PLANETA magazin za nauku, istraživanja i otkrića
MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 85
Planeta Br 85
Godina XV
Jul - Avgust 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Mrs Jozef Baruhović

Obnovljive enrgije

Autonomna solarna fotonaponska postrojenja

"Zelena energija" u zelenoj zoni

Porast primene solarnih fotonaponskih postrojenja (SFP) u periodu 1992-2017. imala su eksponencijalni rast, dok su cene solarnih panela drastično padale. Tako  je cena solarnih fotonaponskih panela (SFP) od kristalnog silicijuma pala čak 200 puta! Cena SFP, 1977. iznosila je 77 $/W, a početkom maja 2018. pala je na 0,33 $/W. I danas, zavisno od strukture panela (monohromatski, polihromatski silicijum) cene su u granicama 0,17 $/W- 0,4 $/W. Okvirne cene za SFP se kreću u granicama 1,5 $/W, u  Kini, do 4,1 $/W u Francuskoj.

Tema BrojaU fazama uvođenja SFP, da bi ohrabrili investiranje u što masovnije uvođenje SFP, većina država uvela je tzv. “feed-in tarifu”, gde se za svaki kWh isporučen distributivnoj mreži plaća cena koja je 3-4 puta veća od distributivne. Tehnološkim napretkom i padom cena solarnih elemenata instalacija (SFP, baterija za skladištenje električne energije, inverter, pretvarač jednosmerne u naizmeničnu struju i prateća elektronika za upravljanje) sve je prisutnija tendencija da se potrošači orijentišu na autonomne SFP i time smanje cenu utrošene električne energije. Postavlja se pitanje: do koje mere se u evropskim uslovi, posebno našim, može ostvariti nezavisnost od distributivn elektro-mreže? Odnosno, sa koliko procenata SFP može da zameni distributivnu elektro-mrežu?
Teško je davati procene za recimo deset narednih godina; ali, imajući u vidu trend pada cena SFP i prateće opreme, može se očekivati da će, do 2030, taj procenat biti dosta visok - čak 60-70%.

Instalisana snaga postojećih SFP

Primat u ugradnji SFP do 1996. držale su SAD. Zatim je primat preuzeo Japan, pa Nemačka, a danas Kina! Kina je 2017. imala, kumulativno, instalisanih SFP 131 GW (poređenja radi, HE “Đerdap” ima instalisanu snagu od 1,2 GW). Procenjuje se da će u budućnosti, Kina i dalje biti lider u ugradnji SFP, zajedno sa Indijom i SAD.
Tema BrojaRedosled instalisani snaga SFP prema državama i regionima je: Kina - 131,00 GW, SAD - 51,00 GW, Japan - 49,00 GW, Nemačka - 42,00 GW, Italija - 27 GW, Indija - 18,300 GW, Velika Britanija - 12,00 GW.
Ukupni udeo SFP u svetskoj proizvodnji električne energije još uvek je skroman i zadovoljava potražnju električne energije u granicama 1,5%-1,8 % .U nekim zemljama kao što su Nemačka, Italija i Grčka, taj procenat je nešto veći i kreće se u granicama 7-8%.
Gledano u svetskim razmerama, Azija je prostor u kojem se najbrže odvija process  uvođenja SFP, tako da je 60% novih SFP izvedeno upravo u Aziji. Ukupna instalisana snaga SFP 2017. iznosila je 401 GW. Do 2020. procene su da treba da poraste do 500 GW.

Dobre i loše strane uvođenja SFP

Isplativost u Srbiji

Domaći tarifni pravilnik upućuje na što manju potrošnju električne energije tokom dana, a što veću u noćnim satima (viša i niža tarifa). U dnevnim satima cena struje je 3-4 puta viša. Uvedenu su i tri potrošačke zone: najjefitnija je zelena koja podrazumeva potrošnju 350 kWh mesečno, u plavoj je viša cena struje i podrazumeva potrošnju do 1600 kWh mesečno, a najviša cena je u crvenoj zoni,  sa potrošnjom preko 1600 kWh mesečno.  
Za dalji proračun i procenu rentabilnostu uvođenja SFP, usvojena je prosečna potrošnja od 620 kWh mesečno, za četvoročlanu porodicu, bez grejanja na struju.   S druge strane, SFP sa 15 SFP snage 260 W, sve opremljeno solarnim fotonaponskim panelima, akubaterijom kapaciteta 400 Ah i 12 V, inverterom, elektronikom za upravljanje SFP (recimo u uslovima beogradskog podneblja, gde ima 2191 sunčanih sati) može da se proizvede oko 8540 kWh godišnje.

