MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 18
Godina IV
Maj - Jun 2006g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.



 

» Glavni naslovi

HEMIJA

Pripremio:Ivica Radovanović

Priča o metalima : Zlato
CAR METALA - METAL CAREVA

"Zlato se", zapisao je T. Bergman 1780. godine, "nalazi u utrobi zemlje čisto u metalnom obliku, mada su male čestice zlata tako rasute i pomešane sa drugim materijalima da su praktično nevidljive "

Zlato je metal koji od davnina privlači pažnji ljudi. U prirodi se javlja slobodno kao "samorodno zlato" a nalazi se u stenama i šljunku zlatonosnih reka širom sveta. Istorija zlata je i istorija civilizacije. Prva zrnca ovog metala dospela su u ljudske ruke pre nekoliko hiljada godina ; već tada čovek ga je doživljavao kao dragoceni metal.

Za zlatom najbogatiju zemlju drevnog sveta smatran je Egipat. U tamošnjim iskopinama nađeni su mačevi od kremena sa pozlaćenim drškama. Dobijanje zlata se pominje i u najranijim spisima civilizovanog sveta. Opisi procesa drobljenja kvarca i prečišćavanja zlata nađeni su u egipatskim grobnicama, oko 2500. godine pre nove ere. Isto važi i za mapu koja pokazuje oblasti u kojima se vadilo zlato 1350-1330. godine pre nove ere. Stari Egipćani eksploatisali su zlato iz rudnika u Nubijskoj pustinji. Plinije, 77. godine nove ere, opisuje proces amalgamisanja (vezivanja zlata za živu ) za vađenje zlata, a proces kupelacije (topljenje sa olovom ) za prečišćavanje zlata opisan je u drugom veku nove ere. Na isti proces se, verovatno, poziva i Jeremija, u Starom zavetu, oko 600. godine pre nove ere.

Iz zlatonosnih reka zlato se nekada vadilo pomoću ovčijih koža. One su potapane u vodu, pri čemu su se sitne čestice zlata hvatale za dlaku. Legenda o Argonautima i traganju za zlatnim runom, koja opisuje Jasonov put do Kolhide (Jermenije ) i krađu zlatnog runa, verovatno ima podlogu upravo u ovnujskoj koži prekrivenoj česticama zlata. Najveći grumen dosad nađenog prirodnog čistog zlata bio je težak 112 kg i pronađen je u Australiji.

Pre oko dve i po hiljade godina pojavio se prvi zlatni novac, u Lidiji, moćnoj državi u zapadnom delu Male Azije. Iz te zemlje tehnika kovanja zlatnika prenešena je u Persiju i Grčku. Uporedo sa novcem, pravljene su ogromne skulpture od zlata. Asirska carica Semiramida bila je poznata po izradi statua božanstava od zlata. Najgrandioznija je bila statua boginje Ree, teška "skoro 250 tona"? Čuvene su bile riznice viteškog reda Templara, a najviše zla donelo je blago drevnih američkih naroda Acteka, Inka i Maja, koje su španski osvajači poubijali samo da bi pokupili njihovo zlato. Veliki deo tada opljačkanog zlata leži na dnu Atlantskog okeana, gde je dospelo posle brodoloma ili napada gusara.

U toku cele svoje istorije čovečanstvo je proizvelo nešto više od sto hiljada tona zlata, što i nije mnogo jer se procenjuje da je ukupna količina ovog metala u zemljinoj kori oko sto milijardi tona. Od najstarijih vremena, pa i u skorašnjoj prošlosti, zlato se skoro isključivo dobijalo iz zlatonosnog peska nastalog raspadanjem zlatonosnih stena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Na ovaj način zlato se i danas dobija iz reka Peka i Timoka. Znatan deo zlata danas se dobija neposredno iz takvih stena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mlevenju. Pošto pojedina rudna nalazišta sadrže samo nekoliko grama po toni materijala, njegovo izdvajanje se izvodi amalgamacionim ili cijanidnim postupkom. Prvi postupak je izbačen iz upotrebe zbog velikih otrovnosti živinih para koje se pri tom izdvajaju. Cijanidni postupak omogućava da se zlato izvuče i iz najsiromašnijih stena. Na samlevenu zlatonosnu stenu dejstvuje se, u prisustvu vazduha, razblaženim rastvorom natrijum cijanida (0,03 do 0,2 % NaCN ). Tada zlato prelazi u rastvor (4 Au + 8 NaCN +2 H 2 O +02=4 Na ŠAu (CN ) 2 Ć + 4 NaOH ), iz koga se može izdvojiti dejstvom metalnog cinka (Zn ) (2 Na Š Au (CN )2 Ć + Zn = Na 2 ŠZn (CN ) 4 Ć + 2 Au ).

Zlato se javlja i kao sporedni proizvod pri dobijanju drugih metala, najčešće bakra. Prilikom elektrolitičkog prečišćavanja bakra, zlato, zajedno sa srebrom, platinom i drugim retkim metalima, zaostaje u anodnom mulju. U skorije vreme otkriveni su mikroorganizmi koji koncentruju pojedine metale u svom organizmu odakle ih je kasnije moguće izdvojiti.

Nauka danas može da ostvari vekovni san o dobijanju zlata iz drugih metala. Neutronskim bombardovanjem iridijuma, platine, žive i talijuma u nuklearnim reaktorima dobijeni su radiokativni izotopi zlata. Ovo, naravno, nema praktični značaj.

Zlato je jedan od najtežih metala. Gustina mu je 19.3. Tegljivost i kovnost su takođe veliki : od 1 gr zlata može da se izvuče žica dužine 3 km a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listići debljine 0,0001 mm. Oni imaju, u odbijenoj svetlosti, žutu a u propuštenoj svetlosti zelenu boju. Izuzetno je po elektro i toplotnoj provodljivosti. Spada među najpostojanije metale na hemijske uticaje i zato se naziva plemeniti metal. Na njega skoro nikakvo dejstvo nemaju ni kiseline ni baze.

Zlato je osnova novčanog sistema većine zemalja, zbog čega su ogromne količine van prometa, u trezorima banaka, kao podloga novcu od hartije i formiranju zlatnih rezervi. Na izradu zubnih proteza i juvelirske radove odlazi tek neznatni deo proizvedenog zlata. Čistoća ovog metala se izražava u karatima. Čisto zlato ima 24 karata. Pošto se zlato za nakit, novac i zubarstvo, zbog svoje mekoće, uvek legira sa drugim metalima (srebro, platina, paladijum, bakar, nikl...), sadržaj zlata varira. Legure koje sadrže polovinu težine zlata imaju po 12 karata.

U poslednje vreme tehnika je sve zainteresovanija za ovaj metal. Zbog izuzetne provodljivosti i postojanosti, zlato se sve više koristi u elektrotehnici, prvenstveno u računarskim i telekomunikacionim sistemima. Sve se češće primenjuje u vazduhoplovstvu i kosmičkoj tehnologiji pa se može pretpostaviti da će se ovaj dragoceni metal preseliti iz čeličnih sefova banaka u fabrike i laboratorije.

Ivica Radovanović

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA