MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 15
oktobar - nov. 2005
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Glavni naslovi

RADIODIFUZIJA

Pripremila: V. Milojević

IZLOŽBE
ISTORIJA RADIO-UREDAJA

Galerija Muzeja nauke i tehnike SANU priredila je tokom leta retku i zanimljivu postavku «Radio difuzija», gde su kao eksponati izloženi mnogi uređaji koji su omogućili snimanje, reprodukciju i prenos zvuka, odnosno ono čime je počeo nagli razvoj radija kod nas i u svetu. Izložba čiji je autor Rifat Kulenović, viši kustos Muzeja nauke i tehnike, ima dva osnovna dela: prvi, gde su prikazani uređaji uređaji za snimanje zvuka i studijski uređaji, i drugi koji čini zbirka muzejskih radio-aparata.

U okviru prvog dela značajno mesto dodeljeno je primerku najstarijeg uređaja koji je omogućio stvaranje prvog mehaničkog zvučnog zapisa-fonografa sa valjkom (cilindrom) tipa Excelsior iz 1900. godine. Kod njega se zvuk beležio (urezivao) na posebnu foliju obmotanu oko valjka, a urezivala je igla postavljena na membrani u dnu malog zvučnog levka. Iako sa skromnim kvalitetom zvuka i trajanjem zvučnog zapisa kraćim od tri minuta, zahvaljujući ovom tipu uređaja mi i danas možemo da slušamo glas čuvenog Enrika Karuza.

Krajem prve decenije 20. veka, valjak biva zamenjen ravnom pločom od šelaka. Pojavljuju se prvi mehanički gramofoni na navijanje, sa ručkom i velikim levkom koji ima funkciju akustičkog pojačavača. Uveden je standard - ploča se snima na 78 obrtaja u minutu. Na izložbi je predstavljeno više modela takvih gramofona različitog dizajna: His Master Voice, Decca, Homocord i drugi. Svi potiču iz dvadesetih godina prošlog veka. Prikazani su i setovi ploča od šelaka na 78 obrtaja.

Pravu revoluciju uređaja za snimanje zvuka i radija uopšte omogućio je pronalazak elektronske pojačavačke cevi - triode. Nekoliko interesantnih primeraka prikazano je u okviru postavke.

Uvođenje električnog pojačanja je, tridesetih godina prošlog veka, omogućilo viši kvalitet zapisa na gramofonskoj ploči, uz konstruisanje i razvoj uređaja koji za beleženje zvuka koriste magnetni medij. Veoma interesantan eksponat predstavlja uređaj koji snima ton na žicu, firme Webster Chicago 180-4 . Kvalitet zvuka ovog uredjaja je bio nesto bolji nego kod mehaničkog zapisa: snimao je frekvencije je do 6 kHz, uz dinamiku od oko 35 dB. Tokom četrdesetih godina bio je veoma zastupljen u Americi. Njegov pandan u Evropi, tačnije u Nemačkoj, u to vreme bio je magnetofon. Prvi uređaj koji je snimao na posebnim tehnološkim postupkom proizvedenoj magnetofonskoj traci zvao se K1 i predstavljen je 1936. godine. Magnetofon AEG K4, na kome je 1941. godine pri put primenjena visokofrekventna predmagnetizacija (u vreme Drugog svetskog rata strogo čuvana vojna tajna u Nemačkoj), postigao je za ono vreme gornju graničnu frekvenciju iznad 15 kHz, uz sjajnu dinamiku od preko 60 dB! Ova tehnologija je uz kasniji pronalazak vinilne gramofonske poče i «mikroreza» na 33 i 45 obrtaja, uz pojavu stereofonije i FM radija, omogućila nastanak pojma HI-FI.

Studijski magnetofon predstavljen na izložbi AMPEX 401-A jedan je od prvih magnetofona napravljenih u Americi, i praktično predstavlja modifikaciju nemačkog K4. Od magnetofonskih uređaja na izložbi je moguće videti i preteču reporterskih snimača Miniphon P55 iz 1960, kao i najpoznatiji i najčešće korišćen uređaj za snimanje tona na filmu i televiziji - prenosni magnetofon NAGRA III iz 1958. godine.

Od ostalih studijskih uređaja, vredan eksponat predstavlja mikrofon ELM 24 iz 1920. godine. Tu su još magnetofon modernog dizajna Lyrec Freed s početka osamdesetih, kao i studijski mikser EAB iz sredine šezdesetih, koji je deo istorije Radio-Beograda.

Drugi deo postavke, izložbu radio-aparata čine uređaji proizvedeni od ranih dvadesetih do sredine pedesetih godina prošlog veka. Neki su projektovani u našoj zemlji.

Ovde značajno mesto zauzima radio-aparat Konrath 4 proizveden 1928. godine u Subotici. Predstavljeni su modeli Ericsson iz 1920. (zapažen model LA368W), aparat «klasičnog» američkog dizajna tridesetih godina General Electric iz 1935, zatim radio-aparat marke Orion i više različitih aparata firme Phillips.

Radio-aparati Kosmaj 49 i Tesla 5 su prvi aparati koji su posle Drugog svetskog ušli u serijsku proizvodnju u našoj zemlji. Veliki broj proizvedenih primeraka, njihova cena i pristupačnost širokim krugovima korisnika, dali su veliki doprinos omasovljenju broja slušalaca radija tokom pedesetih godina kod nas. Dva odlično očuvana primerka oba modela, izložena su u okviru postavke.

Zanimljiv deo izložbe predstavljaju reklamni plakati sa naših prostora izrađeni između dva svetska rata, od kojih su neki reklamirali radio-aparate (plakat za «Minervu»), a neki su služili za najavu popularisanje tzv. «radio-emisija». Kao deo postavke prikazani su i novinski isečci i spisi koji dočaravaju razvoj radio-difuzije, telegrafije i telefonije kod nas.

Izložba «Radio difuzija» u Galeriji nauke i tehnike SANU ima veliki značaj jer pokazuje da naša zemlja, iako manje razvijena u odnosu na vodeće evropske zemlje u periodu koji postavka pokriva, ipak nije bila u velikom zaostatku u odnosu na razvoj žičanih i radio-komunikacija. Prva radio-telegrafska stanica u Nišu kratko je radila već 1915. godine. Eksperimentalni radio-program emitovan je iz Rakovice 1924. godine. A od 1929. godine, iz studija smeštenog u palati Akademije nauka, kreće redovan program Radio- Beograda.

Godine 1935. Radio-Beograd nabavlja za ono vreme najmodernije električne gramofonske rezače i više kvalitetnih kondenzatorskih i dinamičkih mikrofona. Puštanjem u rad novog predajnika u Makišu, 1937. godine, snage 20kW, postaje najjača radio-stanica u ovom delu Evrope. Radio-Beograd tada već ima jedan veliki (simfonijski) i dva manja orkestra (narodni i tamburaški), i emituje stalan informativni, dramski i zabavni program.

Interesantno je napomenuti da je, u predvečerje Drugog svetskog rata, u septembru 1938. godine, iz studija na Starom sajmištu pomoću uređaja holandske firme Phillips, prvi put kod nas emitovan eksperimentalni televizijski program. Nastupali su naši glumci i to je bio prvi televizijski prenos na našim prostorima uopšte.

V. Milojević

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA