MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIÆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

" Glavni naslovi

AUTOTRANSFUZIJA

Priredila: Ljiljana Milenkovi�

Mogu�nosti na�ih medicinskih ustanova
"Spasavanje krvi"

U moru nau�nih inovacija name�e se i pitanje: mo�e li se prona�i zamena za krv. Dr �alija tvrdi da zamenbi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji. e za krv nema, ali ima dopune.To je takozvana "ve�ta�ka krv". Ona je sinonim za "transportere" kiseonika u organizmu. U ovom trenutku postoje dve vrste: slobodni rastvori hemoglobina, kojima su glavna sirov ina prestareli eritrociti, koji se hemoliziraju i ciljano pakuju sa odre�enim "nosa�ima" koji treba da ve�u hemoglobin za odre�ene molekule. Druga vrsta "nosa�a" predstavlja, ka�e �alija, proizvod atomske bombe. Zamenom vodonikovih jona, vezanih za ugljenikove atome, dobijeni su protektori koji rastvaraju sve gasove. U ovom trenutku postoje samo dva preparata koji su u fazi ispitivanja na 2000 dobrovoljaca, koji dobijaju tu "ve�ta�ku krv". Doktor �alija ka�e da bi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi-naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji.

dr Branko �alija
dr Branko �alija

Gotovo da nema dana da iz neke zdravstvene ustanove ne stigne apel za novim koli�inama krvi, neophodnim bolesnicima na operacionom stolu. Nedostatak dragocene te�nosti hroni�an je problem svih zdravstvenih ustanova. Mo�e li druga�ije i mo�e li se olak�ati i pacijentima i lekarima? Ima stru�njaka, koji ka�u da mo�e.

Jedan od njih je dr Branko �alija, transfuziolog iz Instituta za kardio-vaskulame bolesti na Dedinju.

- Svakoga dana na Institutu obavimo do osam operacija na krvnim sudovima i jo� pet drugih vaskularnih procedura, za koje treba obezbediti bar pet do �est kesa krvi (0,5I), pri �emu je neophodno uskladiti krvne grupe davaoca i primaoca. Pri tom se, naravno, ne mo�e licitirati sa tim da �e biti operisan onaj pacijent za koga ima krvi - isti�e doktor �alija. On navodi da su "najve�i potro�a�i krvi, upravo, operacije na srcu i krvnim sudovima i iznosi podatak da se na pomenutom Institutu godi�nje obavi 2000 operacija, za �ta je neophodno izme�u 10 i 15.000 kesa krvi. To, tvrdi dr �alija , iznosi 25 posto ukupnih koli�ina krvi koje mo�e da obezbedi Zavod za transfuziju krvi u Beogradu. Jasno je da toliku koli�inu za potrebe ove bolnice nije mogu�e obezbediti, a posebno ne u svakom trenutku.

- To je razlog zbog kojeg smo kre nuli u program autotransfuzije, koji podrazumeva da se od pacijenta uzi ma njegova krv, i pre i tokom same operacije, kada se ona prikuplja iz operativnog polja, obja�njava doktor �alija. U drugim slu�ajevima, krv otekla tokom operacije se baca, dok se na ovom Institutu ona prikuplja, �isti i ponovo vra�a pacijentu.

Pranje krvi

Znati�eljni �italac zapita�e se, kako se to istekla krv vra�a pacijentu, gde je tu higijena? Doktor �alija �e odgovoriti da je to najjednostavniji put da se "sa�uva glava".

- Re� je o posebnim ma�inama, odnosno intraoperativnim aparatima, koji u posebnim posudama prikupljaju krv pacijenta tokom operacije, potom je centrifugiraju, odliju ono �to nije potrebno, operu ostatak i pacijentu vrate ono �to mu je potrebno, a to su eritrociti - kazuje doktor �alija i nagla�ava da se cela procedura "�i��enja" krvi mo�e obaviti za 15 minuta a onda operacija na srcu mo�e trajati i deset sati.Na� sagovomik podse�a da se ova metoda primenjuje u slu�ajevima kada iz organizma, pri likom operacije, istekne oko litar ili vi�e krvi. Ovaj na�in spasavanja krvi proveren je na mnogim operacijama, a mogu�e je primeniti ga kod operaci ja u urologiji, ginekologiji, zameni kuka protezom, neurohirurgiji ili kod operacija neophodnih posle velikih saobra�ajnih nezgoda.

Institut za kardiovaskularne bole sti na Dedinju ima pet aparata za autotransfuziju i razlikuje se od ostalih kardiohirur�kih ku�a i drugih klinika jer, od 25.000 kesa transfuzije, koliko se potro�i na operacije, ova ku�a od Zavoda za transfuziju uzme tek 2.200, �to je zanemarljiva koli�ina.

Kada je to tako, za�to ovu metodu i ma�ine ne primenjuju i ostale klinike ?

Jehovini svedoci i oprana krv

Ako i postoji sumnja u valjanost primene autotransfuzije kod mnogih Ijudi, postoji jedna grupa na�ih gradjana koji apsolutno prihvataju ovaj oblik primanja krvi. Re� je o Jehovinim svedoci-ma, kojima vera ne dopu�ta da primaju krv dobrovoljnih davala-ca krvi, po cenu da pacijent umre.

Doktor �alija ka�e da je od primene autotransfuzije na teritoriji Srbije operisano 15 Ijudi, pripadnika ove grupe i da su svi prihvatili proceduru spasavanja krvi.

- Mi smo i�li sa na�im aparatom �irom Srbije, gde su obavljane operacije nad tim pacijentima. To je bila i prilika da u mnogim sredinama poka�emo prednosti ove metode, isti�e doktor �alija.

Ne mogu da odgovorim za�to je tako i za�to u celoj Srbiji ove aparate poseduju na� institut, Klini�ki centar u Beogradu i bolnica u U�icu - glasno se pita doktor �alija i dodaje da je njegova ku�a sa svojim ma�inama za spasavanje krvi pomagala pri velikim ope racijama u Podgorici, Valjevu, Ni�u, Beogradu i U�icu i da su kolege iz tih klinika bile zainteresovane za njihovu nabavku, ali se to nikada nije dogodilo, osim u U�icu, zahvaljuju�i jednoj donaciji. Svuda je problem nedostatka novca. Na� sagovornik nagla�ava da se u svetu ne dozvoljava prijava

operacije, ukoliko klinika ne raspola�e aparatom za spasavanje krvi. - Desilo nam se nedavno da je kroz jedan od ovih aparata pro�lo 15 litara krvi za jednu pacijentkinju. Da nije bilo tako, moralo bi 40 davalaca da daju krv, a Urgentni centar dnevno dobije najvi�e deset kesa krvi doborovoljnih davalaca. Bez ovog aparata iluzorno je o�ekivati uspeh u le�enju.

Dr �alija nagla�ava da transfondovanje tako velike koli�ine krvi od drugih Ijudi nosi velike rizike - najpre je nema dovoljno, a postoji i mogu�nost "kompromitacije" organizma u imunolo�kom smislu, uz mogu�nost da se naprave antitela. Prilikom svake slede�e transfuzije, organizam mo�e biti ugro�en, a o mogu�nosti preno�enja raznih bolesti, bez obzira �to su testovi krvi bezbedniji nego ikad, da se i ne govori.

Ni�ta nije apsolutno bezbedno

lako veliki zagovomik i pionir ideje autotransfuzije, doktor Branko �alija ne negira rizike ovakve metode obezbe�ivanja krvi za pacijente na operacionom stolu. U njih ubraja opasnosti od kontaminacije organizma, koje su vezane za �isto�u hirur�kog rada, i opasnosti izazvane lekovima. Zato preporu�uje da se autotransponuje onoliko eritrocita koliko ih cirkuli�e u organizmu.Osim toga, oprana krv mora �to pre da se upotrebi, odnosno najdu�e �est sati od zavr�etka procesa pranja.

Da li je 200 evra mnogo za �ivot?

- Kada se sagledaju sve mane i prednosti autotransfuzije, negde u vazduhu ostaje pitanje: za�to se ovaj postupak ne primenjuje �e��e i u na�im ustanovama? Jasno je da je u svakodnevici kakva je na�a, i ustanovi i pojedincu mnogo toga skupo, ali ostaje i pitanje �ta je vrednije od zdravlja. Iskustvo Instituta na Dedinju kazuje da jedan set aparata za auto-transfuziju ko�ta oko 200 evra, a krv jednog davaoca, svuda u svetu vredi izmedju 120 i 150 evra, �to navodi na zaklju�ak da su cena jedne jedinice krvi i jednog seta pribli�no iste. Iskustva onih koji koriste aparate za auto-transfuziju govore da, ukoliko se klinika obave�e da �e godi�nje tro�iti 300 setova za pranje krvi, aparat �e od proizvoda�a dobiti besplatno. Da li bi onda ustanovama koje rade velike i komplikovane operacije, poput Klini�kog centra Srbije, bolnice na Banjici, Urolo�ke klinike u Beogradu ili velikih klini�kih centara u drugim gradovima �irom Srbije bilo skupo da nabave aparate za autotransfuziju i kupe po 300 setova od po 200 evra? Odgovor na ovo pitanje name�e se sam, a da li �e se i u praksi nametnuti, ostaje dase vidi.

Ljiljana Milenkovi�

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkriæa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA