Stara izreka da je “bolje sprečiti, nego lečiti” danas dobija jednu potpuno novo
značenje, zahvaljujući naučnoistraživačkim i tehničko-tehnološkim alatima
u oblasti molekularne genetike i genomike, koji medicini omogućavaju da jača
svoje preventivne moći. Među njima je i genetički skrining, koji načelnica
Laboratorije u Acibadem Bel Medic-u, mr ph Sonja Šuput, smatra novim nivoom
zdravstvene higijene, i sasvim novim pristupom sopstvenom zdravlju
Za mnoge kompanije kod nas i u svetu poneti Teslino ime značilo je pitanje ponosa, prestiža,
ali uvek i iskazivanja ogromnog poštovanja prema velikom delu koje je iza sebe ostavio srpsko-američki naučnik,
inženjer i pronalazač. U isto vreme, mnoge robne marke ponele su, a mnoge i danas nose naziv „Tesla“.
Ovom spisku treba dodati i društva širom sveta koja nose Teslino ime i promovišu njegov rad kroz različite aktivnosti,
izložbe i konferencije, kao i nagrade i priznanja koja dodeljuju njegovim uspešnim sledbenicima
Čovek je oduvek bio zbunjen promenama na nebu. Noću, kada svet utone u snove i tišinu, u nezaspalima se probudi mašta i
zvezdani svod postane prostor nepoznanica i nagađanja. Od pamtiveka, u ljudima se ispredaju brojna verovanja vezana za zvezde,
pitanja sustižu jedno drugo, narastaju nagađanja a nigde pouzdanih odgovora. Duboka tamnoplava vasiona, čutljiva i nesaglediva,
nikada nije prestala da zbunjuje ljude. Zato je i osmatraju, od davnih vremena do danas.
Gde je sada astronomija i šta znamo o drugim zvezdanim sistemima? Koliko tom odgovoru doprinose nedavno lansirane sprave za osmatranje duboke vasione?
Ima li ikakvog života tamo negde, na čoveku nedokučivim udaljenostima? Nije valjda da smo jedini živi svet u tolikom prostranstvu? Danas brojni teleskopi
lete oko naše planete i kroz njih čovek traga za svojim poreklom. Dokle smo stigli?
Savremenici smo neslućenog razvoja tehnologije, tehničkih nauka, fizike čestica i visokih energija,
i nekih drugih naučnih oblasti. U tom opštem naučno-tehnološkom napretku čini se da astronomija ima posebno vidljivo mesto.
Ova drevna nauka, jedna od najstarijih, ako ne i najstarija (sačuvani su odlomci istoimene pesme iz VIII/VII veka pne;
izučavana je još u Pitagorinoj školi), zaista doživljava zvezdane trenutke. Poslednje tri decenije njenog uzleta
najtačnije se mogu opisati Hesiodovim izrazom zlatno doba, koji je od svog izvornog mitološkog značenja postao
metafora za izuzetno razdoblje u istoriji nekog grada, države, civilizacije, neke nacionalne književnosti, umetnosti,
filozofske škole. Kao početak nove ere u njenoj milenijumskoj istoriji.
Pod svemirskom proizvodnjom se podrazumeva proizvodnja dobara u svemiru,
u uslovima bestežinskog stanja, često, ali ne nužno, u vakuumu svemira. Takođe se koristi i termin
orbitalna proizvodnja, s obzirom da je niska Zemljina orbita jedina trenutna realna meta za
uspostavljanje održivih proizvodnih pogona u svemiru.
Pre no što je krajem 19. veka, zahvaljujući ondašnjim naučnim saznanjima i novim tehnologijama,
japanski preduzetnik Mikimoto pokrenuo „proizvodnju“ bisera po receptu prirode, ovi jedinstveni dragulji bili su veoma
retki i donosili su basnoslovno veliko bogatstvo
Časopis Galaksija bio je decenijama odlično medijsko mesto susreta s kosmičkim temama,
reklo bi se i predmet svojevrsnog kulta naraštaja koji je guran ka imaginarnim istorijskim ciljevima,
a on se opirao dižući pogled ka nebu. Galaksija je bila tiha, ali i prava medijska alternativa Hegelovim,
Marksovim, Titovim... pričama o istoriji i različitim rekla-kazala ideološkim projekcijama koje su tada
okupirale javni prostor obećavajući sve a ispunjavajući ništa. Okupljanje 18. oktobra u Maloj galeriji
SANU bilo je trenutak u kome smo shvatili, jer potrebno je vreme za to, da smo učestvovali, iako tako
nije izgledalo, u galaktičkoj misiji od bitnog kulturnog i nacionalnog značaja. Skupu se obratio i Milan
Knežević, član prve redakcije, ili možda bolje rečeno ekspedicije Galaksije, koji kao da je in illo tempore
izronio iz mitskog vremena početka. Koliko je snažna bila ideja Galaksije, vidi se i po tome što on ni danas
nije odstupio od nje kao izdavač sličnog časopisa Planeta koji u podnaslovu nosi slavni logo Galaksija.
Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić,
Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović,
Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