Sa ovako postavljenim SFP, postigla bi se nezavisnost od disributivne mreze od oko 65% , tj. domaćinstvo bi bilo vezano za mrežu samo u zimskim mesecima. Utrošena električna energija u tom periodu bila bi isključivo u zelenoj zoni.

Očigledna je prednost činjenica da je sunčeva energija, svuda prisutna i obnovljiva,   besplatna i ne zagađuje životnu sredinu. Prisutna je svakodnevno na većem delu naše planete i traje dok god Sunce zrači.
U prednosti postavljanja SFP može se ubrojati i smanjenje troškova za utrošenu električnu energiju iz mreže, gde smanjenje troškova zavisi od kapaciteta SFP. Dodatna prednost može da bude i električna energija isporučena distributivnoj mreži - ukoliko postoji ugovor sa elektro-distributivnim preduzećem. Posredna prednost postavljanja SFP je u tome što se smanjuje potrošnja električne energije iz termo-elektrana i time smanjuje ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte.
Sledeća prednost ugradnje SFP je to što SFP nemaju, konstruktivno, nikakvih  pokretne delove, a to znači da nema habanja i potrebe za podmazivanjem. Održavanje se svodi na mehaničko čišćenje solarnih panela.
Prednost je i životni vek SFP: 25-30 godina. Imajući u vidu brzi tehnološki napredak SFP, može se očekivato da će se na tržištu pojaviti oprema sa povećanim stepenom iskorišćenja (pretvaranje solarne energije u električnu energiju), što može dovesi do zamene postojeće opreme pre isteka njenog radnog veka.  
Tema BrojaU nedostatke ugradnje SFP, na prvom mestu može se navesti cena. Ulaganja su još uvek relativno visoka i kreću se u granicama od 1,5 $/W-4,1 $/W. Zavisno od klimatskih uslova i mesta gde se SFP postavlja, investicija se vraća za 5-8 godina.
Drugi nedostatak je zavisnost od vremenski uslova i ciklusa dan- noć. SFP proizvodi struju samo danju, i to tako što, pri oblačnom vremenu, opada efikasnost SFP. Kao prihvatljivo rešenje mogu da posluže lokalne akumulatorske baterije postavljene u industriji i domaćinstvima koje, tokom sunčanih dana, prikupljaju i skladište električnu energiju koja se potom koristi tokom noći i pri oblačnom vremenu. 
Nedostatak je i neravnomerna i znatna razlika u sunčevom zračenju tokom letnjih i zimskih dana. Ta neravnomernost u našim klimatskim uslovoma ogleda se u 3-4 puta jačem zračenjue leti nego zimi.
Nedostatak je i u tome da SFP zauzimaju znatne površine. Za sada se, kao dobro rešenje pokazuje postavljanje SFP na krovne površine. Ukoliko su krovne površine nedovoljne, SFP se mogu postaviti na tlo u okolini objekta. Za velika SFP, snage preko 10 MW, u obzir dolaze vangradske neupotrebljive površine i pustinje.

Mogućnosti postavljanja u Srbiji

Tema Broja

Ključ u ruke

Cena navedenog SFP kreće se u granicama 4000-5000 evra. Rok otplate kretao bi se u granicama od 5-7 godina, zavisno od dobijenih sredstava i lokalnih klimatskih uslova. U Srbiji postoje inzenjering preduzeća koja se bave uvođenjem SFP po sistemu “ključ u ruke”.

Srbija je u području jakog sunčevog zračenja. Godišnja sunčeva radijacija u Srbiji  kreće se u granicama od 1407 kWh/god.m2, na severu, do 1543 kWh /god.m2  na krajnjem jugu. Pitanje je: da li se, pri sadašnjim cenama električne energije kod nas (oko 6,5 cE), isplati ugrađivati SFP, bez priključenja na elektro-distrubutivnu mrežu, tj. ne koristiti “feed in tarife”? Isporuka viška električne energije distrubuteru zahteva zamornu i dugu administrativnu proceduru - a neizvesno je da li će se dobiti kvote za priključenje na mrežu? To ukazuje na trend da autonomne SFP sve više dobijaju na značaju i postaju delimično ili potpuno nezavisne od distributivne mreže.

 

Mrs Jozef Baruhović




Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA