MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 17

Godina IV
Mart - April 2006.


»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Nostalgija
Čelikom i parom preko 200 km/h!

Kriglok
Kriglok

Od početka devetnaestog veka do današnjih dana, železničkim prugama su se kretale različite vrste lokomotiva, vagona i drugih voznih sredstava. Za pokretanje železničkih kompozicija korišćeni su razni vidovi energije. Parna vuča se dugo zadržali kao osnovna. Usavršavanje dizel, dizel-električnih i električnih lokomotiva i njihovo uvođenje u saobraćaj dovelo je do povlačenja parnjača, najpre sa magistralnih a kasnije i sa regionalnih pruga. Međutim, i dan-danas u Aziji i Africi, na nekim lokalnim deonicama mogu da se vide parne lokomotive u redovnom saobraćaju (u Kini su proizvedene do početka devedesetih godina prošlog veka). Danas uglavnom predstavljaju turističku atrakciju

U našoj zemlji postoji nekoliko primeraka parnih lokomotiva u voznom stanju. Po jedna lokomotiva serija normalnog koloseka sa oznakama JZ 01, 33 i 51 remontovane su pre deset godina i danas se koriste za vuču turističko-muzejskog voza «Romantika». Lokomotive uskog koloseka serije 83, 25 i «Elza» su takođe remontovane i predstavljaju deo voznog parka čuvene Šarganske osmice, na Mokroj Gori.

Sredstva parne vuče su vremenom doživljavala značajna usavršavanja. Za parne lokomotive su morale da postoje posebne vodostanice i sistemi za utovar uglja, tzv. estakade... Ipak, važno je naglasiti da vrhunski modeli parnih lokomotiva, proizvedenih dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka i na kojima su primenjena u to vreme najsavremenija mašinsko-tehnološka rešenja, po svojim vučnim karakteristikama i brzini mogu da stanu rame uz rame sa mnogim današnjim lokomotivama. Uvođenjem automatizovanog loženja, neke parnjače su čak mogle da se voze i u «belim rukavicama».

Malo je poznato da snaga parnih lokomotiva, proizvedenih u prvoj polovini prošlog veka za teretnu vuču na teškim prugama, nije zaostajala za snagom savremenih dizel i električnih logomotiva. Američka lokomotiva nazvana «Big Boy» najjača je ikada napravljena parna lokomotiva na svetu. Imala je 6200 KS, vukla je voz od l 20 teretnih vagona i težak 3800 tona, brzinom od 65 km/h na planinskoj trasi izmađu Jute i Vajominga.

Između dva svetska rata, na pojedinim evropskim deonicama redovno su vozili ekspresni vozovi sa parnom vučom - brzinom i do l 50 km/h. Lokomotiva engleske proizvodnje br. 4468 «Mallard» je 1938. godine postigla apsolutni svetski rekord u brzini parnih lokomotiva dostigavši 203 km/h, čime je oborila rekord nemačke lokomotive DR 05-002, postavljen 1936. godine, koji je iznosio 200,4 km/h. Najveću brzina na prugama Kraljevine Jugoslavije postigla je posebno modifikovana parnjača serije JDZ 01 (lokomotiva sa brojem 01-088 danas je deo voznog parka «Romantike»). Oklopljena posebnim aerodinamičnim oklopom sa modifikovanim ložištem, nazvana «Leteći Beograđanin», 1937. godine je, na pruzi Beograd-Zagreb, razvila brzinu od 146 km/h!

Parna lokomotiva nemačke proizvodnje DRB 52 drži svetski rekord po broju proizvedenih primeraka. Njena proizvodnja je počela 1942. godine, a projektovana je kao jaka, pouzdana i relativno jednostavna lokomotiva, pre svega namenjena ratnim potrebama (nazvana je «kriglok»). Do 1945. godine proizvedeno je čak 6285 komada, a kasnije još oko 2000. Ove lokomotive su mnogo važniju ulogu imale u godinama posle II svetskog rata. U mnogim evropskim zemljama decenijama su činile okosnicu železničkog teretnog saobraćaja. U Jugoslaviji su nosile oznaku JZ 33: Krajem šezdesetih godina prošlog veka, na našim prugama je bilo preko 340 primeraka. Lokomotiva 33-087 je sačuvana i obnovljena, i danas « vuče» muzejski voz.

Kada se pomene parna vuča, po pravilu se smatra da je pogonsko gorivo ugalj, eventualno mazut. Pravi raritet među parnim lokomotivama predstavlja električno-parna lokomotiva napravijena 1941. godine u Švajcarskoj. Ono što lokomotivu sa oznakom E3/3 čini unikatnom i jedinstvenom je podatak da je za grejanje pare kojom je pokretana koristila električnu energiju.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA