posedovao više božanskih nego ljudskih svojstava.

Ono što je poznato: Konstantin nije uticao na stvaranje novog teksta Biblije. Osnovni kanoni su već bili postavljeni, a sabor je imao obavezu da objasni kako kanoni treba da se tumače.

8. ŠTA PREDSTAVLJA JEVANĐELJE PO FILIPU?

Da Vinčijev kod: Jedno od sedam nekanonskih jevanđelja i jedino u kome se navodi da su Isus i Marija Magdalena bili venčani. Den Braun prepoznaje Marijin lik i na Leonardovoj „Tajnoj večeri“, desno od Isusa.

Ono što je poznato: Ovo jevanđelje je deo rukopisa biblioteke iz Nag Hamadija, otkrivene pedesetih godina prošlog veka. Stručnjaci, međutim, tvrde da je veza između njih bila isključivo duhovne prirode.

9. DA LI JE CRKVA RANOG HRIŠĆANSTVA UMANJIVALA ZNAČAJ ŽENE KAKO BI UČVRSTILA PATRIJARHAT?

Da Vinčijev kod: Da bi stvorila uslove u korist muškaraca, crkva je nastojala da demonizuje žene, prvo organizovanim progonom veštica kako bi se pokazalo da samo žene podležu uticaju ovih sila, a zatim javnim spaljivanjem.

Ono što je poznato: Neke žene su imale vrlo važnu ulogu u prvim danima hrišćanstva mada je crkva, kojom su uvek dominirali muškarci, povremeno pokušavala da bitno umanji njihov uticaj.

10. ŠTA JE "LINIJA RUŽE"?

Da Vinčijev kod: Pariska linija ruže predstavljala je početni meridijan za čitav svet. Njegov smer je obeležen linijom na podu crkve Svetog Salpisa.

Ono što je poznato: Linija, opšte poznata kao pariski meridijan, zaista prolazi kroz Pariz, pa i kroz ovu crkvu, mada se linija na podu sasvim ne poklapa sa pravcem meridijana.

11. KAKO JE NASTALA ŠESTOKRAKA ZVEZDA?

Da Vinčijev kod: Ona predstavlja spoj paganskih simbola za muškost (vrhovi zvezde) i ženstvenost (7 praznih polja).

Ono što je poznato: Zvezda je poznata kao Davidova zvezda, ali pre nego što je postala simbol judaizma, moguće je da je bila simbol suprotstavljenih sila.

12. DA LI U ŠKOTSKOJ POSTOJI ROSLIN KAPELA?

Da Vinčijev kod: Kapelu su 1466. izgradili vitezovi Templari da bi neko vreme u njoj počivali posmrtni ostaci Marije Magdalene.

Ono što je poznato: Kapela postoji, ali je nisu podigli Templari, sa kojima se povezuje tek u 19. veku. Ostaci Marije Magdalene nikada nisu počivali u kapeli.

Pretprošle godine, jedna ekipa arheologa na čelu sa Filipom Kopensom, autorom knjige o Kapeli, nekoliko meseci je pokušavala da pronađe bilo kakve dokaze o Mariji Magdaleni ili o Templarima, ali u tome nije uspela.

Da Vinči i Pusen

Opus Dei

Zanimljivo je da je u priči o Da Vinčijevom kodu Den Braun potpuno zanemario jednog drugog “kodiranog” slikara, Nikolu Pusena. Pusen se u “Svetoj krvi i svetom gralu”, opisuje kao neko iz samog središta velike tajne i kao neposredan nastavljač Leonardove “škole”. Jedna vest u britanskoj štampi, objavljena 2004. godine, ponovo je oživela interesovanje za Pusenov magijski opus.

Stručnjaci britanskog Nacionalnog centra za kodiranje u Blečli parku objavili su rezultate jednog od svojih istraživanja po kome je otkrivena potpuno nepoznata Pusenova slika. Prema mitskoj priči iz 1748. godine, za mermerni stub, poznat kao “Spomenik pastiru”, na staroj kući erla od Ličfilda, u Stafordšajru, veruje se da čuva šifrovanu poruku koja upućuje na mesto gde je skriven sveti Gral. Ideja o Gralu je tumačena i na drugačije načine - filozofski kamen mudrosti, na primer - ali su najuporniji tragači ipak bili oni koji veruju da je u pitanju jedna od ključnih hrišćanskih relikvija.

Ren L Sato

Kristina Lardž, direktor Centra, omogućila je korišćenje i legendarne “Enigme”, jedne od najuspešnijih mašina za dekodiranje ali - opet se ništa nije dogodilo. Oni su proučavali stub na kome se nalazi slika čuvenog mističnog slikara Nikole Pusena, ispod koje su uklesana slova D.O.U.O.S.V.A.V.V.M, koja eventualno kriju poruku o Gralu. Gospođa Lardž veruje da, poruka, ukoliko je lične prirode, tipa “For your Eyes Only”, nikada i neće biti dešifrovana.

Čitava ova priča veoma podseća na identičnu enigmu koju je Pusen ostavio svojom slikom “Pastiri”. Naime, u blizini gradića Ren le Šato, na jugu Francuske, nalazi se sarkofag sa natpisom “In Arcadia sum”, koji je identičan sarkofagu i natpisu na Pusenovoj slici. Nikada nije utvrđeno kome je grob pripadao. Prema teoriji autora knjige “Sveta krv i sveti gral”, ovo područje je u 12. veku pripadalo templarima, odnosno njihovom najmoćnijem redu, Sionskom prioratu. Red je neposredno nadzirao i čuvao najdragocenije hrišćanske relikvije koje su, po legendi, prenete u njihovo francusko utočište. Krajem 19. veka, kada su templari napustili ovo područje, tamošnji opat, Beranžer Sonijer, iznenada je došao do ogromnog bogatstva. Ispostavilo se, kaže Henri Linkoln, jedan od autora, da uzrok bogatstva nije bilo otkriće templarskog blaga već zapis na pergamentu, pronađen u oltaru crkve. Sionski priorat je doznao za otkriće i otkupio dokument za ogromnu sumu novca!

Isus umro u Francuskoj...

Rozer van der Vajden 17 v Magdal kleči

Kasnije je pergament dospeo u arhivu Nacionalne biblioteke u Parizu ali ga, iako je poznat javnosti, do danas, kao ni zapis na stubu ispod Pusenove slike, niko nije dešifrovao. Linkoln navodi da je u istraživanjima naišao i na niz neverovatnih teorija. Prema jednoj, Isus je živ skinut sa krsta, oporavljen, a potom brodom iz Palestine, zajedno sa Marijom Magdalenom, sklonjen u Francusku, gde je doživeo 74. godinu. Kada je Sonijer otkrio pergament na kojem je, navodno, zabeležena ova priča, Sionski priorat je preneo Isusove ostatke na neko drugo mesto. “Time se”, piše Linkoln, “može objasniti da je 1988. godine, kada je neko nepoznat otvorio grobnicu, u njoj pronađen samo komad papira sa nekom mapom, a da je pergament u Nacionalnoj biblioteci time izgubio prvobitan značaj.” Ono što čitavoj priči ipak daje izvesnu ozbiljnost su obe Pusenove slike. On je bio poznat kao mističar ali i kao jedan od klasika svetskog slikarstva čija platna, kao i Leonardova, nikada nisu bila “samo” remek-dela slikarstva.

Ren l Šato je malo selo na francuskoj strani Pirineja. U legendama o templarima i Sionskom prioratu, Isusovom grobu i Magdaleni, poznato je i tajnovito kao i malo mesto Perilos, za koje se takođe veruje da krije Isusov grob. Nekada je to bio bogat grad, poznat Feničanima i Rimljanima kao Reda. U 14. veku, polovina grada uništena je u ratovima, a ostatak stanovništva dotukla je kuga. Od tada je Ren l Šato samo beznačajno francusko selo. Godine 1885, za novog sveštenika došao je čovek star 33 godine, Beranže Sonijer. Bio je buntovan i nedisciplinovan i u Ren l Šato, koji se smatrao krajem sveta, poslat je po kazni.

U naredne tri godine, sudeći po računovodstvu koje je vodio, bio je siromašan čovek. A onda je, 1888. započeo opravke na crkvi. Radnici su podigli vrh oltara i otkrili da je jedan od stubova, na kojima se oltar držao, šupalj i da se u njemu nalaze tri svitka pergamenta. Pergament je bio ispisan nekom vrstom šifre. Sonijer je pokušao da je protumači. Pokazao ga je i biskupu iz Karkasona, koji ga je poslao u Pariz kod eksperata iz Sen Silpisa.

Sonijer, sada bogat čovek, odmah je seljanima izgradio planinski put i podigao toranj za vodovod. Crkvu je bogato ukrasio čudnim ornamentima, kao što je ogromni sakati đavo sa posudom svete vodice. Iznad vrata je dao da se napiše: “Užasno je ovo mesto”.

Jedine činjenice koje mogu nešto da objasne su dve slike koje je Sonijer kupio za vreme svog boravka u Parizu – Tenijeovog “Svetog Antuna Isposnika” i Pusenove “Pastire iz Arkadije”.

Naslikani đavo je prepoznat kao Asmodeus, čuvar legendarnog blaga kralja Solomona. Pretpostavljalo se da je šifrovani spis odveo Sonijera do blaga - možda blaga katara, jeretičke sekte s početka 11. veka, a čiji su poslednji sledbenici živi spaljeni 1243. godine, pošto su pobeđeni u Montsagaru. Neki su, opet, mišljenja da su bogatstvo predstavljale svete knjige.

Još uvek ostaju mnoge nepoznate činjenice. Kada je Sonijer umro, ispovedio se svešteniku, kasnije duboko uzbuđenom onim što je čuo. Sonijer je, u stvari, bio razrešen svojih dužnosti sveštenika 1910. godine, ali je i dalje nastavio da drži misu u kapeli koju je sam izgradio. Da li je Sonijer bio neka vrsta đavolovog sledbenika ili član tajnog magijskog reda? Linkoln na ova pitanja nije umeo da odgovori, ali je bar na zanimljiv način pristupio razrešavanju ove neobične zagonetke.

Aleksandar Milinković
(prema knjizi “Izgubljeno zaveštanje”)