Neuronauka i veštačka inteligencija uporedno se razvijaju i međusobno podstiču.
Neuronauka je dala osnove za razvoj mašinskog učenja, a sad veštačka inteligencija daje snažan
zamah razvoju (neuro)nauke. O njihovom sinergijskom odnosu i temama koje danas okupiraju istraživače
mozga u svetu i kod nas, za “Planetu” govori dr Ivana Bjelobaba, potpredsednica Društva za neuronauke
Srbije i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu,
instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
Pun ambicioznih zamisli, posle prvih stručnih iskustava stečenih u Centralnom telegrafskom
zavodu mađarske vlade, a potom i u prvoj Telefonskoj centrali u Budumpešti, Nikola Tesla prelazi u Pariz
i započinje rad u Edisonovoj kontinentalnoj kompaniji. Posao će ga potom odvesti u Strazbur, gde će
konstruisati svoj prvi indukcioni motor na naizmeničnu struju, zasnovan na njegovom ingenioznom otkriću
obrtnog magnetnog polja
Istraživanje mozga - oko 100 milijardi njegovih neurona, od kojih svaki ima
još oko 1000 konekcija sa drugim nervnim ćelijama - poredi se sa istraživanjem svemira.
Razotkrivanje bioloških osnova sposobnosti mozga da uči, da pamti, da opaža, da
oblikuje ponašanje i svest ljudske jedinke, kao i da obavlja različite senzorne,
motorne i kognitivne zadatke, nobelovac Erik Kandel nazvao je „epskim izazovom” za biološke nauke.
Univerzumom koji čini nervni sistem sa mozgom u centru, bavi se, zapravo, niz (neuro)nauka, od (neuro)
fiziologije, (neuro)anatomije i ćelijske i molekularne biologije, pa preko (neuro)fizike, (neuro)hemije
i matematike, do statistike i kompjuterskih nauka…Savremena, multidisiplinarna neuronauka se, u
poslednjih pola veka, vrlo dinamično razvija ali će, kako se očekuje, tek u narednim decenijama realizovati
svoje velike potencijale, pre svega u medicini i unapređivanju raznolikih mogućnosti ljudskog društva.
Multidisiplinarna mlada (neuro)nauka se, u poslednjih pola veka,
vrlo dinamično razvija, ali se očekuje da će tek u narednim decenijama realizovati
voje ogromne potencijale, pre svega u medicini i unapređivanju raznih mogućnosti
ljudskog društva.
Dok šetate komšilukom ili putujete na posao, u vašem hipokampusu se aktiviraju neuroni
zaduženi za prepoznavanje mesta, koji vam pokazuju gde se nalazite. Naučnici su nedavno otkrili da
„neuroni za mesto“ u hipokampusu slepih miševa, osim što im omogućavaju da se snađu dok lete kroz
prostor, pomažu im i da se kreću kroz kolektivno društveno okruženje.
Nakon povratka ljudi na Mesec i uspostave trajnog ljudskog prisustva, u decenijama
pred nama, naredna destinacija za slanje ljudske posade i naknadno naseljavanje je Mars. U kontekstu
održivog razvoja, energetske tranzicije i ekološki prihvatljive industrijske proizvodnje, mnogo se
piše i proučava o eksploataciji resursa van Zemlje, odnosno o svemirskom rudarenju. Pri tome, najviše
pažnje se poklanja Mesecu, jer je on Zemljin satelit i jedino nebesko telo na koji je, osim Zemlje,
ljudska noga ikada kročila, kao i asteroidima jer su oni najbogatiji nama potrebnim resursima.
Takođe, Mesec i asteroidi, posebno oni bliski Zemlji, jedini su čija je eksploatacija, uz vraćanje
resursa na Zemlju, trenutno teorijski izvodljiva i isplativa.
Da li se sećate neobične svemirske stene duguljastog oblika i
još neobičnijeg imena Oumuamua? Godine 2017. prozviždala je kroz Sunčev sistem
ogromnom brzinom i otišla svojim putem. Nije za sobom ostavila trag kao što bi
se očekivalo od jedne komete, ali je podigla veliku prašinu među astronomima i
podgrejala nade mnogih tragača za vanzemaljcima. Kretala se prevelikom brzinom,
veoma ekscentričnom putanjom i bilo je jasno da je gravitacija našeg sunca neće
zaustaviti. Ni jedan objekat iz Sunčevog sistema ne bi mogao da dostigne tako
veliku brzinu prirodnim putem, makar kakvu gravitacionu praćku koristio.
Brzina i putanja su presudile: u pitanju je objekat koji ne pripada našem
solarnom sistemu, doleteo je iz daleka i nastavio je dalje kroz svemirsko
prostranstvo. Glasnik iz daleke prošlosti, kako u prevodu sa havajskog jezika
glasi njegovo ime (otkrila ga je Havajska opservatorija). Bilo je to prvi put
da je detektovan intestelarni objekat..
Ako se postavi pitanje: ko stoji iza nestanka više stotina vrsta ptica u poslednjih 50 hiljada godina,
ne treba dugo tragati za odgovorom. Krivac je čovek. Naime, najnovije istraživanje stručnjaka Univerziteta Vajcman,
u Izraelu, upućuje na to da se, u periodu od pre 20 do 50 hiljada godina, veliki broj ptica suočio s istrebljenjem,
za šta je krivac u najvećem broju slučajeva ljudska vrsta. Drugim rečima, čovek je prouzrokovao nestanak deset do
dvadeset procenata ptičjih vrsta.
Funkcionisanje današnje civilizacije je nezamislivo bez potrošnje ogromnih
količina različitih vidova energije. Do skoro, osnovni vid dobijanja energije bio je baziran
na upotrebi neobnovljivih, fosilnih izvora(ugalj, nafta i prirodni gas). Zbog njihove ograničene
količine i posledica po Zemljin ekosistem do kojih njihova upotreba dovodi, teži se primeni i
nekih drugih, alternativnih vidova energije. Danas, praktično nijedan politički skup ne prolazi
a da se ne pomene reč „dekarbonizacija“, pod čime se uobičajeno smatra smanjenje ili potpuni
prestanak upotrebe fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida. To je, međutim, samo jedan od
mnogobrojnih faktora koji dovode do globalnog zagrevanja.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
