Nekomplikovane mokraćne infekcije, koje se uglavnom vezuju
za donji urinarni trakt, simptomski mogu da budu vrlo neprijatne, ali većina
njih se efikasno leči, i jednostavnim preventivnim merama uspešno predupređuje.
Nelečene ili zakasnelo dijagnostikovane mokraćne infekcije mogu, međutim,
da zahvate i bubrege, a zbog blizine prostate, kod muškaraca mogu da dovedu
do životno ugrožavajućih komplikacija kao što je stanje sepse,
kaže dr Radivoje Lazić, specijalista urologije
Iako je Nikola Tesla u svom radu bio posvećen prvenstveno fizici,
odnosno elektrotehnici, i nije bio direktno uključen u biomedicinska istraživanja,
njegova otkrića i izumi značajno su doprineli utiranju puta medicinskoj fizici,
posebno radiologiji i visokofrekventnoj elektroterapiji. Analiza Teslinih
eksperimenta i objavljenih radova i članaka ukazuje na to da ga je duboko
zanimala uloga elektriciteta u telu i kako veštački proizvedene struje
mogu uticati na čovekovo zdravlje
Ova naučna oblast u osnovi je tehnologija zasnovana na biologiji, kako glasi najjednostavnije objašnjenje
pojma biotehnologije; ona koristi ćelijske i biomolekularne procese u cilju razvoja tehnologija i proizvoda
koji treba da doprinose poboljšanju života i zdravlja planete. Ova oblast proučavanja i delovanja obuhvata
širok sprektar tehnoloških postupaka koji koriste žive organizme ili delove njih da bi se dobio određeni proizvod;
recimo lekovi, hranljive supstance, hemikalije i materijali koji ne oštećuju čovekovu okolinu, zatim biogorivo,
čak i nove vrste materijala.
Biotehnologija danas omogućava dobijanje novih proizvoda i tehnologija kojima se služimo u borbi protiv određenih bolesti, za smanjenje štete
po čovekovu okolinu, obezbeđivanje hrane za brojno stanovništvo Zemlje; pomaže i da se energija štedi i da bude čistija.
TEMA BROJA
M. Rajković
Biotehnologija / Molekularna biotehnologija između služenja čoveku i moguće zloupotrebe
Živimo u epohi neslućenog tehnološkog napretka na svim poljima.
Nekada su nauka i umetnost išle ruku pod ruku. Skulptura Đoke Jovanovića Nauka i umetnost
iz 1942, (koju je smatrao svojim najboljim delom) još uvek u holu SANU, simbolizuje tu dugu
novovekovnu tradiciju. Ali, ovo nije više vreme umetnosti. Danas bi na njenom mestu više
priličila personifikacija nauke i tehnologije, dva moderna vrhovna božanstva koja, poput
mitološkog Janusa, imaju dva lica.
Jedna od tajni Sunčevog sistema: odakle voda u svemiru,
možda je otkrivena pomoću jedne zvezde udaljene 1.300 svetlosnih godina od Zemlje.
To je mlada zvezda V883 Orionis. Okružena je ogromnim diskom materijala,
koji će se jednog dana spojiti u planete u njenoj orbiti. Astronomi
su u tom disku otkrili prisustvo vodene pare koja kruži oko nje zajedno
sa prašinom i gasovima a što će, verovatno, postati egzoplaneta.
Vodeni medvedi ili tardigradi (lat. Tardigrada) su mala grupa sićušnih
beskičmenjka sa celomom (miksocel), koji žive na kopnu, u slatkim vodama i veoma malo u morima.
Tardigradi su prvi put otkriveni 1773. godine od strane nemačkog zoologa Johana Gecea, a ime
dobijaju tri godine kasnije, od latinske reči tardigrada što znači spor hodač. Brzina
kretanja je 2mm u minutu.
Prof. dr Draženko Nenadić Prof. dr Katarina Bogićević
Zašto je Zemlja bogata mineralima?
Minerali su prirodna jedinjenja nastala različitim prirodnim
(geološkim) procesima, pri čemu su određenog hemijskog sastava, imaju strogo
uređenu atomsku strukturu i karakteristične fizičke osobine. Osnovne karakteristike
minerala ne čini samo njihov hemijski sastav već i njihova struktura - kristalna rešetka.
Na taj način dva minerala mogu biti ista po hemijskom sastavu, ali imaju različitu kristalnu
rešetku, što im daje potpuno drugačije fizičke osobine, kao što su, na primer, grafit i dijamant.
Smatra se da postoji preko 5300 poznatih mineralnih vrsta, od kojih je preko 5230 odobrila
Međunarodna mineraloška asocijacija.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
